Кунагота () је село у Мађарској, у источном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, бекешке жупаније у мезековачхашком јарашу.Основни подаци и поштански број селаКунагота са геоподацима].

Географија Налази се у југоисточном делу Велике јужне равнице, близу границе са Румунијом. Његови суседи су: Међешеђхаза на северу, Алмашкамараш и Нађкамараш на североистоку, Домбиратош на истоку, Мађардомбеђхаз на југоистоку, Батања на југу, Мезековачхаза на западу и Мађарбанхеђеш на северозападу. Најближи градови су му: Батоња и Мезековачхаза.Таксативни подаци о насељу

Историја Први помен имена места Кунагота познат је из документа из 1461. године, али данашње насеље није изграђено тачно на средњовековним рушевинама. Средњовековно насеље је опустошено татарском најездом 1596. године. Његово данашње подручје је већ било насељено током аварског периода.Кратка историја Кунаготе

Поново га је 1843. године основала Мађарска краљевска комора, са досељеницима регрутованим из околина Чонграда, Хевеша и Печуја, углавном из исте породице. У то време, у том подручју је организовано узгој дувана ради снабдевања државне фабрике дувана, а циљ оснивача био је да трајно задовоље огромну потражњу за радном снагом у производњи дувана. Лист на садашњем грбу села и игла која се користи за његово нисање за сушење односе се на његове традиције и некадашњи економски значај. Такође се звао Гец-телеп (према другим изворима, Геоцтелеп) по Ласлу Геоцу, који је надгледао насеље у раним данима.

Због брзог, добро испланираног насељавања, структуру насеља карактерише пројектовани правоугаони систем улица и парцела:

Ново село је такође привукло интересовање социолога, а током деценија бројне студије су се бавиле друштвом насеља. Становништво Кунаготе је значајно расло у складу са потребама индустрије, 1869. године, број становника је био само 2.353, али је 1930. године већ достигао 6.964. Раст је првенствено погодио само унутрашње подручје. Становништво спољашњег подручја је 1930. године прешло 2.000, од ​​којих је само 400 живело на својим фармама. Већина надничара је живела на властелинским фармама и као слуге.

У Првом светском рату, 216 војника пореклом из Кунаготе је погинуло. Током Другог светског рата, лета 1944. године, јеврејске породице које су овде живеле из села депортоване су у Аушвиц. Само десет од 70 јеврејских становника преживело је Холокауст и напустили су село након рата.

Реорганизацијом жупанија 1950. године, село је постало насеље у жупанији Бекеш; пре тога, припадало је Чанадској жупанији.

Аграрна реформа из 1946–1947. и накнадна присилна комасација земљишта фундаментално су трансформисале животе становника. Након промене режима, Пољопривредна задруга Берчењи, која је сматрана економским мотором села, почела је да отпушта раднике, али је и даље највећи послодавац у том подручју.

Демографија Године 2001, 98% становништва насеља се изјаснило као Мађари, 2% као Роми.

На попису из 2011. године, 90,9% становника се изјаснило као Мађари, 3,7% као Роми, 0,2% као Немци, 0,4% као Румуни (9,1% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 53,5%, калвинисти 4,9%, лутерани 0,6%, неконфесионални 19,1% (19,2% се није изјаснило).

У 2022. години, 89,3% становништва се изјаснило као Мађари, 2,1% као Роми, 0,6% као Румуни, 0,2% као Немци, 0,1-0,1% као Русини, Словаци и Срби, 1,1% као друга, недомаћа националност (10,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, збир може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 34,5% су били римокатолици, 2,6% калвинисти, 0,4% лутерани, 0,3% гркокатолици, 2,3% остали хришћани, 1,3% остали католици, 13,4% као неконфесионални (45,1% није одговорило).

Референце

Литература

Bencsik János: Kunágota kertésztelep paraszti társadalma 1844–1871. Kötetben: A Békés Megyei Múzeumok Közleményei 11.: A Békés megyei múzeumi kutatások eredményeiből. Békéscsaba, 1988. 195-245. o. Seres József: Kunágota község társadalomrajza (Budapest: Magyar Társaság Falukutató Intézete, 1937) Seres József: Egy viharsarki falu múltja és útja a felszabadulás után (Békéscsaba: Békés Megyei Könyvtár, 1987) Kovács József: A kunágotai katolikus egyházközség története 1843-1993., (Szeged, 1994) Dáczer Károly: Üzenet másfél évszázad távlatából (Geöcztelep születése Kunágota pusztán) in Kunágota alapításának 150. évfordulójára (Kunágota, 1994) Dr. Szabó Pál: A zászlótartó (Bereczki Mátéra emlékezve) in. Kunágota alapításának 150. évfordulójára (Kunágota, 1994) Kósa László: A kunágotai áttérés in A pesti polgár (Tanulmányok Vörös Károly emlékére) (Debrecen, 1999) Liska András: Kunágota középkori temploma (Gyula, 2006) Kovács József: Kunágota elnevezéséről és alapításának évéről (Szeged, 2011) Móra Ferenc: Lovassírok Kunágotán (Csanádvármegyei Könyvtár 5. Szeged 1926.) (utánnyomás: 1999) Szeder Pál: Kunágota község agrárpolitikája (Homok, 1933) Kovács József: Geöcztelep (Kunágota) alapításának évéről, (Szeged 2018.) Gábor László: Képes fejezetek egy kertészközség életéből Kunágota 175, (Kunágota 2019.) Kovács József: A 150 éves kunágotai Szent Imre templom 1870-2020. (Szeged 2020.)

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Кунагота на fallingrain.com Кунагота на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Paládi-Kovács Attila, Sárkány Mihály és Szilágyi Miklós (szerk.): Magyar Néprajz VIII.

Категорија:Насељена места у жупанији Бекеш