мини|десно|Сербен у прикаркатском село Чортовец 1920-их година.
Сербен () древно је обредно коло, гајивка (васкршња пјесма), коју на Васкрс изводе искључиво мушкарци. Обичај извођења сербена забиљежен је у прикарпатском селу Чортовец, у Городенковском рејону Ивано-Франковске области.
Етимологија Претпоставља се да назив потиче од њемачке ријечи -{Serbien}-, односно Србија. Према ријечима Ивана Палагицког, вође учесника васкршњег обреда, сербенско коло се „у селу изводи од давнина, а поријеклом је из Србије. Тамо га је осмислио један млади племић како би њиме увесељавао и окупљао народ”.
Опис Ритмични покрети сербена састоје се од три корака напријед, корака уназад и замаха рукама нагоре, а потом надоле. Према претпоставкама етнографа Јарослава Левкуна, овај васкршњи плес сличи српском војничком мушком плесу.
У давнину се сербен изводио на Васкрс, а касније се, према ријечима пароха Теодора Оробца, овај плес изводио и на Васкршњи понедјељак, Васкршњи уторак, као и у Томину недјељу (Побусани понедјељак).
Сербен изводе искључиво мушкарци и дјечаци, држећи се за руке. Жене и дјевојке могу само да пјевају и посматрају обред. Плес започиње предводник, најваженији мушкарац са металном сјекирицом (топорцем) у рукама, која представља својеврсни знамен старјешинства. Он након васкршњег ручка најприје позива пјесмом: „Пошао сербен по обали, за њим, за њим дјевојче у вијенцу… Ој сербене, сербенчићу, не мути ми главицу”. Сербен је поређан строго према чину: од најстаријег до најмлађег учесника. Овај васкршњи плес пратио је свирач на фрули (фрулаш).
Учесници су у селу Чортовец најприје три пута обилазили око гркокатоличке цркве Пресвете Тројице, а потом су се кретали кроз цијело село према православној цркви Светог Николе.
Ријечи Ријечи које прате коло:
Пішов сербен по зарінку, За ним, за ним дівчє в вінку… Ой сербене, сербеночку, Не смуть мою головочку
Ой сербене, сербеночку, Не смуть мою головочку, Бо вона вже засмучена, За нелюбом заручена.
Ой у полі вівса много Половина зеленого. Ішли хлопці в поле жати, Та й забули серпи взяти.
Серпи взяли, хліб забули, Отакі — то женці були. Вернулисі за серпами Та й забули хліб з торбами.
Далі хлопці, далі наші, Наварила мама каші, А якої — пшоняної, Далі, хлопці, далі мої…
Накосивсі бусьок сіна, Заросивсі по коліна, Та най тая чапля косить, Що високо фартух носить.
Ой, дівчино чорнобрива, Чим ти брови намастила. Капервасу купувала, Чорні брови малювала.
Пошао сербен по обали, За њим, за њим дјевојче у вијенцу… Ој сербене, сербенчићу, Не мути ми главицу.
Ој сербене, сербенчићу, Не мути ми главицу, Јер је она већ намучена, За недрагог заручена.
Ој у пољу зоби много, Половина зеленога. Ишли момци у поље жњети, Па заборавили српове понијети.
Српове узели, хљеб заборавили, Ето какви су то жетеоци били. Вратили се по српове, Па заборавили хљеб са торбама.
Даље момци, даље наши, Накувала мајка каше, А какве — просене, Даље, момци, даље моји…
Накосио се рода сијена, Сквасио се до кољена, Ма нека она чапља коси, Што високо прегачу носи.
Ој, дјевојко црнобрва, Чим си обрве намазала. Каперасу куповала, Црне обрве цртала.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Украјинске народне игре Категорија:Украјински фолклор Категорија:Ускршњи обичаји Категорија:Нематеријално културно наслеђе Украјине