мини|Видљива линија сунчања код жене чија је кожа потамнела услед излагања ултраљубичастом зрачењу, осим тамо где је покривена
Сунчање или потамњивање је процес у којем боја коже потамни или постаје препланула. Најчешће је резултат излагања ултраљубичастом зрачењу сунчеве светлости или из вештачких извора, као што је лампа за сунчање која се налази у соларијумима. Неки људи користе хемијске производе који могу произвести ефекат тамњења без излагања ултраљубичастом зрачењу, познато као тамњење без сунца.
Утицај на здравље коже мини|Рука препланула од сунца са смеђом кожом тамо где је била изложена
Умерена изложеност Умерено излагање директној сунчевој светлости доприноси производњи меланина и витамина Д у телу.
Прекомерна изложеност Прекомерно излагање ултраљубичастим зрацима има негативне последице по здравље, укључујући опекотине од сунца. Неки људи лакше поцрне или изгору од сунца од других. То може бити резултат различитих типова коже и природне боје коже, а то може бити резултат генетике. Термин „сунчање“ има културно порекло, које произилази из боје тена. Његово порекло лежи у западној култури Европе када је постало модерно да младе жене траже мање блед тен.
Дугорочно Прекомерна изложеност може дугорочно повећати ризик од рака коже, као и ослабити функцију имуног система и убрзати старење коже.
Процес сунчања мини|Попречни пресек који приказује тамнији тен коже због производње више меланина како би се превазишло оштећење ДНК изазвано УВ зрачењем. Меланин је природни пигмент који производе ћелије зване меланоцити у процесу који се назива меланогенеза. Меланоцити производе две врсте меланина: феомеланин (црвени) и еумеланин (веома тамносмеђи). Меланин штити тело апсорбујући ултраљубичасто зрачење. Прекомерно УВ зрачење изазива опекотине од сунца, заједно са другим директним и индиректним оштећењима ДНК коже, а тело се природно бори и настоји да поправи оштећења и заштити кожу стварањем и ослобађањем даљег меланина у ћелије коже. Производњом меланина, боја коже тамни. Процес тамњења може бити изазван природном сунчевом светлошћу или вештачким УВ зрачењем, које се може испоручити у фреквенцијама УВА, УВБ или комбинацији оба. Интензитет се обично мери УВ индексом.
Постоје два различита механизма укључена у стварање препланулог тена излагањем УВ зрачењу. Прво, УВА зрачење ствара оксидативни стрес, који заузврат оксидује постојећи меланин, што доводи до брзог потамњења меланина. УВА такође може проузроковати прерасподелу меланина (ослобађање из меланоцита где је већ ускладиштено), али његова укупна количина остаје непромењена. Потамњење коже услед излагања УВА зрачењу не доводи до значајно повећане производње меланина или заштите од опекотина од сунца. У другом процесу, који првенствено покреће УВБ зрачење, долази до повећања производње меланина (меланогенеза), што је реакција тела на директно фотооштећење ДНК (формирање пиримидинских димера) од УВ зрачења. Меланогенеза доводи до одложеног потамњивања и обично постаје видљива два или три дана након излагања. Препланулост која настаје повећаном меланогенезом обично траје неколико недеља или месеци, много дуже од препланулости која је узрокована оксидацијом постојећег меланина, а заправо је и заштитна од оштећења коже УВ зрачењем и опекотина од сунца, а није само козметичка. Типично, може да обезбеди скроман фактор заштите од сунца (SPF) од 3, што значи да би препланула кожа толерисала до 3 пута већу изложеност УВ зрачењу од бледе коже. Међутим, да би се изазвала права меланогенеза - препланулост путем излагања УВ зрачењу, прво мора доћи до директног фотооштећења ДНК, а то захтева излагање УВБ зрачењу (као што је присутно у природној сунчевој светлости или лампама за сунчање које производе УВБ зрачење). Ултраљубичасте фреквенције одговорне за тамњење често се деле на UVA и UVB опсеге.
УВА зрачење Ултраљубичасто А (UVA) зрачење је у опсегу таласних дужина од 320 до 400 нм.
УВБ зрачење Ултраљубичасто Б (UVB) зрачење је у опсегу таласних дужина од 280 до 320 нм. Већи део овог појаса блокира Земљин озонски омотач, али део продире. УВБ:
покреће стварање оштећења CPD-ДНК (директно оштећење ДНК), што заузврат изазива повећану производњу меланина. вероватније је да ће изазвати опекотине од сунца него УВА зрачење као резултат прекомерног излагања. Механизам за опекотине од сунца и повећану меланогенезу је идентичан. Оба су узрокована директним оштећењем ДНК (формирањем ЦПД). производи витамин Д у људској кожи. смањује се код готово свих крема за сунчање у складу са њиховим SPF-ом. Сматра се, али није доказано, да узрокује стварање младежа и неких врста рака коже. стимулише производњу новог меланина, што доводи до повећања тамног пигмента у року од неколико дана.
Понашање коже код различитих боја при тамњењу мини|Пилинг од опекотина од сунца мини|Нестајање препланулог тена, откривајући природно светлу кожу појединца Природна боја коже особе утиче на њену реакцију на излагање сунчевој светлости. Природна боја коже појединца може варирати од тамносмеђе до готово безбојне пигментације, која може изгледати бело. Године 1975, дерматолог са Харварда, Томас Б. Фицпатрик, осмислио је Фицпатрикову скалу како би описао уобичајено понашање при тамњењу различитих типова коже, на следећи начин: Тип Такође се назива Опекотине од сунца Понашање при сунчању фон Лушанова скала I Веома светла или бледа Често Повремено 1–5 II Светло или светлопут Обично Понекад 6–10 III Лако средње Ретко Обично 11–15 IV Тамни средњи Ретко Често 16–21 V Тамни или „смеђи“ тип Не Понекад потамни 22–28 VI Веома тамни или „црни“ тип Не Природно црно-смеђа кожа 29–36 Тамна кожа пружа извесну заштиту од сунчевих ултраљубичастих зрака, али људи са тамном кожом су и даље подложни фотостарењу и меланому.
Здравствени аспекти Најчешћи ризик од излагања ултраљубичастом зрачењу су опекотине од сунца, чија брзина и тежина варирају од особе до особе. Ово се може барем донекле ублажити претходном наношењем креме за сунчање одговарајуће јачине, која такође омета процес сунчања због блокирања УВ светлости. Познато је да прекомерно излагање ултраљубичастом зрачењу изазива рак коже, убрзава старење коже и боре, мутира ДНК, и оштећује имуни систем. Честа употреба соларијума утростручује ризик од развоја меланома, најсмртоноснијег облика рака коже, према студији из 2010. године. Студија сугерише да је ризик од меланома више повезан са укупном изложеношћу него са годинама у којима појединац први пут користи соларијум. CNN, 27 May 2010. Често сунчање такође има ефекте појачавања понашања, након УВА зрачења, епидермални кератиноцити синтетишу POMC индукујући производњу β-ендорфина, који су опиоидни агонисти. Блокада опиоида такође изазива знаке одвикавања након уобичајеног излагања УВ зрачењу, што доводи до тога да многи сунчаници испуњавају DSM-IV критеријуме за зависност. Неколико организација, као што су Светска здравствена организација (СЗО), Америчко друштво за борбу против рака и US Surgeon General, издале су смернице које упозоравају на сунчање и излагање УВ зрачењу, било од сунца или из соларијума. Производња витамина Д је неопходна за људско здравље. Умерено излагање УВ зрачењу (избегавање опекотина од сунца) пружа користи као што је повећање витамина Д, као и друге могуће користи које се још увек истражују. Неколико активатора сунчања користило је различите облике псоралена, за које се зна да су фотоканцерогени. Здравствене власти су забраниле псорален од јула 1996. године.
Види још
Соларијум Избељивање коже Сунчева опекотина
Референце
Спољашње везе
Research on the benefits of UV exposure Melanoma Research Alliance
Категорија:Здравље Категорија:Кожа