Хришћанска култура генерално обухвата све културне праксе које су се развиле око религије хришћанства. Постоје варијације у примени хришћанских веровања у различитим културама и традицијама.

Хришћанска култура је утицала на и асимиловала много тога из блискоисточне, грчко-римске, византијске, западне,, : „That certain distinctive features of our Western civilization – the civilization of western Europe and of America— have been shaped chiefly by Judaeo – Graeco – Christianity, Catholic and Protestant.” словенске и кавкаске културе. Током раног Римског царства, хришћански свет је био подељен на већ постојећи грчки Исток и латински Запад. Сходно томе, настале су различите верзије хришћанских култура са сопственим обредима и праксама, па хришћанство остаје културно разнолико у својим западним и источним гранама.

Хришћанство је одиграло истакнуту улогу у развоју западне цивилизације, посебно Католичка црква и протестантизам. Западна култура је, током већег дела своје историје, била готово еквивалентна хришћанској култури. Ван западног света, хришћанство је имало утицај на различите културе, као што су оне у Латинској Америци, Африци и Азији.

Хришћани су дали значајан допринос људском напретку у широком и разноликом спектру области, како историјски тако и у модерном добу, укључујући науку и технологију, медицину, ликовну уметност и архитектуру, политику, књижевност, музику, филантропију, филозофију, етику, хуманизам,. . Vol. VII позориште и пословање. Према књизи 100 година Нобелових награда (100 Years of Nobel Prizes), преглед додељених Нобелових награда између 1901. и 2000. године открива да је (65,4%) лауреата навело хришћанство у његовим различитим облицима као своје религиозно опредељење.Baruch A. Shalev, . : between 1901 and 2000 reveals that 654 Laureates belong to 28 different religions. Most (65.4%) have identified Christianity in its various forms as their religious preference.

Културни утицај мини|Гутенбергова Библија, била је најранија значајна књига штампана масовно произведеним покретним металним словима на Западу. Библија је имала дубок утицај на западну цивилизацију и на културе широм света; допринела је формирању западног права, уметности, текстова и образовања. Са књижевном традицијом која обухвата два миленијума, Библија је једно од најутицајнијих дела икада написаних. Од пракси личне хигијене до филозофије и етике, Библија је директно и индиректно утицала на политику и право, рат и мир, сексуални морал, брак и породични живот, тоалетни бонтон, писма и учење, уметност, економију, социјалну правду, медицинску негу и друго. Гутенбергова Библија била је прва књига штампана у Европи помоћу покретних слова.

Од ширења хришћанства са Леванта у Малу Азију, Месопотамију, Европу, северну Африку и на Рог Африке током раног Римског царства, хришћански свет је био подељен на већ постојећи грчки Исток и латински Запад. Сходно томе, настале су различите верзије хришћанских култура са сопственим обредима и праксама, усредсређене око градова као што су Рим (Западно хришћанство) и Картина (Картагина), чије су се заједнице називале западним или латинским хришћанским светом, и Цариград (Источно хришћанство), Антиохија (Сиријско хришћанство), Керала (индијско хришћанство) и Александрија, између осталих, чије су се заједнице називале источним или оријенталним хришћанским светом.Encarta-encyclopedie Winkler Prins (1993–2002) s.v. "christendom. §1.3 Scheidingen". Microsoft Corporation/Het Spectrum. Византијско царство је било један од врхунаца у хришћанској историји и хришћанској цивилизацији. Од 11. до 13. века, Латински хришћански свет се уздигао до централне улоге у западном свету и западној култури.

Ван западног света, хришћанство је имало утицај на различите културе, као што су оне у Африци, на Блиском истоку, у средњој Азији, источној Азији, југоисточној Азији и на Индијском потконтиненту. Научници и интелектуалци се слажу да су Хришћани на Блиском истоку дали значајан допринос арапској и исламској цивилизацији од увођења ислама, и имали су значајан утицај доприносећи култури Машрика, Турске и Ирана. Источнохришћански научници и учењаци средњовековног исламског света (посебно јаковитски и несторијански хришћани) допринели су арапској исламској цивилизацији током владавине Омејада и Абасида, преводећи дела грчких филозофа на сиријски, а затим и на арапски језик. Walker Publishing Company, New York, 2008, (page number not available – occurs toward end of Chapter 13, "The Wrap-up of Antiquity"). "It was in the Near and Middle East and North Africa that the old traditions of teaching and learning continued, and where Christian scholars were carefully preserving ancient texts and knowledge of the ancient Greek language." Такође су се истакли у филозофији, науци, теологији и медицини.Britannica, Nestorian

Историчар Пол Легутко са Универзитета Станфорд рекао је да је Католичка црква „у центру развоја вредности, идеја, науке, закона и институција које чине оно што називамо западном цивилизацијом”. Православна црква је одиграла истакнуту улогу у историји и култури источне и југоисточне Европе, Кавказа и Блиског истока. Оријенталне православне цркве су одиграле истакнуту улогу у историји и култури Јерменије, Египта, Турске, Еритреје, Етиопије, Судана и делова Блиског истока и Индије. Протестанти су у великој мери развили јединствену културу која је дала велики допринос у образовању, хуманистичким и природним наукама, политичком и друштвеном поретку, економији и уметности, као и многим другим областима., 11., Tübingen (Germany),

Утицај на западну културу

мини|Ватикан и Базилика Светог Петра. Хришћанство је одиграло истакнуту улогу у развоју западне цивилизације, посебно Католичка црква и протестантизам., like Hellenism, has been an all-important factor in the development of Western Civilization; Judaism, as the precursor of Christianity, has indirectly had had much to do with shaping the ideals and morality of western nations since the christian era., : „That certain distinctive features of our Western civilization—the civilization of western Europe and of America—have been shaped chiefly by Judaeo – Graeco – Christianity, Catholic and Protestant.” Западна култура је, током већег дела своје историје, била готово еквивалентна хришћанској култури, а већи део становништва западне хемисфере би се у ширем смислу могао описати као културни хришћани. Појам Европе и западног света био је интимно повезан са концептом хришћанства и хришћанског света, многи чак сматрају хришћанство везом која је створила јединствени Европски идентитет, иако је одређени напредак потекао са других места: Ренесанса и Романтизам су почели са радозналошћу и страшћу према старом паганском свету.

Иако је западна култура садржала неколико политеистичких религија током својих раних година под грчким и Римским царством, како је централизована римска моћ слабила, доминација Католичке цркве била је једина конзистентна сила у западној Европи. Све до доба просветитељства, хришћанска култура је усмеравала ток филозофије, књижевности, уметности, музике и науке. Хришћанске дисциплине у одговарајућим уметностима су се накнадно развиле у хришћанску филозофију, хришћанску уметност, хришћанску музику, хришћанску књижевност итд. Уметност и књижевност, право, образовање и политика очувани су у учењима Цркве, у окружењу које би, у супротном, вероватно доживело њихов губитак. Црква је основала многе катедрале, универзитете, манастире и богословије, од којих неке постоје и данас. Средњовековно хришћанство је створило прве модерне универзитете.Rüegg, Walter: . xix–xx Католичка црква је успоставила болнички систем у средњовековној Европи који је знатно унапредио римске valetudinaria. Ове болнице су основане да би се бринуле о „посебним друштвеним групама маргинализованим због сиромаштва, болести и старости”, према историчару болница, Гинтеру Рисеу. Хришћанство је такође имало снажан утицај на све остале аспекте живота: брак и породицу, образовање, хуманистичке и природне науке, политички и друштвени поредак, економију и уметност., 11. Auflage , Tübingen (Germany), мини|Катедрала Нотр Дам у Паризу, Француска, међу најпрепознатљивијим је симболима цивилизације хришћанског света. Хришћанство је имало значајан утицај на образовање, науку и медицину јер је црква створила основу западног система образовања,Encyclopædia Britannica Forms of Christian education и била је покровитељ оснивања универзитета у западном свету, јер се универзитет генерално сматра институцијом која води порекло из средњовековног хришћанског окружења.Rüegg, Walter: . XIX–XX Многи свештеници кроз историју дали су значајан допринос науци, а посебно су језуити дали бројне значајне доприносе развоју науке.. . Неки научници наводе да је хришћанство допринело успону научне револуције. Протестантизам је такође имао важан утицај на науку. Према Мертоновој тези, постојала је позитивна корелација између успона енглеског пуританизма и немачког пијетизма с једне стране, и ране експерименталне науке с друге.

Културни утицај хришћанства укључује социјалну заштиту,Encyclopædia Britannica Church and social welfare оснивање болница,Encyclopædia Britannica Care for the sick економију (као протестантска радна етика),Encyclopædia Britannica Property, poverty, and the poor, природно право (које ће касније утицати на стварање међународног права),. Cambridge (UK), , политику,Encyclopædia Britannica Church and state архитектуру, књижевност,Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten: "Charting the 'Rise of the West': Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries", . (416, table 1) личну хигијену (обредно прање),Christianity in Action: The History of the International Salvation Army Christianity has always placed a strong emphasis on hygiene:

Christianity's role in the development and promotion of spas:

Contribution of the Christian missionaries of better health care of the people through hygiene and introducing and distributing the soaps:

и породични живот.Encyclopædia Britannica The tendency to spiritualize and individualize marriage Историјски гледано, проширене породице биле су основна породична јединица у хришћанској култури и земљама.

Хришћанство је одиграло улогу у окончању пракси уобичајених међу паганским друштвима, као што су људске жртве, ропство,Chadwick, Owen . чедоморство и полигамија. Научници као што су Њутн и Галилео веровали су да би се Бог боље разумео ако би се боље разумела Божја творевина.

Архитектура

200px|мини|upright|Гробница Исуса у Храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму. Архитектура катедрала, базилика и опатијских цркава карактерише се великим размерама зграда и прати једну од неколико разгранатих традиција облика, функције и стила које све на крају потичу из ранохришћанских архитектонских традиција успостављених у константиновском периоду.

Катедрале посебно, као и многе опатијске цркве и базилике, имају одређене сложене структурне облике који се ређе налазе у парохијским црквама. Оне такође имају тенденцију да прикажу виши ниво савременог архитектонског стила и рад вештих занатлија, и заузимају како црквени тако и друштвени статус који обична парохијска црква нема. Таква катедрала или велика црква је генерално једна од најлепших грађевина у свом региону и фокус је локалног поноса. Многе катедрале и базилике, као и бројне опатијске цркве, спадају међу најпознатија светска архитектонска дела. То укључује Базилику Светог Петра, Нотр Дам у Паризу, Келнску катедралу, Солсберијску катедралу, Прашку катедралу, Линколнску катедралу, Базилику Сен Дени, Базилику Санта Марија Мађоре, Базилику Сан Витале, Базилика Светог Марка, Вестминстерску опатију, Храм Василија Блаженог, Националну катедралу у Вашингтону, Базилика Националног светилишта Безгрешног зачећа, Катедрала базилика Светог Луја, Гаудијеву недовршену Саграду фамилију и древну цркву Аја Софије, која је данас музеј. Аја Софија је описана као архитектонска и културна икона византијске и источноправославне цивилизације.