Битка за Доњи Вакуф 1995. је била битка између Војске Републике Српске и Армије Републике Босне и Херцеговине који је покушао да заузме Доњи Вакуф (Србобран).
Позадина 7. корпус АРБиХ је 4. новембра 1994. усредоточио се на положаје 19. србобранске бригаде у близини села Кошћани, Копчићи и Урије. Услиједио је напад 7. новембра из села Прусац, чију бошњачку офанзиву је активно подржавала артиљерија ХВО. И поред тешког гранатирања српских положаја, АРБиХ није успјела сломити одбрану ВРС. Бошњаци су 16. и 20. новембра извели још један покушај заузимања села Кошћани на платоу који доминира ка Доњем Вакуфу. Срби су напад поново одбили. Онда је 7. корпус АРБиХ обуставио офанзиву и започео припремање положаја за зимске услове. До сљедећег прољећа изнад Доњег Вакуфа је владало затишје. Бошњачко - хрватска коалиција је током новембарских напада на Доњи Вакуф показала високу спремност. Хрвати су активно подржавали АРБиХ са муницијом и артиљеријском ватром. Ипак Хрвати су били доста скептични савезници бошњачке војске, са којом су до скора водили крвави рат. ХВО је занимао Купрес, зато нису слали трупе на Доњи Вакуф, тај град их је занимао само као пут до Јајца. АРБиХ је у борбама показала високе спремности пјешадије. Међутим нису успјели сломити јуначки отпор српских бораца, која је током 1994. године изгубила јако мало територија а много више одбранила. Са планинских положаја на југу и југозападу су војници Мехмеда Алагића могли само да посматрају зграде Доњег Вакуфа, али не и да помјере Србе са доминантних висова сјеверозападно и сјевероисточно изнад града као и из самог града.
Ток напада Операције АРБиХ против Доњег Вакуфа су два пута одбијене, 24. јула и 12. августа. У другом нападу, процењених 11.000 војника је напредовало неколико километара како би заузело узвишења на планини Комар и јужно од Доњег Вакуфа, само да би изгубили већину тих добитака када су Срби уложили своје драгоцене пешадијске резерве у жестоке контранападе.
Дана 10. септембра, 7. корпус бригадног генерала Мехмеда Алагића започео је још један низ напада око Доњег Вакуфа и у планинама Комар северозападно од Травника. Поново је изгледало као да ће 30. дивизију генерал-мајора Зеца бити немогуће померити са њених јако утврђених положаја, што је осујетило раније нападе АРБиХ. Овај пут, међутим, брзо напредовање ХВ/ХВО са леве стране одлучног напада 7. корпуса додало је нови елемент једначини, и генерал Зец је коначно морао да се одрекне Доњег Вакуфа и да врати свој десни бок ка Јајцу 13. септембра како би избегао опкољавање. Док се 30. дивизија ВРС окретала око своје бригаде северно од планине Влашић, коју су држали Бошњаци, 7. корпус је наставио напредовање, продирући у подручје планине Комар у трагу повлачења ВРС и напредујући дуж источне обале реке Врбас. Међутим, окупацијом Јајца од стране ХВО-а, већи део фронта 7. корпуса је био истиснут, а његова предвиђена веза са фронтовима 5. корпуса блокирана је јединицама ХВО-а које су интервенисале. АРБиХ је ушао у град 13. септембра у 22:00 сата, да би 15. септембра до краја дана успоставио контролу на линији фронта са ХВО, Кошчани–Витовље. Генерал Делић и Главни штаб АРБиХ одлучили су да, уместо да притискају операције 7. корпуса на ограниченом фронту према Котор Вароши, пребаце већину његових трупа у западну Босну преко територије босанских Хрвата и на тај начин појачају 5. корпус.
Референце
Категорија:Битке Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Доњег Вакуфа Категорија:Босна и Херцеговина у 1995.