Милетова чесма на Калемегдану се налази у зеленилу Доњег града Београдске тврђаве, између Капије Карла VI и Комплекса Источне капије Доњег Града, у близини Опсерваторије, а недалеко од капеле Свете Петке и цркве Ружица.

Историја и повод Чесма је подигнута у част бившег директора, „ЈКП Зеленило Београд“ Милета Божичковића. Био је дипломирани инжењер шумарства, радио је у овом предузећу деценију и по, 80-тих година, а на место генералног директора изабран је годину дана пре него што је настрадао, на врхунцу своје каријере. Највише се залагао за уређење Савске и Дунавске падине, па и Калемегдана, за изградњу јавних чесми и фонтана, те уређење дрвореда и оплемењивање зелених површина у, тада, новим насељима у граду. Веома је водио рачуна и о запосленима, о изгледу просторија за боравак и смештај радника, одржавању радионица у којима су запослени радили. Трудио се да обезбеди што више машина за обављање разних послова.

Управо због те нагле трагедије и чињенице да је био изузетно вољен и поштован руководилац који је бринуо о граду и људима око себе, његове колеге су одлучиле да му у знак сећања подигну чесму. Колеге су га запамтиле као човека у пуној радној и животној снази. Једноставан уклесан натпис са суптилним и дискретним словима „Милетова чесма“ на четвртастој каменој плочи, остављен је намерно без детаља о смрти и основних информација о њему, како би примарни нагласак остао на његовом имену и трагу који је оставио у зеленилу Београда.

Чесму су пројектовали архитекта Вана Зрнић и вајар Драгутин Алексић. Изграђена је од природног камена и бетона, у рустичном стилу дивљег (ломљеног) камена, како би се визуелно савршено уклопила у природни амбијент тог дела Калемегданског парка. Цела чесма је обликована као мањи, масивни камени зид (параван) у чијем је средишту уграђена лула за воду. Коришћени су крупни, неправилни комади светлог камена повезани јаким бетонским малтером, што је био чест стил градње парковског мобилијара у Београду током осамдесетих година прошлог века. Испред чесме се налази камено корито у које се слива вода, а цео плато око ње је поплочан како би пролазници и шетачи могли несметано да јој прилазе и узимају воду за пиће. Дизајнирана је с намером да не одскаче од природе Доњег града, већ да делује као природни део тврђаве, скривајући иза свог робусног каменог изгледа нежну причу о поштовању колега према свом настрадалом директору. Идеја да се чесма назове по њему потекла је од директора који га је заменио на том месту почетком деведесетих година прошлог века.

Види још

Београдске јавне чесме

Референце

Спољашњи извори Категорија: Чесме у Београду