Опсада Херцег Новог (или опсада Кастелнова) била је битка током османско-хабзбуршког сукоба за контролу над Медитераном, која се одиграла у јулу 1539. године у утврђеном граду Кастелнову, данашњем Херцег Новом, Црна Гора. Кастелново су освојили елементи различитих шпанских терција претходне године током неуспеле кампање Свете лиге против Османског царства у водама источног Медитерана. Утврђени град је опсела са копна и мора моћна османска војска под командом Хајрудина Барбаросе, који је понудио часну предају браниоцима. Ове услове одбили су шпански командант Франсиско де Сармијенто и његови капетани иако су знали да флота Свете лиге, поражена у бици код Превезе, не може да их спасе. Током опсаде, Барбаросина војска претрпела је тешке губитке због тврдоглавог отпора Сармијентових људи. Чак су и Млечани одбили обећану поморску везу са Кастелновом ради доставе залиха и појачања; након општег сабора трупа, командант Франсиско де Сармијенто упитао је своје капетане какав би његов одговор требао бити на Барбаросину понуду за предају. Капетани су одговорили: „Que vengan cuando quieran” (Нека дођу кад год желе). Међутим, Кастелново је на крају пао у османске руке и скоро сви шпански браниоци, укључујући Сармијента, били су убијени. Губитак града окончао је хришћански покушај да поврате контролу над источним Медитераном. Храброст коју је показао Стари терцио из Напуља током ове последње одбране, међутим, била је хваљена и којој су се дивили широм Европе и била је предмет бројних песама.

Позадина мини|лево|Хајрудин Барбароса побеђује Свету лигу Карла V под командом Андрее Дорије, принца од Мелфија у бици код Превезе (1538) – слика из 1866. године, аутор Оханес Умед Бехзад мини|лево|Портрет Карла V, цара Светог римског царства са палицом – копија коју је насликао Петер Паул Рубенс према портрету чији је аутор Тицијан, насликано око 1605. по делу из око 1550, Палата Буен Ретиро, Мадрид мини|лево|Портрет Андрее Дорије, око 1520, аутор Себастијано дел Пјомбо

У 1538. години главна опасност за хришћанство у Европи била је експанзија Османског царства. Војске султана Сулејмана Величанственог су заустављене код Беча 1529. године.Arsenal/Prado, На Медитерану, хришћанска офанзива је покушала да елиминише опасност од велике турске флоте 1535. године, када је снажна армада под командом Дон Алвара де Базана и Андрее Дорије заузела луку Тунис, протеравши османског адмирала Хајрудина Барбаросу из вода западног Медитерана. Османски адмирал је тада морао да се врати у Константинопољ, где је именован за команданта велике флоте за спровођење кампање против поседа Млетачке републике у Егејском и Јонском мору. Барбароса је заузео острва Сирос, Егина, Иос, Парос, Тинос, Карпатос, Касос, Наксос и опсео Крф. Италијански градови Отранто и Уђенто и тврђава Кастро, у провинцији Лече, такође су опљачкани.

Млетачка република, уплашена губитком својих поседа и пропашћу своје трговине, спровела је снажну кампању за стварање „Свете лиге” како би повратила изгубљене територије и протерала Османлије са мора. У фебруару 1538. године, Папа Павле III успео је да створи лигу која је ујединила саму Папску државу, Млетачку републику, Царство Карла V, Надвојводство Аустрију и Малтешке витезове. Савезничка флота за кампању требало је да се састоји од 200 галија и још 100 помоћних бродова, као и војске од око 50.000 пешака и 4.500 коњаника. Али само 130 галија и војска од око 15.000 пешака, углавном Шпанаца, било је све што се могло скупити.Fernández Duro, Команда над флотом дата је номинално Ђеновљанину Андреји Дорији, али су Винченцо Капело и Марко Грималди, команданти млетачке и папске флоте респективно, имали скоро двоструко више бродова од Дорије. Командант војске био је несумњиво Ернандо Гонзага, вицекраљ Сицилије.

Разлике међу командантима флоте умањиле су њену ефикасност против искусног противника као што је био Барбароса. Ово се видело у бици код Превезе, која се водила у Амбракијском заливу. Али флота Свете лиге пружила је подршку копненим снагама које су се искрцале на обали Далмације и заузеле град Кастелново.Arsenal/Prado, Овај мали град био је стратешка тврђава у близини млетачких поседа у Котору (Млетачка Албанија). Венеција је стога тражила власништво над градом, али је Карло V одбио да га уступи. Ово је био почетак краја Свете лиге.Fernández Duro,

Град Кастелново био је у гарнизону од приближно 4.000 људи. Главна снага био је терцио шпанских ветерана који је бројао око 3.500 људи под искусним маестре де кампом Франсиском Сармијентом де Мендозом и Мануелом. Овај терцио, назван Терцио од Кастелнова, био је сачињен од 15 застава (чета) које су припадале другим терцијама, међу њима Старом терцију из Ломбардије, распуштеном претходне године након побуне због неисплаћених плата.6 застава Терција из Фиренце, 3 Терција из Ломбардије, 2 Терција из Напуља, једна Терција из Нице и три нове заставе. Fernández Álvarez, , Гарнизон је такође укључивао 150 војника лаке коњице, мали контингент грчких војника и витезова под командом Андреса Ескрапуле, и неколико артиљеријских оруђа којима је управљало 15 артиљераца под капетаном Хуаном де Уресом.De Sandoval, Капелан Андрее Дорије, по имену Јеремија, такође је остао у Кастелнову заједно са 40 свештеника и трговаца и именован је за епископа града.

Разлог за велику бројност гарнизона био је тај што је Кастелново планиран као мостобран за велику офанзиву у срце Османског царства.Fernández Duro, Међутим, судбина трупа које су биле у тврђави зависила је у потпуности од подршке флоте, а њу је поразио Барбароса код Превезе пре заузимања Кастелнова. Штавише, за кратко време Венеција се повукла из Свете лиге након што је прихватила неповољан споразум са Османлијама.Arsenal/Prado, Без млетачких бродова, савезничка флота није имала шансе да порази османску флоту под командом Барбаросе, којег је до тада подржавао још један искусан официр, Тургут Рејс.

Опсада

Први маневри

Султан Сулејман Величанствени наредио је Барбароси да реорганизује и поново наоружа своју флоту током зимских месеци како би била спремна за битку у пролеће 1539. године. 10.000 пешака и 4.000 јањичара укрцано је на ратне бродове да појачају трупе на галијама. Према добијеним наређењима, Барбаросина војска, која је бројала око 200 бродова са 20.000 бораца на њима, требало је да блокира Кастелново са мора, док би снаге османског гувернера Босне, Персијанца по имену Уламен, опселе тврђаву са копна са 30.000 војника. Сармијенто је, у међувремену, искористио мирне месеце пре опсаде да побољша одбрану града, поправљајући зидине и бастионе и градећи нова утврђења. У ствари, није могао много да уради због недостатка доступних средстава, јер није било плана да се град утврђује пошто је требало да функционише као мостобран. Капетан Алкосер послат је у Шпанију са упутствима да тражи помоћ; Педро де Сотомајор послат је на Сицилију, а капетан Замбрана у Бриндизи, али све узалуд.Arsenal/Prado, Андреа Дорија, који је био у Отранту са 47 царских и 4 малтешке галије, примио је вест о ситуацији у Кастелнову, али с обзиром на инфериорност своје флоте послао је поруку Сармијенту препоручујући му да се преда.Fernández Duro,

У јуну је Барбароса послао 30 галија да блокирају улаз у Бококоторски залив. Бродови су стигли до Кастелнова 12. јуна и искрцали хиљаду војника са циљем да пронађу воду и заробе шпанске војнике или локалне цивиле ради добијања информација. Чим су Шпанци упозорени на присуство непријатеља, Сармијенто је пре времена за ручак послао три чете под командом капетана Маћина де Мунгије и коњицу под командом Лазара де Корона да их нападну. Након жестоке борбе османски десант је био приморан да се поново укрца, иако се вратио поподне. Затим их је лично потукао Франсиско де Сармијенто, који је чекао нови покушај заједно са капетанима Алваром де Мендозом, Оливером и Хуаном Вискаином, и 600 војника. Триста Османлија је убијено током битке, а још 30 заробљено.De Sandoval, Остатак је побегао на своје бродове.

мини|Портрет Сулејмана Величанственог, приписан Тицијану. око 1530.

Дана 18. јула Барбароса је стигао са главнином снага и одмах почео да искрцава трупе и артиљерију док је чекао долазак Уламена, који је дошао са својом војском неколико дана касније.Arsenal/Prado, Османски пионири су провели пет дана копајући ровове и градећи бедеме за 44 тешка опсадна топа који су допремљени Барбаросином флотом или од стране Уламенових трупа, па су чак и поравнали поља око Кастелнова да би олакшали маневре. Кастелново је такође бомбардован са мора, јер је десет оруђа претходно било укрцано на галије. Шпанци су, у међувремену, предузели неколико испада како би ометали опсадне радове. Ови препади нанели су бројне жртве, међу њима и Агија, једног од Барбаросиних омиљених капетана. Још један испад шпанских снага од 800 људи изненадио је неколико јединица јањичара које су покушавале да јуришају на зидине Кастелнова, убивши већину њих и оставивши поље прекривено лешевима. Када је Барбароса обавештен о неуспеху, оштро је укорио своје официре, пошто је губитке османског елитног корпуса било тешко надокнадити. Издао је наређења којима је забранио окршаје како би избегао понављање пораза.

Велики јуриш До 23. јула, Барбаросина војска је била спремна да започне општи напад, а његова артиљерија спремна да руши зидине Кастелнова. Уживајући огромну бројчану надмоћ над шпанским гарнизоном, који је био потпуно изолован и неспособан да добије подршку или залихе, Барбароса је понудио часну предају Шпанцима. Сармијенту и његовим људима биће одобрен безбедан пролаз у Италију, а војници ће задржати своје оружје и заставе. Барбароса је својој понуди додао и подстицај да ће сваком војнику дати 20 дуката. Његов једини захтев Сармијенту био је напуштање артиљерије и барута. Два каплара из чете капетана Вискаина, Хуан Алкараз и Франсиско де Тапија, успела су да се врате у Напуљ и напишу своју верзију догађаја много година касније. Они су забележили одговор дат Барбароси да се „маестре де кампо посаветовао са свим капетанима, а капетани са својим официрима, и одлучили су да више воле да умру у служби Бога и Његовог Величанства.”

мини|лево|Османски опсадни топови током опсаде Острогона, 1543. – слика Себастијана Вранкса, 17. век

Велики јуриш на град покренут је недуго затим и трајао је цео дан.Arsenal/Prado, Био је скуп у животима, јер су Османлије користиле и пешадију и артиљерију у исто време да јуришају и бомбардују Кастелново, што је резултирало великим губицима међу самим Османлијама због пријатељске ватре и шпанске одбране. Током ноћи Шпанци су побољшали своју одбрану и затворили празнине отворене у зидовима. Када је напад настављен следећег јутра, на дан Светог Јакова, епископ Јеремија је остао са војницима, храбрећи их и исповедајући оне који су били смртно рањени дуж нападнутог периметра. Око 1.500 османских војника погинуло је у крвавом јуришу, док су Шпанци имали само 500 погинулих; иако је број људи који су умрли од рана вероватно био велики.

Охрабрени успешном одбраном, неколико шпанских војника одлучило је да изведе изненадни препад на османски логор уз одобрење Сармијента.Arsenal/Prado, Тако је једног јутра 600 људи изненадило неприпремљене опсаднике. На неким местима напад није могао бити заустављен, па се међу Османлијама проширила паника. Многе трупе су се разбиле и побегле, укључујући неке јањичаре који су бежали кроз сопствени логор рушећи шаторе, укључујући и онај Барбаросин. Адмиралова лична гарда се уплашила за безбедност свог господара, па га је, игноришући његове протесте, одвела на галије заједно са султановом заставом.

мини|Османски јањичари