Самостан Петрићевац је римокатолички фрањевачки самостан у Бања Луци, у насељу Петрићевац. Представља један од најзначајнијих католичких верских и културних центара у северозападном делу Босне и Херцеговине и седиште је фрањевачке заједнице која делује у оквиру Бањолучке бискупије.
Самостан је током своје историје имао важну улогу у верском, просветном и културном животу католичког становништва Бања Луке и околине. Током 20. века више пута је страдао и обнављан, а посебно тешка разарања претрпео је током рата у Босни и Херцеговини деведесетих година.
Локација
Самостан припада жупи Петрићевац у истоименом бањолучком насељу. Жупа Петрићевац је наследник старе парохије Мотика из 17. и 18. века. Током османског периода била је део бањалучке жупе, чије се седиште више пута мењало: Бања Лука, Паприковац и Раковац.
Велика жупа Петрићевац је од 1875. до 1983. године подељена на још три жупе — Марија Звијезда, Буџак и Мотике. Жупом управљају фрањевци Босне Сребрене, а парохији Петрићевац припадају следећа насеља: Петрићевац, део Бања Луке, Буџак I и II, Новаковићи, Раковац, Шарговац и Вујновићи.
Историја
Оснивање и развој
Самостан у Петрићевцу канонски је основан 18. октобра 1885. године. Оснивање самостана повезано је са ширењем и организацијом католичких институција у Бања Луци током периода аустроугарске управе, када долази до интензивнијег развоја верских, просветних и културних установа.
Фрањевци су на Петрићевцу током деценија развили значајан верски и просветни центар, који је имао важну улогу у животу католичке заједнице Бања Луке и околине.
Други светски рат
Током Другог светског рата самостан Петрићевац довођен је у везу са појединим контроверзним историјским догађајима на подручју Бања Луке и Независне Државе Хрватске. Посебно се у историјској литератури помиње Мирослав Филиповић, фрањевац који је боравио у самостану пре напуштања реда и учешћа у усташким злочинима током рата.
У близини самостана налазе се и села Дракулић, Мотике и Шарговац, која су била места масовних злочина над српским становништвом 1942. године.
Разарање и обнова
Самостан је током свог постојања више пута рушен и обнављан. Најтеже разарање претрпео је 7. маја 1995. године, када су црква и звоник срушени, а самостан запаљен.
Рестаурација самостана започела је 1996. године, а обновљени комплекс свечано је освештан 29. септембра 1997. године.
Остаци срушене цркве уклоњени су 2003. године, непосредно пре доласка папе Јована Павла II у Бања Луку. Средином 2008. године започета је изградња нове цркве, док су груби грађевински радови завршени 2013. године.
Архитектура
Самостан Петрићевац представља комплекс верских и стамбених објеката карактеристичних за фрањевачке самостане у Босни и Херцеговини. Током више историјских периода комплекс је дограђиван и прилагођаван потребама фрањевачке заједнице и жупе.
После разарања 1995. године велики део комплекса обновљен је у савременом архитектонском облику, уз настојање да се очува континуитет верске и културне функције самостана.
Значај
Самостан Петрићевац има велики верски, културни и историјски значај за католичку заједницу Бања Луке и северозападне Босне.
Његов значај огледа се у: деловању фрањевачког реда у Бања Луци, историји католичке цркве у Босни и Херцеговини, просветној и културној делатности, историји страдања и обнове верских објеката, урбаном и духовном идентитету Петрићевца.
Галерија
Види још Католичка црква у Босни и Херцеговини Бањолучка бискупија Мирослав Филиповић Масакр у Дракулићу Опатија Марија Звијезда
Референце
Спољашње везе
Службени веб-сајт
Категорија:Вјерски објекти у Бањој Луци С Категорија:Бањолучка бискупија