Фиат новац (лат. fiat — „нека буде”; ређе декретни новац) јесте врста новца који нема интринзичну (унутрашњу) вредност, већ свој статус законског средства плаћања дугује државном декрету или закону.Мишкин, Ф. С. (2018). Монетарна економија, банкарство и финансијска тржишта. Београд: Дата статус.
За разлику од робног новца, чија је вредност заснована на материјалу од којег је направљен (нпр. злато или сребро), вредност фиат новца произилази из поверења у економску и политичку стабилност државе и централне банке која га издаје.
Историјат Прва употреба фиат новца забележена је у Кини током династије Сунг (11. век). У модерној историји, већина светских валута била је везана за племените метале кроз систем познат као Златни стандард.
Прекретница се догодила 15. августа 1971. године, када су Сједињене Америчке Државе једнострано прекинуле конвертибилност америчког долара у злато (тзв. „Никсонов шок”). Од тог тренутка, глобални монетарни систем је у потпуности прешао на фиат стандард.Bernanke, B. (2013). .
Карактеристике и механизам функционисања Фиат новац има неколико специфичних карактеристика: Нема покриће у роби: Централне банке могу емитовати нове количине новца без потребе за повећањем резерви злата. Законско средство плаћања: Држава прописује да се фиат новац мора прихватити за измирење свих јавних и приватних дугова. Еластичност понуде: Омогућава централним банкама да воде активну монетарну политику у циљу сузбијања рецесије или контроле инфлације.
Предности и недостаци Предности Даје већу контролу централним банкама над економијом кроз каматне стопе и ликвидност. Трошкови производње (штампања) су знатно нижи у односу на ковање златника.
Недостаци Ризик од хиперинфлације: Неограничено штампање новца без покрића у реалном дохотку (БДП) доводи до губитка куповне моћи. Губитак вредности кроз време: Због константне инфлације, фиат новац није идеалан инструмент за дугорочно очување штедње.
Фиат новац наспрам реалне активе У савременој теорији портафолија, коју је развио Хари Марковиц, наглашава се неопходност диверзификације како би се неутралисали ризици својствени фиат валутама. Инвеститори често део капитала алоцирају у реалну активу попут инвестиционог злата, златних полуга и златника.
Разлог за ово лежи у томе што племенити метали имају коначну понуду и за разлику од фиат новца, не могу бити девредновани одлукама монетарних власти. Овај приступ се назива заштита (хеџинг) од системског ризика фиат система.Бабић, М. (2007). Макроекономија. Загреб: Мате.
Референце
Литература
Лакићевић, Д. . Економски факултет Универзитета у Београду. Hayek, F. A.
Види још Златни стандард Инфлација Инвестиционо злато Централна банка
Категорија:Новац Категорија:Макроекономија