десно|мини|265px|Рукопис хебрејске Библије из 11. века са Таргумом, Излазак 12:25–31 мини|Франачка кутија је англосаксонска кутија од китове кости из 8. века, на чијој полеђини је у доњем десном углу приказано поробљавање јеврејског народа. Библија садржи многе референце на ропство, које је било уобичајена пракса у антици. У току људске историје, ропство је било типична карактеристика цивилизације, претходило је писаним записима, и постојало је у већини друштава кроз историју. Ропство је економски феномен. Библијски текстови оцртавају изворе и правни статус робова, економске улоге ропства, врсте ропства и дужничко ропство, што детаљно објашњава институцију ропства у Израелу у антици. Библија прописује третман према робовима, посебно у Старом завету.Излазак 21:2–6Левитска 25:39–55Поновљени закони 15:12–18 Такође постоје референце на ропство и у Новом завету.Ефесцима 6:51. Тимотеју 6:1 У оба завета и у јеврејској култури, такође постоје праксе манумисије, односно ослобађања из ропства. Третман и искуство робова у оба завета били су сложени, разнолики и разликовали су се од оних у околним културама.
Многи од патријараха приказаних у Библији били су из виших слојева друштва, поседовали су робове, поробљавали оне који су им били дужни, куповали кћери својих суграђана као конкубине и континуирано поробљавали стране мушкарце да раде на њиховим пољима. Господари су обично били мушкарци, али Библија приказује и жене из више класе, од Саре до Јестире и Јудите, са њиховим поробљеним слушкињама,Постање 16:1Јестира 15:2Јудита 16:23 као што то чине и Елефантински папируси из 400-их година пре нове ере.
За оне који су поседовали робове, посебно у великом броју, било је неопходно да буду богати јер су господари морали да плаћају порезе за јеврејске и нејеврејске робове јер су се сматрали делом породичне јединице. Робови су виђени као важан део угледа породице, посебно у хеленистичком и римском периоду, а робови као пратиоци жене сматрани су манифестацијом и заштитом женине части. Како је време пролазило, кућно ропство је постајало истакнутије, а кућни робови, обично радећи као помоћници жени патријарха, омогућавали су да већа домаћинства функционишу глатко и ефикасније.
Робови су имали права која су укључивала заштиту од злостављања, могли су да поседују имовину, имали су могућности за откуп и слободу; делом као проширење идеје да је Бог ослободио свој народ из ропства у Египту. У поређењу са суседним друштвима, библијски закони су имали хуманитарне елементе и третирали су везане појединце као особе, што је укључивало и кодификовање азила за стране одбегле робове у закону. Према речима Хектора Авалоса, закони су били засновани на етничкој припадности, полу, и варирали су у зависности од порекла и друштвеног статуса поробљених.
Ропство у антици
Ропство је економски феномен и његова историја лежи у економској историји античког света. У току људске историје, ропство је било типична карактеристика цивилизације, претходило је писаним записима, и постојало је у већини друштава кроз људску историју. Иако нема консензуса о томе шта је роб био или како би институција ропства требало да буде дефинисана, неке карактеристике се могу користити. Два типа ропства су била уобичајена кроз целу људску историју: кућни и производни робови. Робови су обављали разне задатке. Да би утврдили који је био задатак роба, многи научници проучавају понављајуће описе који се налазе у текстовима написаним отприлике у исто време, а такође проучавају и добро документоване извештаје о другим културама које су писали аутори одгајани у грчко-римској култури. Једна од главних функција робова била је да служе као статусни симболи за више чланове друштва, посебно када је реч о стицању мираза за њихове кћери. Ови робови су се могли продати или поклонити по потреби, а такође су показивали да је породица способна да обезбеди издашне суме новца својим кћерима када се удају. Такође су задовољавали потребе храма и обављали више кућних послова као што су одржавање домаћинства, узгој домаћих животиња и узгој малих количина усева. Господари су често искоришћавали своје робове који су им били на располагању тако што су захтевали да обављају дужности у јавности које је господар имао способност и сам да уради. Ово је показивало ниво луксуза који се протезао из приватне у јавну сферу. Поред приказивања луксуза, поседовање робова било је неопходно за добру породичну позадину, а многи богати људи су своје колеге које су поседовале само неколико робова сматрали типом појединаца које треба жалити.
Стари завет У древном Блиском истоку и Израелу, неки од извора робова били су дугови и криминал. Такође је било могуће бити рођен у ропству.Peake's commentary on the Bible (1962), о Изласку 21:2-11 Ако је мушком израелском робу власник дао жену, онда би жена и сва деца настала из те заједнице остали власништво његовог власника, према Законику Савеза.Излазак 21:1–4 Иако није наведена националност, теолози из 18. века Џон Гил (1697–1771) и Адам Кларк сугерисали су да се ово односило само на Хананске конкубине.
Ратни заробљеници Израелци се генерално нису упуштали у далеке или велике ратове, и очигледно заробљавање није било значајан извор робова.
Поробљавање заробљених жена охрабрује Мојсије у Књизи бројева 31. Након што га је Јахве упутио да се освети Мадијамцима, Мојсије каже Израелцима да убију мушку децу и жене које нису девице, али да младе девице узму за себе.Бројеви 31:17–18 Кен Браун тврди да војска није добила директно упутство од Јахвеа да зароби девице, и стога се ова акција не може оправдати као послушност божанској наредби; уместо тога, Израелци су поробили девице на сопствену иницијативу.
У Деутерономском законику, непријатељске нације које су се предале Израелцима морале су да служе Израелцима као платише данка. Међутим, ако би одлучили да воде рат против Израела, сви мушкарци би били убијени, а све жене и деца би се сматрали ратним пленом.Поновљени закони 20:10–15
Ако је војник желео да ожени заробљену странкињу, морао је да је одведе у своју кућу, да јој обрије главу, подреже нокте,Фраза подрежи јој нокте је интерпретативни превод коришћен у већини енглеских текстова. Међутим, у хебрејским класичним списима, смисао је буквално пустити нокте да расту без сечења. Ова интерпретација прати арамејски Таргум на , Мајмонида , Рашијев коментар на , као и аутора Sefer ha-Chinuch (бр. 532), за разлику од популарних енглеских превода за исти стих. и да одбаци њену заробљеничку одећу. Остала би у његовој кући целих месец дана, оплакујући губитак оца и мајке, а након тога, могао би да уђе код ње и постане њен муж, а она његова жена. Ако би касније желео да прекине везу, није могао да је прода у ропство.Поновљени закони 21:10–14
Харолд Ц. Вашингтон наводи као пример како Библија одобрава акте сексуалног насиља које су починили Израелци; они су искоришћавали жене које, као ратне заробљенице, нису имале уточиште ни средства за самоодбрану. М. И. Реј тврди да је овај одломак подршка сексуалном ропству и геноцидном силовању, јер је заробљавање ових жена оправдано на основу тога што нису Хебрејке. Реј такође тврди да ове жене нису сматране једнакима хебрејским женама, већ су сматране ратним трофејима, те стога њихови отмичари нису имали грижу савести која би их спречила да се упусте у акте сексуалног насиља.
Према многим јеврејским коментаторима, закони који регулишу третман заробљених жена немају намеру да охрабрују заробљавање и присилни брак жена, већ то виде као неизбежно у време рата, а такође настоје да минимизирају појаву и бруталност тога. ; . („Тора је говорила само да би се супротставила злим склоностима: Да јој [Бог] није дозволио, он би је узео кршећи закон“.)
Дужничко ропство Дужнички робови били су једна од две категорије робова у древном јеврејском друштву. Као што име имплицира, ови појединци су себе продавали у ропство како би отплатили дугове које су можда накупили. Ови појединци нису били трајно у овој ситуацији и обично су били ослобађани након шест до седам година. С друге стране, робови као имовина (покретни робови) били су мање уобичајени и обично су били ратни заробљеници који нису задржали индивидуално право откупа. Ови робови су се бавили физичким радом са пуним радним временом, често у кућном својству.
Као и у остатку древног Блиског истока, правни системи Израелаца делили су робове у различите категорије: „Приликом одређивања ко би требало да има користи од њихове интервенције, правни системи су правили две важне разлике: између дужничких робова и робова као имовине, и између домаћих и страних робова. Власти су пре свега интервенисале да заштите прву категорију сваке групе — грађане који су запали у тешка времена и били присиљени на ропство због дуга или глади.“A History of Ancient Near Eastern Law (2 vols). Raymond Westbrook (ed). Brill:2003
Сиромаштво, и генерално недостатак економске сигурности, приморали су неке људе да уђу у дужничко ропство. На древном Блиском истоку, супруге и (неодрасла) деца били су зависни од главе домаћинства и понекад су их муж или отац продавали у ропство из финансијских разлога. Доказ за ово гледиште налази се у Хамурабијевом законику, који дозвољава дужницима да продају своје жене и децу у привремено ропство, у трајању од највише три године. Библијски аутори више пута критикују дужничко ропство, што би се могло приписати високим порезима, монополу над ресурсима, зајмовима са високим каматама и колапсу виших сродничких група.
РанијиРичард Елиот Фридман, Who wrote the Bible?Jewish Encyclopedia (1901), чланак о Law, Codification ofЕнтони Кембел и Марк О’Брајен, Sources of the Pentateuch (2000)Вилијам Едвард Адис, The Documents Of The Hexateuch (2006), Volume 2 Законик Савеза налаже да, ако лопов буде ухваћен након изласка сунца и није у стању да изврши реституцију за крађу, онда лопов треба да буде поробљен.Излазак 22:2–3
Сексуално и брачно ропство мини|Таписерија која приказује Рахиљу, Дана и Валу. Јаков је био Рахиљин муж, а Вала је била Рахиљина слушкиња; Рахиља даје Валу свом мужу и он са Валом има два сина: Дана и Нефталима. Коришћене су две речи за женске робове, а то су amah и shifhah. На основу употребе у различитим текстовима, чини се да те речи имају исте конотације и користе се синонимно, наиме као сексуални објекат, иако се чини да су саме речи различитог етничког порекла. Мушкарци су својим робињама додељивали исти ниво зависности као и супругама. Могли су се успоставити блиски нивои односа с обзиром на количину зависности која је стављена на ове жене. Ове робиње су имале две специфичне улоге: сексуалну употребу и друштво. Њихови репродуктивни капацитети били су цењени у оквиру њихових улога у породици. Брак са овим робињама није био нечувен нити забрањен. Заправо, мушкарчева конкубина је била та која је виђена као „друга“ и изопштена из породичне структуре. Ове робиње су третиране више као жене из породице него други робови, што је, према неким научницима, можда било због њихове сексуалне улоге, која је посебно била да „рађају“ више робова.
Сексуално ропство, или продаја ради удаје, било је уобичајено у античком свету. Кроз Стари завет, узимање више жена бележи се много пута.Пост. 25:1; уп. 1. Дневн. 1:32; Пост. 30:4; 31:17; уп. Пост. 35:22; 2. Сам. 12:11; уп. 2. Сам. 20:3Дејвид Ноел Фридман, Ален Ц. Мајерс, Астрид Б. Бек, , Израелски отац је могао да прода своје неудате кћери у ропство, уз очекивање или разумевање да би се господар или његов син на крају могли оженити њом (као у Изласку 21:7–11). Јеврејски и хришћански коментатори разумеју да се ово односило на продају кћери, која „није навршила дванаест година и један дан, и то због сиромаштва“.