мини|Богдан П. Ерић

Богдан П. Ерић (Бељина код Чачка, 17. јул 1885 — Велики Говедарник, 9. јул 1913) био је српски учитељ, резервни пешадијски капетан II класе и један од најистакнутијих јунака Балканских ратова. Остао је упамћен као први од свих официра и једини резервни официр српске војске одликован Официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, показао је изузетно јунаштво у Кумановској бици , имао је и велике заслуге за успешан завршетак Битољске битке.Лист Учитељ, орган учитељског удружења у Краљевини Србије и свих српских учитеља, 1913.

Биографија

Рођен је у селу Бељина код Чачка 1885. године. Основно и гимназијско образовање стекао је у Чачку, где је завршио четири разреда гимназије, а потом Учитељску школу у Јагодини. Поред просветног позива, завршио је и школу за резервне официре српске војске.Лист Учитељ, орган учитељског удружења у Краљевини Србије и свих српских учитеља, 1913.

Радио је као учитељ у више места у Србији — у Ћелијама, Белом Пољу, Михаиловцу и Дражевцу — где је био високо цењен као просветни радник и васпитач. Савременици су бележили да је ученике надахњивао родољубљем, идејом националног ослобођења и вером у уједињење српског народа.Лист Учитељ, орган учитељског удружења у Краљевини Србије и свих српских учитеља, 1913.

Војна служба и Балкански ратови

На почетку Првог балканског рата био је резервни пешадијски поручник XVIII пешадијског пука Дунавске дивизије. Учествовао је у свим борбама свога пука, укључујући Кумановску битку 1912. године, где се истакао изузетном храброшћу.Балкански рат у слици и речи, Београд, октобар 1913.

Током најтежих борби преузео је команду над четом, батаљоном и остацима пука у тренуцима када су многи официри били избачени из строја.Балкански рат у слици и речи, Београд, октобар 1913.

За испољено јунаштво у Кумановској бици, где је његов пук издржао најснажнији удар Турака, унапређен је у чин резервног капетана II класе и одликован Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, највишим српским ратним одликовањем за храброст.Балкански рат у слици и речи, Београд, октобар 1913.

Учествовао је и у Битољској бици, где је дао допринос њеном успешном завршетку по српску војску, као и у другим борбама против бугарске војске у Другом балканском рату. Био је ађутант команданта IV батаљона XVIII пешадијског пука и учествовао у држању положаја у најтежим тренуцима српско–бугарских сукоба.Светислав Марковић, Водич за неупућене Чачане, 2023.

Погибија

Била је то битка код Дуличких Висова. Јуришао до смрти и брани команданта четвртог прекобројног пука. Погинуо је 9. јула 1913. године у борбама на Великом Говедарнику, током Брегалничке битке. Имао је 28 година. Жика Марковић, Краљ Петар, Народна библиотека „Ресавска школа”, Деспотовац, 1998.

Савремени извори описују га као официра који је „јуначки стао на страшном месту и умео да задржи и друге око себе“. До последњег тренутка бранио је положаје свог пука и саборце у најтежим окршајима са бугарском војском.Балкански рат у слици и речи, Београд, октобар 1913.

Првобитно је сахрањен на ратном гробљу „Побијени“, а његови посмртни остаци касније су пренети у родну Бељину.Светислав Марковић, Водич за неупућене Чачане, 2023.

Наслеђе

Име Богдана П. Ерића остало је упамћено у српској војној и просветној историји као симбол пожртвовања, родољубља и јунаштва. О његовом животу и подвизима писали су бројни аутори и хроничари Балканских ратова.Лист Учитељ, орган учитељског удружења у Краљевини Србије и свих српских учитеља, 1913.

Године 2021. једна улица у Чачку понела је име Улица Богдана Ерића, у знак сећања на његов живот и заслуге за српску војску и државу.Светислав Марковић, Водич за неупућене Чачане, 2023.

Спољашње везе Лист Учитељ, орган учитељског удружења у Краљевини Србије и свих српских учитеља, 1913 „Балкански рат у слици и речи” (1913) „Ратник”, свеска XI–XII, издање Министарства војске и морнарице (1923)

Референце

Литература

Балкански рат у слици и речи, Београд, 1913. Лист Учитељ, орган учитељског удружења у Краљевини Србије и свих српских учитеља, 1913. Водич за неупућене Чачане, Светислав Марковић, 2023. Краљ Петар, Жика Марковић, објављена 1998. године у издању Народне библиотеке „Ресавска школа” из Деспотовца.

Категорија:Српски официри Категорија:Учесници Балканских ратова Категорија:Људи из Чачка