Голубачки натпис у мермеру о Стефану Кувету је средњовековни епиграфски споменик пронађен у оквиру археолошких истраживања Голубачке тврђаве. Реч је о делу мермерног надгробног обележја са ћириличним натписом који помиње Стефана Кувета, сина великог челника Вука Кувета, високог достојанственика у служби кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића. Откриће натписа представља значајан извор за проучавање властеле и историје Подунавља у позном средњем веку.

Опис Споменик је пронађен у виду преломљене мермерне плоче са дубоко уклесаним ћириличним натписом распоређеним у шест редова. Изнад текста уклесан је крст проширених крајева и скраћеница „Исус Христос Ника“. Према савременој транскрипцији, натпис гласи: „а се покоиште раба божиег Стефана Кувета сина великог чеоника деспотова Вука Кувета”.

Споменик је оштећен, а део текста није у потпуности очуван због прелома плоче и истрошености камена. Сачувани део надгробника има приближно 42 cm дужине и 38 cm ширине.

Натпис сведочи да је Стефан Кувет био син великог челника Вука Кувета. Вук Кувет се у историјским изворима помиње као високи достојанственик чија је каријера започела у време кнеза Лазар Хребељановић, док је положај великог челника достигао у доба Стефан Лазаревић, током 1403. и прве половине 1404. године. Откриће натписа први пут је непосредно повезало породицу Кувет са Голупцем и подручјем Доњег Подунавља.

Посебну пажњу истраживача привукла је чињеница да су у комплексу Мале цркве у Горњачкој клисури током XX века пронађена надгробна обележја на којима се такође помиње Стефан Кувет, син великог челника Вука Кувета. На основу тих налаза претпоставља се да је Стефан преминуо око 1403. године, иако околности његове смрти нису познате.

Откриће Надгробни споменик Стефана Кувета пронађен је у секундарној употреби, као део поплочања најстаријег каменог пода у шадрвану турског хамама унутар Голубачке тврђаве. Хамам је археолошки истражен 2014. године у оквиру пројекта ревитализације тврђаве, док су конзервација и реконструкција изведене 2025. и 2026. године средствима Министарства туризма Републике Србије.

Током демонтаже дотрајалог каменог пода подигнуте су две преломљене мермерне плоче. На мањој плочи, која је била постављена наопако на јужном улазу у шадрван, откривен је ћирилични натпис. Пошто је хамам подигнут у периоду између 1458. и 1463. године, у време након османског освајања Голупца под Мехмед-пашом Анђеловићем, претпоставља се да је тада и део надгробника уграђен у под шадрвана.

Истраживачи сматрају да је првобитни гроб Стефана Кувета био на једном од средњовековних гробаља у близини Голубачке тврђаве. На подручју тврђаве и њеног подграђа познате су најмање две локације са средњовековним сахрањивањем, које су данас обухваћене поступком ревизије заштите културног добра.

Значај Голубачки натпис у мермеру о Стефану Кувету представља редак и значајан пример средњовековне српске епиграфике. Натпис је важан за проучавање властеле у служби деспота Стефана Лазаревића, као и за историју Голубачке тврђаве и Подунавља у XV веку.

Откриће је посебно значајно јер допуњује историјске податке о породици Кувет, која раније није била непосредно повезивана са Голупцем. Истовремено, налаз указује на потребу даљих археолошких и конзерваторских истраживања средњовековних некропола у околини Голубачке тврђаве и Горњачке клисуре.

Референце

Категорија:Споменици у Голубцу