Хронологија геноцида над Србима у Другом свјетском рату

мини|300п|Мапа подручја на којем су фашисти починили геноцид над Србима и другим грађанима Југославије у току Другог светског рата мини|300п|Концентрациони логори у Југославији у Другом светском рату У току Другог свјетског рата убијено је од 900.000 до 1.200.000 Срба, по разним изворима. Непотпуна хронологија геноцида је овдје дата, а додатни детаљи о геноциду су дати у чланку Геноцид над Србима у Другом свјетском рату.

1941. година 6. април. Нацистичка Немачка, Фашистичка Италија, Хортијева Мађарска и Бугарска без објаве рата нападају Краљевину Југославију. У Београду је убијено 12.000 до 17.000 људи од ваздушних напада. Загреб није нападнут. Анте Павелић се јавља преко радија из Италије: „хрватски војници, употријебите своје оружје против српских војника и официра. Ми се већ боримо раме уз раме са нашим њемачким и италијанским савезницима.“

10. април. Нијемци окупирају Загреб, у ком Славко Кватерник проглашава Независну Државу Хрватску у име поглавника Анте Павелића.

11. април. Влатко Мачек, вођа ХСС (Хрватска сељачка странка) у Краљевини Југославији изјављује преко радија: „Позивам све чланове ХСС да признају промјену, да помогну новој Хрватској, а изнад свега да поштују њене законе."

14. април. Мађарски фашисти хапсе и убијају 500 Срба и Јевреја у Војводини са бајонетама.

мини|245x245п|Обешени српски цивили у Панчеву 22. априла 1941. 16. април. Анте Павелић долази у Загреб и постаје вођа (поглавник) НДХ. Њега поздрављају високи службеници, бирократи и црквена лица, заједно са надбискупом Степинцем, вођом католичке цркве у Хрватској.

21/22. април. Покољ цивила у Панчеву. Због наводних немачких губитака код Старог гробља, стрељано је 18 и обешено још 18 људи.

26. април. У ноћи 26/27. у Грубишном Пољу је похапшено 504 Срба под оптужбом да припремају ђурђевдански устанак против НДХ. Током јула, њих 487 је побијено у комплексу логора Госпић—Јадовно—Паг.http://www.jadovno.com/bilogora-i-grubisno-polje-1941-1991.html Билогора и Грубишно Поље 1941—1991. Удружење преживјелих логораша Другог свјетског рата Р. Српске, Менаџер компанија, Бањалука, (2010)

27. април. Почињу масовни покољи у НДХ. Новоформиране усташе нападају село Гудовац код Бјеловара и убијају 196 Срба и Јевреја. По другим подацима, убијено је 250 људи, 28. априла, из села Гудовац, Брезовац, Клокочевац и Болац. Они су морали да ископају своје властите гробове а затим су живи закопани у њима. Ово је шокирало чак и Нијемце до те мјере да су сами направили истрагу. Извјештај је познат под именом „-{Ustachenwerk bet Bjelovar}-“.

28. април. Надбискуп Степинац издаје писмо свештеницима католичке цркве, наређујући им да подрже нову усташку државу.

28. април. Усред ноћи неколико стотина усташа опкољује села Гудовац, Туке, Брезовац, Клокочевац и Болац у срезу Бјеловар. Ухапсили су 250 сељана, међу којима су били поп Божин и учитељ Стеван Иванковић.Убице у божје име – Ерве Лоријер Филип Вишњић – Београд pp. 1987 46

28. април. Исте ноћи код Вуковара, на обали Дунава, друге усташе су заклале још 180 Срба и бациле њихове лешеве у реку.Убице у божје име – Ерве Лоријер Филип Вишњић – Београд pp. 1987 48

30. април. Анте Павелић издаје расне законе који важе на територији „НДХ“. Он позива на „чишћење“ Хрватске од „страних елемената“. Јевреје и Роме треба побити без одуговлачења. Срби ће носити траке на руци са ознаком П (православац), а Јевреји траке са ознаком Ж (Жидов).

Крај Априла. Анте Павелић одлази у приватну посјету код папе Пија XII (-{Pius XII}-).

Почетак Маја. У близини Глине, Банија, око 600 Срба старости преко 15 година из Карловца, Сиска и Петриње је убијено са ножевима и маљевима. Идући дан убијено је још других Срба. Центар масакра је село Грабовац.

8. мај. Вођа „Усташке Одбране“ и Павелићев сарадник Вјекослав Лубурић води усташки напад на село Благај, поред Вељуна, Кордун. На превару је похватано и заклано око 500 Срба из Благаја, Вељуна, Полоја и околине.

11. мај - 12. мај. Вјекослав Лубурић предводи хапшење и убијање 260 Срба и Јевреја у селу Прекопа. По детаљнијим подацима, усташе су ноћу 11. на 12. маја 1941. похапсиле све мушкарце српске националности старије од 16 година из Глине. Људи су најприје затворени у зграду суда, а потом одведени у Прекопу и тамо заклани и бачени у јаму. Покољ је извршен у пољима код села Хађера, близу ушћа рјечице Маје у ријеку Глину. Убијено је око 300 особа.Prva godina Narodnooslobodilačkog rata na području Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i Žumberka, Zbornik 3, Historijski Arhiv u Karlovcu, Karlovac (1971). pp. 558–608.

19. мај. Доведени први затвореници у логор Стара Градишка, који ће постати велики подлогор логора Јасеновац. До краја рата убијено је на најсвирепије начине 75.000-85.000 људи у логору Стара Градишка.

23. мај. Њемачке окупационе власти у Србији доносе расне законе против Јевреја и Рома.

27. мај. Усташки заповједник Западне Босне, Виктор Гутић хапси православног епископа бањалучког Платона. Његова брада је одсјечена ножем, његово тијело искасапљено, а затим запаљено. Укупно у рату је убијен 131 високи свештеник Српске православне цркве (СПЦ) од стране усташа, а још 60 у борбама.

Рани јун. Њемачки представник за регион, генерал Едмунд Глез фон Хорстенау, јавља у рапорту Берлину: „По поузданим изворима од безбројних њемачких војних и цивилних посматрача, током задњих седмица, по градовима и селима, усташе су потпуно полудјели“. Доктор Херман Нојбахер, њемачки представник за југоисточну Европу, пише о ужасавајућим злочинима према цивилној популацији у НДХ као о „хрватском крсташком рату уништења“.

4. јун. Њемачки посланик у Загребу и вође „НДХ“ разматрају Павелићев план да замијене дио српске популације у НДХ са Словенцима из Словеније, окупиране од Нијемаца.

6. јун. Павелић се састаје са Хитлером, који потврђује план пресељења Срба и Словенаца. Хитлер савјетује Павелића да спроводи „50-годишњи план нетолеранције, зато што превише попуштања у тим стварима само доноси штету.“

23. јун. Усташе убијају 164 Срба у мјесту Попово Поље. Убијени су тако што су бачени у дубоке јаме код Котежа.

24. јун. Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу примили су своје прве заточенике.Затезало-Јадовно: Комплекс усташких логора 1941. - Зборник докумената, Музеј жртава геноцида, Београд, (2007)

25. јун. Усташе убијају 260 људи у општини Столац (Босна).

26. јун. Говор Павелићевог замјеника доглавника Миле Будака је штампан у „Хрватском Листу“, и по први пут јасно изражава усташки циљ: „треба убити трећину Срба, протјерати другу трећину, а остатак превратити у католичку вјеру“.

28. јун. Вјекослав „Макс“ Лубурић предводи убијање 260 Срба из села Прекопа. Скоро 4000 Срба је протјерано из општине Вировитица.

Степинац посјећује Павелића са другим бискупима. Обећава му потпуну сарадњу и моли се за Павелића. „Ми молимо бога на небесима да вас посвети, као вођу нашег народа.“

29. јун. Усташе заробљавају 94 Србина из села Присоје и бацају их у провалију на врху Грабовица.

30. јун. Усташе помогнуте са фратрима (монасима) Францисканског реда убијају око 90 Срба из Чапљине близу самостана (манастира) Хумац.

У току јуна. У околици Бихаћа убијено 2000 Срба.

1. јул. Село Суваја је спаљено од усташа. Око 300 људи је убијено.

5. јул. Основан Бањички логор, на Бањици, Београд. Кроз њега ће проћи 250.000 људи у току рата, а стријељано их је 30.000, углавном на масовном стратишту у Јајинцима.

13. јул. Почиње српски народни устанак у Црној Гори. Заједно наступају групе које ће се касније подијелити на четнике и партизане. То је први већи устанак у окупираној Европи.

22. јул - 25. јул. Покољ у Гаравицама код Бихаћа. Најмасовнија убијања су од 22 до 25. јула. У неколико мјесеци убијено је око 12.000 људи из града Бихаћа и шире околине.

24. јул - 25. јул. Под изговором освете за „побуњенички“ напад на жељезничку станицу, у 2 дана усташе убијају 1200 Срба из села Грабовац (Кордун) и околине. Убијени су поред жељезничке станице.Prva godina Narodnooslobodilačkog rata na području Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i Žumberka, Zbornik 3, Historijski Arhiv u Karlovcu, Karlovac (1971). pp. 576.

28. јул. У истовременим покољима на разним мјестима, усташе убијају 248 Срба близу Дувна (Босна), 80 људи у Примишљу и Слуњу (Кордун), и 180 људи у Ивановић Јарку (Кордун).

29. јул. Масакри на више мјеста. Покољ у цркви у мјесту Глина, Банија, гдје је убијено 1764 људи.Покољ Срба у глинској православној цркви (садржи поименични попис жртава) — Милка Љубичић и Милан Буњац, Глина 1995 У Глини су људи нагурани у православну цркву, избодени ножевима, а преживјели су потом спаљени заједно са црквом. На Кордун је стигао усташки заповједник Божидар Церовски из Загреба. Скупљено је 3000 Срба из мјеста Крњак, Крстиња, Широка Ријека, Слуњ и Раковица. Одведени су до сеоског млина у селу Павковићи и сви су масакрирани. У Ливну 160 Срба убијено, у Грачацу, Лика, 500 убијених.

29. јул - 30. јул. Кордун - Лика - Горски Котар. У координираним акцијама хапшења за котар Слуњ, похапшено је у општини Примишље 173, у општини Слуњ 38, у општини Раковица и Дрежник 27, у општини Цетинград 141, у општини Вељун 27 људи - укупно 601. Убијени су на стратиштима на локацијама Мехино стање, Оштарнски Станови, Близница, Лађевачки Јелик, Табориште, Клек код Огулина и другдје.Prva godina Narodnooslobodilačkog rata na području Karlovca, Korduna, Gline, Like, Gorskog Kotara, Pokuplja i Žumberka, Zbornik 3, Historijski Arhiv u Karlovcu, Karlovac (1971). pp. 449.

29. јул - 30. јул. Масакри у околини Ливна. Убијено и бачено у јаме преко 400 Срба.

31. јул. до 4. август. Масакри у близини Босанске Крупе. Око 1000 људи је убијено у 5 дана.

31. јул. Масакр Срба у Кључу. Усташе у масакрима на дане 31. јула, 31. августа, 1. септембра и 2. септембра укупно убијају 2000 Срба. Убијени су мушкарци, жене и дјеца.

31. јул. - 1. август. У граду Приједор, убијено је око 1400 Срба, мушкараца, жена и дјеце.

Јули и август. Око Бихаћа на разним локацијама убијено 12000 Срба.

Крајем јула - У петрињском срезу само у Банском Гарбовцу крајем јула 1941 убијено је око 2000 Срба из истог места и око 2000 из других крајева.

Љето 1941. У селима Башка, Перна, Подгомоље у округу Босанска Крупа, 540 жена и дјеце је живо запаљено у својим кућама. У читавом округу Крупа, 15000 је убијено у току љета. Село Цреваревац, 600 људи живо спаљено у својим кућама. У Бугојну масакрирано 500 људи. Славонска Пожега, 500 људи доведених из Босне је убијено.

1. август - 8. август. Покољ Срба у Смиљану, Смиљанском Пољу почео је 1. и трајао до 8. августа 1941. године. Убијено и поклано око 500 Срба.

2. август. Загребачка јединица усташа убија 800 српских цивила (талаца) у Санском Мосту (Масакр на Шушњару).

2. август У Дивоселу срез Госпић 2. августа 1941. године убијено је око 1.200 људи међу којима и жене и деца.

3. август. 3000 Срба је скупљено у Вргинмосту (Кордун), под изговором прекрштавања у католичку вјеру. Сви су убијени од усташа. Око 700 Срба, мушкарци, жене и дјеца, су убијени у Приједору.

4. август. Усташе хапсе 102 Србина и бацају их у провалију на локацији Бивоље Брдо.

6. август. 347 Срба је одведено из села Косињ близу мјеста Перушић да се прекрсте у католичку вјеру. Умјесто тога су одведени до мјеста Коса и убијени.

10. август. Убијено је 5600 Срба у округу Ливно.

11. август. Покољ у селу Чаваш. Убијено 104 цивила српске националности од стране усташа.

17. август. Почиње „чишћење“ Мостара. Јевреји у граду су ухапшени, а Срби су протјерани у оближња села.

Рани септембар. Министар унутрашњих послова „НДХ“ Андрија Артуковић одобрава изградњу концентрационог логора Јасеновац по плановима Макса Лубурића. Међу чуварима и убицама ће бити 6 фратара (монаха) Францисканског реда, укључујући злочинце по имену Мирослав Филиповић-Мајсторовић (познат као „Фра Сотона“ због окрутности) и Звонко Брекало.

3. септембар. Усташка Црна Легија је формирана у Сарајеву. Ово је јединица за убијање и масакре цивила, и постаће позната по насиљу и злочинима.