Кучевско-браничевска бановина (; ), такође позната и као Браничевско-кучевска бановина (; ), била је средњовековна угарска бановина, која је обухватала области Кучева и Браничева у данашњој централној Србији, а постојала је у другој половини 13. века. Службу кучевско-браничевског бана обављао је током 1272. и 1273. године угарски великаш Григорије (). Током наредних година, области у склопу ове бановине постепено су потпале под власт локалних великаша Дрмана и Куделина, а затим су око 1291. или 1292. године ушле у састав српске државе краља Драгутина. Кучевски део бановине простирао се западно од доњег тока Велике Мораве, обухватајући шире подручје данашњег Подунавског управног округа са околином, док је браничевски део бановине обухватао приближно подручје данашњег Браничевског управног округа.
Историја Током читавог 13. века, на ширем простору Великог Поморавља сучељавали су се супротстављени интереси околних држава: Угарске, Србије и Бугарске. Око 1254. године, за мачванског војводу постављен је Ростислав Михаиловић, који је постепено ширио своју власт према источним областима, све до граница Бугарске. Ростислава је 1262. године наследио син Бела, који је погинуо 1272. године. Стога се претпоставља да је управо након његове смрти дошло до оснивања две посебне бановине: Мачванске и Кучевско-браничевске. Крајем 1272. и током 1273. године, службу кучевско-браничевског бана обављао је угарски великаш Григорије ().
Пошто се 1279. године у титули угарског великаша, бана Стефана, помиње само Кучево (), претпоставља се да су локални великаши Дрман и Куделин у међувремену успели су да овладају Браничевом, а тек око 1280. године и Кучевом. Када је 1284. године бивши српски краљ Стефан Драгутин од угарског краља добио Београд са Мачвом, његова област се на истоку граничила са подручјима под влашћу Дрмана и Куделина, што је довело до низа сукоба, који су окончани око 1291. или 1292. године, трајним укључивањем Кучева и Браничева у састав српске државе. Упркос каснијим покушајима, Угарска није успевала да обнови своју власт над тим просторима, услед чега није дошло до поновног успостављања Кучевско-браничевске бановине, нити до постављања титуларних банова за те области.
Поједини стручњаци су претпостављали да су првобитно или накнадно постојале две посебне бановине, Кучевска и Браничевска, али већина савремених научника сматра да је ипак постојала само једна, управно и просторно јединствена бановине. Поводом питања о просторном опсегу Кучевско-браничевске бановине у историографији је су такође постојала различита мишљења, пошто су старији истраживачи претпостављали да се средњовековна област Кучево налазила у поречју Пека, односно на подручју Звижда, али новија научна истраживања су показала да се средњовековна област Кучево није налазила на том простору, већ западно од западно од доњег тока Велике Мораве, простирући се према северу до Дунава између Смедерева и Гроцке, према западу од планине Космаја, а према југу до поречја Јасенице.
Види још
Кучево (област) Браничево (област) Дрман и Куделин Мачванска бановина
Референце
Литература
Спољашње везе Српска енциклопедија, I/2 (2011): Веселиновић, Андрија: Браничевско-кучевска бановина
Категорија:Бановине Краљевине Угарске Категорија:Историја Србије у средњем веку