Легат Зорана Петровића један је од легата Народног музеја Панчево, основан маја 1989. године.

Историјат Легат Зорана Петровића, заснован је и додељен Народном музеју Панчево маја 1989. године, изабаран је уметниковом вољом и селекцијом, бирањем унутар одређене целине опуса (нагласак на машинизму). У свом садашњем облику, обухвата више од три стотине педесет предмета насталих у оквиру различитих уметничких дисциплина и техника (цртежи, слике, скулптуре, колажи, акварели, рељефи, графике), додајући томе удео документарног материјала који укључује личне документе у вези са раним животним добом, јавним животом и уметничком каријером библиографију, критике, каталоге самосталних и групних изложби, фотографије, различите публикације, позоришне и личне меморабилије, хемеротечки материјал, преписку, позивнице, минијатурне графике поклон–честитке пријатеља и колега, материјал у ближој вези са професуром на Академији. Овај корпус докумената и грађе сачињава уметников архив, у већој мери систематизован, доследно хронолошки и тематски организован његовим личним избором. Аутор је и 1985. године поклонио дела Музеју, истичући своју блискост и повезаност са Панчевом означивши га, нарочитом наклоњеношћу „градом своје младости”, у склопу централне манифестације „Зоран Петровић: легат граду Панчеву” маја 1989. године. Друга самостална изложба Зорана Петровића, заједнички наступ са вајарем Александром Зарином, одржана је у сали Народног универзитета у Панчеву 1953. године.

Документ о том излагању и музеалији у збирци Народног музеја Панчево је слика „Бела соба”, амблематско дело Петровићеве формативне фазе која је означила даљу афирмацију са евидентним обележјем ревитализације међуратне уметничке традиције и с друге стране урањање у свет завичаја, Баната и Војводине, и још конкретније родитељске куће у родним Сакулама. За потребе излагања на изложби „Из легата Зорана Петровића” 1993. године, поклонио је још три дела, укључивши их у целину претходно сагледаном потребом попуњавања услед недовољне заступљености одређених техника и мотива из своје позне фазе. Уговором о поклону од 9. марта 1989. године предодређено је сукцесивно постепено допуњавање Легата, што је и тестаментом уметника потврђено. Околности наслеђивања и воља наследника утицали су да жеља и тестаментарна воља легатора и оставиоца не буде испоштована у пуној мери након његове смрти 1996. године. Првенствено, то се односи на Галерију смештену у родној кући у Сакулама од 1979. године. Међутим, IV Општински суд у Београду, након првобитног решења и жалби наследника, одредио је Легат у корист Народног музеја Панчево сачињен од покретних предмета (углавном уметничких дела) затечених у уметниковој кући у Сакулама (Легат у Сакулама) и галерији Музеја Цептер из Београда (осталих након изложбе), и од мапе документарног материјала, придодавши дела постојећем Легату. Пошто су је законити наследници, сестрићи покојног уметника, наследили и продали, кућа у Сакулама престаје да функционише као галерија и меморијална поставка уметника Зорана Петровића.

Поставка У Легату се чува један од шест ауторских, штампаних и руком дорађених примерака Машинобаладе (1958—1966), поетско–графичко–ликовног дела, синтезе сликовног и текстуалног, у коме је сублимисан Петровићев поглед на свет, поетика, методолошке премисе и начин светотворства. Дело је извор за тумачење и разумевање комплетног опуса аутора након 1955. године. Хронолошки оквир целине уметничких предмета Легата протеже се од цртежа и слика насталих 1947. године, типолошки углавном на нивоу скица и припремних студијских радова, када је аутор био на трећој години студија, представљајући визуелна сведочанства боравака и учешћа на радним акцијама (Шамац-Сарајево) до скулптура и минијатурних скица–скулптура из позног периода 1992—1993. године.

Када је у питању документарни материјал, најстарију јединицу чини фотографија уметника, снимљена у време његовог похађања четвртог разреда Гимназије 1940—1941, на којој је приказан у друштву школских другова. Најскорији садржај представља библиографска грађа настала након смрти легатора. Засебан сегмент чини мапа документарног материјала, уређена од стране уметника, која прати хронолошку линију од 1947—1985, одељену по годинама према мањим целинама у вези са уметничком каријером до 1977, уз додати неразврстани материјал до 1985. године. Садржи обиман материјал документа првог реда: од фотографија дела из ране фазе са подацима о власништву, преко хемеротечког и рукописног материјала, фотографија изложбених поставки и службене преписке.

Одржане су тематске и комеморативне изложбе дела из Легата 2006. и 2011. године селекцијом и ауторством Светлане Михајловић Радивојевић, као и сачињен избор дела позајмљен за изложбу посвећену уметнику у Галерији РТС-а новембра 2019. Пројекат обележавања деведесетогодишњице рођења уметника, објединио је пет банатских установа заштите, културе и образовања које баштине његово дело, у подухвату припреме монографије о Зорану Петровићу и реализације различитих активности у његову част. Под покровитељством Министарства културе Републике Србије током 2019. и 2020. године започети су конзерваторско-рестаураторски радови на деветнаест покретних културних добара – слика и скулптура уметника из Легата и уметничког фонда Народног музеја Панчева.

Галерија

Види још

Народни музеј Панчево Изложба „Зоран Петровић: један век са нама” Зоран Петровић

Референце

Литература

Каталог Изложбе З. Петровића и А. Зарина, Народни универзитет, Панчево, 1953. Петровић Зоран и Кованџић Невенка, Зоран Петровић: Легат граду Панчеву, Панчево, мај 1989, НМП. Легат Зорана Петровића: документација, Народни музеј Панчево.

Категорија:Народни музеј Панчево Категорија:Легати у Србији Категорија:Организације из Панчева