Дњепар (, ), раније познат као Дњепропетровск (, ) и пре тога као Јекатеринослав (), град је у Украјини, у Дњепропетровској области. Према процени из 2012. у граду је живело 999.577 становника. Дњепар је четврти по величини град у Украјини.
Удаљен је око 390 километара југоисточно од украјинске престонице Кијева на реци Дњепар, у централно-источном делу Украјине. Дњепар је административни центар Дњепропетровске области и вантериторијални административни центар Дњепропетровског рејона. Има око милион становника (процена за 2018. годину).
Археолошки налази сугеришу да први утврђени град на територији данашњег Дњепара вероватно датира из средине 16. века.
Познат као Јекатеринослав (, ) до 1925. Град је формално припао Русији за време владавине руске царице Катарине Велике (, по којој је добио име) у 1787. години као административно средиште новостечених великих територија царске Новоросијске губерније, укључујући и оне које је Русији уступило Османско царство према Кучуккаинарџијском миру (1774). Григориј Потемкин првобитно је град замислио као трећи главни град Руске Империје,Charles Wynn. Workers, Strikes, and Pogroms: The Donbass-Dnepr Bend in Late Imperial Russia, 1870–1905 - "[The Empress] and her favorite, Prince Grigorii Potemkin, the city's first governor-general and the de facto viceroy of southern Russia, had big plans for Ekaterinoslav. Potemkin envisioned Ekaterinoslav as the 'Athens of southern Russia' and as Russia's third capital - 'the centre of the administrative, economic, and cultural life of southern Russia.'" након Москве и Санкт Петербурга. Преименован је у Дњепропетровск 1926. године, постао је витални индустријски центар Украјинске ССР, један од кључних центара нуклеарне, наменске, и свемирске индустрије Совјетског Савеза. Конкретно, у њему је седиште Јужмаша, главног завода за дизајн и производњу свемирских и балистичких ракета. Због војне индустрије функционисао је као затворени град до 1990-их. Дана 19. маја 2016. године, Врховна рада Украјине је променила званично име града из Дњепропетровск у Дњепар.
Дњепар је моћни центар украјинског бизниса и политике и родни је град многих важних личности у земљи. Велики део украјинске политике и даље се дефинише наслеђима Леонида Кучме, Павла Лазаренка и Јулије Тимошенко, чије су политичке каријере започеле у Дњепропетровску.
Географија лево|мини|Поглед из ваздуха на Дњепар. Река Дњепар, лева и десна обала града и бројни мостови који се могу видети. Град је изграђен углавном на обе обале Дњепра, на ушћу Самаре у Дњепар. У петљи великог меандра, Дњепар мења свој ток са северозапада да би јужније, а касније и југо-западно наставио кроз Украјину, на крају пролазећи кроз Херсон где се коначно улива у Црно море.
Данас су и северна и јужна обала дом разних индустријских предузећа и производних погона. Аеродром се налази око 15 км југоисточно од града.
Средиште града је изграђено на десној обали која је део Дњепрске висоравни, док је лева обала део Дњепарске низије. Стари град се налази на брежуљку који је настао као резултат промене тока реке на југ. Промена смера реке узрокована је близином Азовске висоравни који се налази југоисточно од града.
Једна од градских улица, Проспект Академика Јаворницког, повезује две главне архитектонске целине града и представља важну саобраћајницу кроз центар, која уз приградске радијалне путне системе, пружа неке од најважнијих саобраћајних веза за подручје приградског и међуградска путовања.
Клима Према Кепеновој класификацији климата, у Дњепру влада умереноконтинентална клима (Dfa/Dfb). Снежне падавине су чешће у брдима него у нижим подручјима града. Град има четири различита годишња доба: хладне, снежне зиме, врућа лета, и два релативно влажна прелазна периода. Међутим, према другим шемама (попут биоклиматског система Салвадора Риваса-Мартинеза), Дњепар има горњоумерену биоклиму и припада умереном ксеричном степском термоклиматском појасу, због велике евапотранспирације. Током лета, у Дњепру је веома топло (просечна дневна температура у јулу је од 24° до 28 °C, чак понекад и топлије од 32° до 36 °C. У мају су забележене температуре од чак . Зима није тако хладна (средња дневна температура у јануару је од -4° до 0 °C, али када нема снега и ветар јако дува, субјективни осећај је да је изузетно хладно. Мешавина снега и кише пада обично у децембру.
Најбоље време за посету граду је касно пролеће (крај априла и маја), и рано у јесен: септембар, октобар, када градска стабла пожуте. Остала времена углавном су сува праћена повременим пљусковима.See also: klimadiagramme.de – Climate in Dnipropetrovsk URL accessed on 20 March 2007
"Међутим, град карактерише значајно загађење ваздуха индустријским емисијама." Појединци сматрају „озбиљно загађен ваздух и воду“ и наводно „огромна опустошена подручја“ Дњепра и Доњецка еколошком кризом.www.mongabay.com Russia – Geography states: "Since 1990 Russian experts have added to the list the following less spectacular but equally threatening environmental crises: the Dnepropetrovsk-Donets and Kuznets coal-mining and metallurgical centres, which have severely polluted air and water and vast areas of decimated landscape;..." Иако није наведено где се тачно у Дњепру могу срести такве области.
Историја Топоним Временом је Дњепар постао познат по више имена: Јекатеринослав 1776–1782, поново преименован 1783–1797. Новоросијск 1797–1802. Јекатеринослав 1802–1918. Сичеслав 1918–1921. (незванично име) Јекатеринослав / Катеринослав 1918–1926. Дњепропетровск 1926–2016. Дњепар 2016–данас
Назив "Катаринослав" пронађен је на неким мапама из 19. века.
У неким англофонским медијима град је био познат и као Ракетни град (енг. "Rocket City").
У 1918. години, Централно веће Украјине предложило је промену имена града у Сичеслав, међутим, то никада није усвојено.Rada approves historic bills to part with Soviet legacy , The Ukrainian Weekly (17 April 2015)
Године 1926. град је преименован по комунистичком вођи Григорију Петровском.Poroshenko signed the laws about decomunization . Ukrayinska Pravda. 15 May 2015Poroshenko signs laws on denouncing Communist, Nazi regimes , Interfax-Ukraine. 15 May 20Goodbye, Lenin: Ukraine moves to ban communist symbols , BBC News (14 April 2015) Закон о декомунизацији из 2015. године захтевао је преименовање града, и 19. маја 2016. украјински парламент је усвојио закон којим је званично преименован град у Дњепар .
Средњи век мини|усправно|лево|Статуе у близини Историјског музеја, авенија Академика Јаворницког
Манастир су основали византијски монаси на Манастирском острву, вероватно у 9. веку (870. године). Татари су уништили манастир 1240. године.
Почетком 15. века татарска племена која су живела на десној обали Дњепра протерана су од стране Велике кнежевине Литваније. Средином 15. века Ногајци (који су живели северно од Азовског мора) и Кримски канат напали су ове земље. Велико кнежевина Литванија и Кримски канат успоставили су границу дуж Дњепра, а даље источно од реке Самаре (Дњепар), тј. кроз данашњи град Дњепар. Управо се у то време појавила нова сила: слободни људи, козаци. Касније су постали познати и као Запорошки козаци (Запорожје – земље јужно од Приднипровја, у преводу "Земља изван руба"). Ово је било раздобље рација и борби које су проузроковале знатну нестабилност и депопулацију на том подручју, а област је постала позната као Куманска степа.
Рано модерно доба
мини|300px| Околна насеља пре оснивања Јекатеринослава мини|лево| Мапа тврђаве Кодак која је изграђена 1635. године
Археолошка открића јасно указују на то да је први утврђени град у данашњем Дњепру вероватно изграђен средином 16. века. Пољска влада је 1635. године изградила тврђаву Кодак изнад Дњепарских брзаца код Кодакија (на југоисточној периферији модерног Дњепра) делом и због повећаног ривалства у региону између Пољске, Турске и Кримског каната, а делом због одржавања контроле над активностима козака (тј. за сузбијање козачких нападача и спречавање сељака да се иселе из тог подручја). У ноћи између 3. и 4. августа 1635. године, козаци Ивана Сулима изненада су заробили тврђаву, спаливши је и искасапивши гарнизон од око 200 западноевропских плаћеника под Жаном Марионом. Утврду је обновио француски инжењер Гијом де БопланGuillaume le Vasseur de Beauplan wrote a book Description d'Ukrainie, published in 1651 and 1660. за пољску владу 1638. године и имао је плаћенички гарнизон. Кодак су Запорошки козаци заробили 1. октобра 1648. године, и у њему су држали своју војску до 1711. када су га срушили према Прутском споразуму.www.day.kiev.ua Above Kodak, this year the unique fortress marks its 375th anniversary, by Mykola Chaban, 2010. Данас су видљиви остаци рушевина утврђења Кодак. Тренутно постоји пројекат обнове и стварања туристичког центра и парка-музеја.
По Андрусовском споразуму, земље Запорошког Сича (око тврђаве Кодак) биле су под заједничком контролом Руске Империје и Државне заједнице Пољске и Литваније. Државна заједница се одрекла своје контроле над тим подручјем потписивањем Уговора о трајном миру из 1686. године и, тако, предала Запорожје Русији.
У 1688. години Запорошки козаци и татарске снаге безуспешно су покушале да униште руске трупе у градској Богородичиној тврђави (изграђеној по налогу руског цара), али су на крају уништиле само незаштићени доњи град. Козаци су 1711. године избацили руске трупе из града према Прутском споразуму, овог пута у савезу са Татарима и Османским царством. Две тврђаве на територији будуће украјинске метрополе, тврђава Кодак и Богородичина тврђава, сравњене су у складу са споразумом са Русима.
Средином 1730-их руске трупе су се вратиле у Богородичиној тврђави.
Запорошко село Половиција основано је крајем 1760-их, између насеља Старог и Новог Кодака. Налазило се на месту данашњег центра града западно од четврти Централног терминала и пијаце Озјорка .
Козаци и руска војска борили су се против Османског царства for control of за контролу над овим подручјем у Руско-турском рату. Кучуккаинарџијски мир је окончао овај рат у јулу 1774. године, а у мају 1775. руска војска је уништила Запорошки Сич, чиме је елиминисана политичка аутономија Козака. Кнез Григориј Потемкин је 1775. године постављен за гувернера Нове Русије, а након уништења Запорошког Сича, почео је да оснива градове у региону и привлачи досељенике.
Оснивање Катарининог града
мини|лево|Мапа Јекатеринослава, 1885
мини|усправно|Споменик Катарини Великој у Јекатеринославу (1840–1920) мини|лево|Главна пошта, 1870 мини|усправно|Григориј Потемкин мини|Јекатеринославска авенија, 1910|лево мини|лево|200п|Црква у Дњепру Пре 1926. године град који се данас звао Дњепар био је познат као Јекатеринослав, што би се отприлике могло тумачити као "слава Катарини", што се односило на Катарину Велику, која је владала као императорка од 1762. до 1796. (Украјинска православна црква повезује бивше градско име са светом Екатерином Александријском (око 287—305). Према једном извештају, град је основан 1787. годинеOleh Repan. The origins of Dnipro, the city and its name . The Ukrainian Week. July 2017 (page 46) (за званичну годину оснивања одређена је 1776. у 1976. години како би се удовољило генералном секретару КПСС Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза Леониду Брежњеву) као административни центар обновљене руске Азовске губерније (основана 1775).