Црква Светог Ђорђа у Доњим Лопижама, насељеном месту на територији општине Сјеница, припада Епархији милешевској Српске православне цркве.

Село Лопиже налази се у долини Лопижанске и реке Чајак, леве притоке Увца, на заравни изнад леве стране клисуре. На левој обали Лопижанске реке, налази се сеоска црква посвећена Светом Ђорђу, а са њене северне стране и активно сеоско гробље.

Архитектура цркве мини|лево|Зграда старе школе Црква је по својој архитектури слична црквама у Новом Пазару, Штављу и Сјеници, али је по димензијама најмања. Једнобродна је грађевина са полукружном апсидом, пресведена полуобличастим сводом на ком је купола постављена на витком и високом тамбуру који израста из кубичног постоља. Спољашње површине су малтерисане и бело окречене, рашчлањене плитким аркадним нишама између камених пиластара. Унутрашњост цркве је осветљена са више прозора који су на куполи правоугаони високи и уски, а постављени испод плитких аркада. На јужном и северном зиду су по три, на апсиди и западом зиду по један прозор који су облика бифоре и са малим капителом на средњем стубу. Главна улазна врата су на западном зиду.

У народу је очувано предање да су се у тој цркви причестили војници који су кренули у Бој на Косово, што би значило да је садашња црква подигнута пре краја 14. века. Ову претпоставку би донекле могли да потврде и подаци пописа из 1604. године када су у селу уписана два попа. Ту је и средњовековна некропола која се налази са јужне и западне стране цркве. На некрополи су споменици хоризонтално постављене необрађене плоче, сачуване у незнатном броју.

Изградња садашње цркве почела је 1855. године, како је сачувано у предању, на месту порушене. Око зидања или можда обнове цркве, највише се ангажовао сјенички поп Илија Церовић. О њему и подизању цркве податке је оставио и руски путописац Александар Гиљфердинг, који је записао: „Лопиже је чувено по својој цркви. То је омања грађевина, солидно зидана од чврстог белог камена. Унутра још није довршена, иако се у цркви већ обавља служба. Дрвена преграда чека иконе да би се могла назвати иконостасом сада су на њу прилијепље ни којекакви ксилографи грчке производње, нешто попут наших неукусних слика. Дакако, ова црква, поред све своје сиротиње, угоднија је Богу него многи раскошни храмови.”

Лопижанска црква припада скупини тробродних цркава подигнутих средином 19. века у: Новом Пазару, Штављу, Сјеници, Новој Вароши и Пријепољу. У овој цркви чувао се ћивот Светог Георгија, коме је црква и посвећена. Након Косовске битке и турских освајања овог подручја, ћивот је чувала породица Пешић, која га је касније поклонила цркви Светог Прокопија у Прокупљу.

Поред цркве исте године изграђен је и конак и у њему је почела да ради школа, која је прва народна основна школа на Сјеничко-пештерској висоравни.

Галерија

Види још Епархија милешевска

Литература

Референце

Категорија:Цркве Епархије милешевске Категорија:Верски објекти у Сјеници Категорија:Православни храмови у Србији