Новинарство и друштвене мреже обухватају употребу медијских платформи ради прикупљања, производње и дистрибуције новинарских садржаја.
Помоћу друштвених мрежа новинари креативно и интерактивно допиру до публике, што је довело до трансформације новинарске професије кроз увођење нових облика извјештавања, мултиплатформску и мултимедијалну дистрибуцију садржаја и промјене у начину рада и вјештинама новинара.
У борби против дезинформација и презасићењем садржаја, новинари савременог доба покушавају пружити брзе провјерене информације.
Иако је брзина пружања информација веома важан фактор, онлајн новинари не смију посустајати од основних новинарских начела: тачности, краткоће и јасноће.
Најчешће коришћене платформе су , , и .
Историјски контекст и развој Крај деведесетих година 20. вијека донио је појаву првих сајтова друштвених мрежа. Oве платформе се често класификују и као друштвени медији или нови медији, а њихова кључна карактеристика је омогућавање размјене медијских садржаја међу корисницима.
Као прва друштвена мрежа најчешће се наводи SixDegrees, која је била активна од 1997. до 2001. године. У раној фази развоја друштвених мрежа појавиле су се и платформе као што су и . Након појаве , фокус нових мрежа помјерио се ка упознавању људи, што 2003. године доводи и до оснивања пословне мреже . Истовремено се развијају и специјализовани сервиси за дијељење мултимедијалних садржаја, као што су , и .
Посебан значај за развој друштвених мрежа имало је покретање Фејсбука 2004. године. Првобитно намијењен студентима Харварда, Фејсбук је временом постао једна од најраспрострањенијих друштвених мрежа у свијету.
Посебну прекретницу у онлајн новинарству донијело је лансирање платформе Твитер (Twitter, данас X) 2006. године. Форматом кратких текстуалних порука, мрежа је постала један од примарних извора и дистрибуције вијести у реалном времену.
Инстаграм је покренут 2010. године као платформа усмјерена на дијељење фотографија, а 2012. године преузео га је Фејсбук.
ТикТок, који је развила компанија , представљен је на међународном тржишту 2017. године и стекао је широку популарност захваљујући кратким видео-садржајима.
Утицај друштвених мрежа на новинарски рад Са развојем ових платформи друштвене мреже постале су значајан дио медијског система и важан алат у савременом новинарству. Оне се користе за праћење актуелних догађаја, успостављање контакта са изворима информација, дистрибуцију садржаја и комуникацију са публиком.
Развој технологије и друштвених мрежа довео је до промјена у протоку информација, гдје су друштвене мреже постале ненамјерни „конкуренти“ новинарству.
Друштвене мреже омогућиле су новинарима брже објављивање и ширење информација, као и директну комуникацију са публиком. Конзументи преко мрежа "прате" медије и конзумирају садржај који им медији пласирају.
Платформе као што су Фејсбук и Инстаграм омогућавају објављивање различитих формата садржаја, укључујући текст, фотографије и видео.
Икс има значајну улогу у дистрибуцији кратких информација у реалном времену и праћењу актуелних догађаја. Платформа такође омогућава размјену коментара, јавну дискусију и представља извор вијести и информација.
Иако је дошло до трансформације и прилагођавања формата медијског садржаја, начин писања и извјештавања се није много удаљио од традиционалног новинарства.
За структуру вијести и даље се најчешће примјењује принцип обрнуте пирамиде, при чему се у уводном дијелу износе најважније информације. Иако се основна структура није битно промијенила, визуелни изглед вијести је у извјесној мјери модификован, прије свега кроз употребу хиперлинкова, истакнутог текста и мултимедијалних садржаја. Друштвене мреже су омогућиле развој хипермедије, односно интеграцију текста са аудио и видео материјалима.
Професионалним усмјеравањем за рад на друштвеним мрежама новинари могу постати менаџери друштвених мрежа. Помоћу тог знања могу да пласирају садржај кроз различите облике комуникације које друштвене мреже омогућавају, допирући до што шире публике.
Мултиплатформска дистрибуција вијести У новинарској пракси друштвене мреже се све више користе као алат за дистрибуцију садржаја и анализу публике, као и за прилагођавање садржаја појединим платформама.
Оно што новинари из БиХ и Србије препоручују за Инстаграм јесу карусел (carousel) објаве као и кратки видео формати. Истраживања у Босни и Херцеговини и региону показују да новинари користе више друштвених мрежа истовремено, при чему су најзаступљеније Фејсбук, Јутјуб и Икс, док се Инстаграм и Линкдин користе у зависности од медијске стратегије и циљне публике.
Ове промјене у функционисању друштвених мрежа директно утичу и на саму новинарску професију, мијењајући начин рада, вјештине које су потребне, али и изазове са којима се новинари свакодневно суочавају.
Грађанско новинарство Друштвене мреже и паметни телефони омогућили су да и грађани активно учествују у прикупљању и дистрибуцији информација. Грађанско новинарство односи се на ситуације у којима грађани, као непосредни свједоци догађаја, снимају и дијеле садржаје путем друштвених мрежа. У литератури се ова појава описује и као „нова агенда у комуницирању“.
Овај облик новинарства омогућило је грађанима, који су до тада углавном били само публика, да активно учествују у креирању медијских садржаја. На тај начин они могу објављивати информације које традиционални медији нису пренијели или нису на адекватан начин обрадили.
Ипак, грађани-репортери не подлијежу истим професионалним привилегијама и етичким обавезама као новинари. За разлику од професионалних медијских радника, они немају јасно дефинисану правну заштиту приликом извјештавања са догађаја којима приступ могу имати само акредитовани новинари. Такође, грађани-репортери нису обавезни да поштују етичке стандарде новинарства, као што су заштита жртава, приватности или правила извјештавања о малољетницима.
Изазови онлајн новинарства Савремена медијска индустрија се континуирано мијења и покушава да прати развој веб 2.0 технологија и нових дигиталних алата који обликују начин производње и конзумирања вијести. Иако друштвене мреже и веб 2.0 апликације отварају нове могућности за медије, истовремено доводе и до значајних изазова.У савременом медијском окружењу новинари су све чешће приморани да раде више посла уз мање ресурса. Више нису задужени само за један медијски формат, већ се од њих очекује да садржај прилагођавају различитим платформама – телевизији, радију, штампи и онлајн медијима.
Још један од изазова са којима се новинари суочавају у савременом новинарству јесу инфлуенсери, који посједују велику моћ утицаја на јавно мњење.
Инфлуенсери имају посебан утицај када је ријеч о потрошачким навикама и одлукама у куповини. Њихов утицај се најчешће огледа у способности да усмјеравају интересовање публике према одређеним брендовима и производима.
Истраживања показују да новинари у све већој мјери инфлуенсере доживљавају као конкуренцију, јер око 28% њих наводи да представљају изазов у привлачењу пажње и ангажовања публике на дигиталним платформама.
Дезинформације на друштвеним мрежама Дезинформације и лажне вијести постају све присутније на друштвеним мрежама, посебно са развојем алата заснованих на вјештачкој интелигенцији који омогућавају манипулацију фотографијама и видео-садржајима.
Мартин В. Англер објашњава да, иако се данас производи све више садржаја и све брже долази до реакција публике, новинар и даље мора досљедно да се придржава основних професионалних правила као што су тачност, краткоћа и јасноћа. Међутим, управо велика количина новинарских текстова која се свакодневно производе отежава процес темељне провјере чињеница и чини га у пракси све изазовнијим.
У таквим условима, посебан изазов представља и ширење дезинформација и лажних вијести на друштвеним мрежама, што додатно оптерећује рад новинара и захтијева сталну провјеру информација у дигиталном окружењу. Истраживања показују да 33% новинара дезинформације на интернету издваја као један од највећих изазова савременог новинарства.
Види још Друштвени медији Друштвене мреже Интернет Дигитални медији Дезинформација Мултимедија
Референце
Литература
Тапавички Дуроњић, Татјана (2017.) Дигитални информациони системи. Бања Лука: Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци Вајдијанатан, Сива (2018.) Антидруштвене мреже. Београд: Clio Чејко, Мери (2019.) Суперповезани. Београд: Clio Англер, Мартин В. (2019.) Увод у научно новинарство. Београд: Центар за промоцију науке
Спољашње везе
Social Media & the News Digital News Report 2025
Категорија:Новинарство Категорија:Друштвене мреже Категорија:Дигитално новинарство Категорија:Интернет