Стефан Кинг (; Вил, 16. новембар 1993) швајцарски је бициклиста који има и држављанство Лихтенштајна а који тренутно вози за -{UCI}- про тур тим Тудор про сајклинг. Остварио је двије етапне побједе на Вуелта а Еспањи и једну етапну побједу у оквиру екипног хронометра на Тур де Франсу. Освојио је једном Волта а ла комунидад Валенсијана трку, освојио је шест пута првенство Швајцарске у вожњи на хронометар и једном у друмској вожњи, освојио је два пута златну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар, гдје је такође освојио двије сребрне медаље у вожњи на хронометар и једну бронзану у мјешовитом хронометру. На Свјетском првенству је освојио двије златне медаље и једну бронзану у мјешовитом хронометру, по једну сребрну и бронзану у вожњи на хронометар, једну бронзану на друмској трци и по једну златну и сребрну у екипном хронометру. На Свјетском првенству на писти освојио је по једну златну, сребрну и бронзану медаљу у дисциплини дохватна вожња индивидуално, док је на Европском првенству на писти освојио једну златну медаљу у дисциплини дохватна вожња индивидуално и једну сребрну у дисциплини дохватна вожња екипно. Током јуниорске каријере представљао је Лихтенштајн, са којим је на Играма малих земаља Европе освојио по једну златну и сребрну медаљу у вожњи на хронометар и једну сребрну медаљу на друмској трци. Једном је завршио Париз—Рубе на трећем мјесту.
Дјетињство и јуниорска каријера
Као мали тренирао је хокеј на леду, алпско скијање, тенис и одбојку. Бициклизам је волио од малена, његов комшија је често возио бицикл и понекад је водио и њега са собом, а када је имао десет година питао је мајку може ли да се придружи тиму или да вози неке трке. Морао је да зове предсједника локалног тима, који га је прихватио и дали су му нови бицикл, са којим је прву трку возио послије двије недеље. Са 17. година, 2010. је возио Европско првенство за јуниоре у Анкари, гдје је хронометар завршио на осмом мјесту, минут и десет секунди иза Кирила Јацевича.
Његова баба је из Лихтенштајна, чије је држављанство имала његова мајка које је пренесено на њега и наступао је за Лихтенштајн на Играма малих земаља Европе 2011. гдје је освојио сребрну медаљу у вожњи на хронометар, завршивши на другом мјесту, минут и 12 секунди иза Боба Јунгелса, а затим је и друмску трку завршио на другом мјесту, преко минут иза Јунгелса. Трку Дридагсе ван Аксел завршио је на трећем мјесту у генералном пласману, 27 секунди иза Александера Кампа, након чега је и Тур ди Паис де Во завршио на трећем мјесту у генералном пласману, минут и 18 секунди иза Петера Матијесена уз побједу на последњој етапи. Освојио је првенство Швајцарске у вожњи на хронометар за јуниоре 13 секунди испред Тјерија Шира, а првенство у друмској вожњи завршио је на трећем мјесту у спринту прве четворице возача, у којем је побиједио Том Боли. У финишу сезоне је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за јуниоре завршио на 19 мјесту, минут и по иза Мадса Вирц Шмита. Током 2012. је са 19 година служио обавезни војни рок од пет мјесеци, у спортској дивизији, гдје је устајао у 5.30 ујутру, носио оружје и вјежбао пуцање.
мини|лево|усправно|Кинг на Флеш арденесе класику 2014.
Године 2013. прешао је у развојни тим ворлд тур тима БМЦ рејсинг, са којим је освојио Ђиро дел Белведере, гдје је побиједио у спринту испред Силвија Херклоца након што су се одвојили од групе, а затим је освојио првенство Швајцарске у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, 27 секунди испред Шира, а друмску трку за возаче до 23 године завршио је на трећем мјесту, 31 секунду иза Симона Пелоа, након чега је возио друмску трку за сениоре, коју је завршио на седмом мјесту, четири и по минута иза Михаела Шера. У финишу сезоне је Свјетско првенство у вожњи на хронометар за возаче до 23 године завршио на шестом мјесту, минут и 46 секунди иза Дамјена Хаусона. Такође је возио за Лихтенштајн на Играма малих земаља Европе, гдје је освојио златну медаљу у вожњи на хронометар, минут испред Алекса Кирша. Године 2014. освојио је Тур де Норманди четири секунде испред Беное Жарјеа, уз једну етапну побједу и освојену класификацију за најбољег младог возача, а затим је освојио Флеш арденесе класик, 43 секунде испред Лоика Вилежена. Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар за сениоре завршио на другом мјесту, 49 секунди иза Фабијана Канчеларе, након што је у првих 500 метара морао двапут да стане јер му је блокирао задњи точак а затим је имао проблема са кочницама. У јулу је освојио златну медаљу на Европском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, 24 секунде испред Давидеа Мартинелија, а два дана касније је освојио златну медаљу у друмској вожњи, гдје је побиједио у спринту испред Лурија Филозија и Ентонија Тиржиса. У финишу сезоне је освојио бронзану медаљу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, завршивши на трећем мјесту, девет секунди иза Кембела Флејкмора и Рајана Мулена.
Професионална каријера 2015—2018.
Године 2015. потписао је вишегодишњи уговор са тимом БМЦ рејсинг. На почетку сезоне је трку Дридагсе Де Пане—Коксајде завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 50 секунди иза Александера Кристофа, завршивши хронометар на последњој етапи десет секунди иза Бредлија Вигинса. Почетком априла освојио је Волта Лимбург класик, гдје је побиједио 27 секунди испред групе коју је одспринтао Маћјеј Патерски, чиме је остварио прву професионалну побједу у каријери, након чега је возио Париз—Рубе по први пут, који је завршио на 63 мјесту, у групи која је дошла на циљ седам минута и 50 секунди иза Џона Дегенколба. Крајем априла је возио Тур де Романди, гдје је на четвртој етапи отишао у бијег, одакле је напао на 25 -{km}- до циља, што нико није пратио и побиједио је 38 секунди испред Јана Бакеландса. У мају је возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију, али је морао да је напусти током етапе 12 због пада у којем је задобио прелом пршљенова због чега је морао да паузира три мјесеца. У финишу сезоне учествовао је на Свјетском првенству, гдје је са тимом освојио златну медаљу у екипном хронометру, док је индивидуални хронометар завршио на 19 мјесту, два минута и 17 секунди иза Васила Кирјенке.
мини|десно|усправно|Кинг на Париз—Рубеу 2015.
На почетку сезоне 2016. трку Дридагсе Де Пане—Коксајде завршио је на седмом мјесту у генералном пласману, минут и шест секунди иза Лиувеа Вестре, завршивши хронометар на последњој етапи на деветом мјесту, 29 секунди иза Маћјеја Боднара. У априлу је Ронде ван Фландерен завршио на 60 мјесту, у групи која је дошла на циљ преко седам минута иза Петера Сагана, а Париз—Рубе је завршио на 41 мјесту, 11 минута иза Метјуа Хејмана који је побиједио у спринту прве четворице возача. У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је хронометар на првој етапи завршио на 34 мјесту, 30 секунди иза Тома Димулена, док је хронометар на деветој етапи завршио на седмом мјесту, 58 секунди иза Приможа Роглича. Трку је завршио на 60 мјесту у генералном пласману, два сата и 50 минута иза Винченца Нибалија. У јуну је возио Стер ЗЛМ тур, гдје је пролог на отварању завршио на трећем мјесту, четири секунде иза Јоса ван Емдена и секунду иза Тејлора Финија, а трку је завршио на деветом мјесту у генералном пласману, 34 секунде иза Сепа Ванмаркеа. У септембру је Европско првенство у вожњи на хронометар завршио на 16 мјесту, скоро два минута иза Хонатана Кастровијехоа, док је у финишу сезоне учествовао на Свјетском првенству, гдје је у екипном хронометру освојио сребрну медаљу, индивидуални хронометар завршио је на 17 мјесту, два минута и 25 секунди иза Тонија Мартина, а друмску трку завршио је на 38 мјесту, преко пет минута иза прве групе у којој је Саган побиједио у спринту.
На почетку 2017. остварио је етапну побједу у оквиру екипног хронометра на Волта а ла комунидад Валенсијана трци, гдје је БМЦ рејсинг побиједио 20 секунди испред тима Скај, након чега је Страде Бјанке завршио на 15 мјесту, пет и по минута иза Михала Квјатковског, а затим је остварио побједу у оквиру екипног хронометра на Тирено—Адријатику. У априлу је Ронде ван Фландерен завршио на 41 мјесту, у групи која је дошла на циљ три и по минута иза Филипа Жилбера, а затим је возио Тур де Романди, гдје је био у бијегу на другој етапи заједно са још три возача и стекли су шест минута предности. Сандер Арме је прешао први преко сва три успона, а отпао је на 20 -{km}- до циља, након чега је Фредерик Вехелен отпао на 4 -{km}- до циља. До краја је радио заједно са Андрејем Гривком и побиједио је у спринту, чиме је остварио прву индивидуалну побједу у сезони. До краја трке је узимао поене на пролазним циљевима и освојио је класификацију по поенима један поен испред Фабија Фелинеа. У јуну је возио Тур де Свис, гдје је хронометар на првој етапи завршио на другом мјесту, осам секунди иза сувозача Роана Дениса, а на другој етапи је преузео лидерску мајицу након што је Денис изгубио вријеме послије пада. На трећој етапи је отпао на успону у финишу и завршио је 19 секунди иза прве групе коју је одспринтао Мајкл Метјуз, због чега је пао на 12 мјесто у генералном пласману, 26 секунди иза Метјуза. Хронометар на последњој, деветој етапи завршио је на другом мјесту, 29 секунди иза Дениса. Крајем јуна је освојио првенство Швајцарске у вожњи на хронометар по први пут, 57 секунди испред сувозача Силвана Дилијеа, а три дана касније је првенство у друмској вожњи завршио на другом мјесту, скоро два минута иза Дилијеа који се одвојио на 90 -{km}- до циља. У јулу је возио Тур де Франс по први пут, гдје је хронометар на првој етапи завршио на другом мјесту, пет секунди иза Герента Томаса и узео је бијелу мајицу, за лидера класификације за најбољег младог возача. Хронометар на етапи 20 завршио је на деветом мјесту, 34 секунде иза Боднара, а Тур је завршио на 79 мјесту у генералном пласману, скоро три сата иза Криса Фрума. У августу је возио Бинкбанк тур, гдје је побиједио на хронометру на другој етапи четири секунде испред Боднара, након чега је возио Тур оф Бритејн, гдје је хронометар на петој етапи завршио на четвртом мјесту, осам секунди иза Ларса Бома, а трку је завршио на трећем мјесту у генералном пласману, десет секунди иза Бома и двије секунде иза Едвалда Босон Хагена. У финишу сезоне је учествовао на Свјетском првенству, гдје је у екипном хронометру освојио сребрну медаљу, индивидуални хронометар завршио је на 25 мјесту, два минута и 45 секунди иза Димулена, а друмску трку завршио је на 44 мјесту, два и по минута иза прве групе у којој је Саган побиједио у спринту.
мини|лево|усправно|Кинг на Свјетском првенству у вожњи на хронометар 2018.