мини|Визија Светог Доминика, Бернардо Кавалино, 1640
Круница (; , у значењу „венац ружа” или „гирланда ружа”), званично Псалтир Исуса и Марије (), позната и као Доминиканска круница (за разлику од других облика крунице као што су Фрањевачка круница, Бригитинска круница, Круница Светих Рана, итд.), односи се на скуп молитава које се првенствено користе у Католичкој цркви, и на физички низ чворова или перли које се користе за бројање саставних молитава. Када се односи на молитву, реч се обично пише великим словом („Круница”, као што је уобичајено за друге називе молитава, попут „Оче наша” и „Здраво Маријо”); када се односи на бројанице као предмет, пише се малим почетним словом (нпр. „бројаница крунице”).
Молитве које чине Круницу распоређене су у низове од по десет Здраво Марија, који се називају „десетице”. Свакој десетици претходи једна молитва Господња („Оче наш”), а по традицији је прати и једна молитва „Слава Оцу”. Неки католици такође изговарају и молитву „О мој Исусе” након Слава Оцу; то је најпознатија од седам фатимских молитава које су се појавиле почетком 20. века. Бројанице крунице су помагало за изговарање ових молитава у одговарајућем редоследу.
Обично се у једном низу изговара пет десетица. Свака десетица пружа прилику за разматрање једног од Отajстава крунице, која подсећају на догађаје из живота Исуса и његове мајке Марије.
У 16. веку Папа Пије V успоставио је стандардних 15 Отajстава крунице, заснованих на дугогодишњем обичају. Ово групише отajства у три скупа: Радосна отajства, Жалосна отajства и Славна отajства. Године 2002, Папа Јован Павле II рекао је да је прикладно додати нови скуп од пет отajстава, назван Отajства светлости, чиме је укупан број отajстава повећан на 20. Отajства се моле одређеним данима у седмици; уз додатак Отajстава светлости у четвртак, остала су Славна у недељу и среду, Радосна у понедељак и суботу, а Жалосна у уторак и петак.
Током више од четири века, неколико папа је промовисало Круницу као део поштовања Марије у Католичкој цркви, Popular Piety Besides sacramental liturgy and sacramentals, catechesis must take into account the forms of piety and popular devotions among the faithful. The religious sense of the Christian people has always found expression in various forms of piety concerning the church's sacramental life, such as the veneration of relics, visits to sanctuaries, pilgrimages, processions, the stations of the cross, religious dances, the rosary, medals, etc. и која се у суштини састоји од медитације о Христовом животу. Круница такође представља католички нагласак на „учествовању у Маријином животу, чији је фокус био Христос”, и мариолошку тему „Христу кроз Марију”.
Молитва Крунице мини|upright|Шематски приказ Крунице: • браон: Знак крста; Апостолски симбол вере • плава: Оче наш • плава/средње плава: увод у одговарајуће Отajство; Оче наш • розе: Здраво Маријо • розе/тамно розе: Здраво Маријо; Слава Оцу • жута: Здраво Краљице; Знак крста
Основна структура Структура молитве Крунице, која се изговара користећи бројанице, је следећа:
Круница започиње на кратком низу: знак крста (понекад користећи крст или распеће) Апостолски симбол вере (крст или распеће се држи у руци) Оче наш на првој већој перли (за потребе Католичке цркве и накане актуелног папе) Здраво Маријо на свакој од следеће три перле (за три теолошке врлине: веру, наду и љубав) Слава Оцу на простору пре следеће велике перле; и Оче наш на другој великој перли
Затим следи молитва десетица, понављајући овај циклус за свако отajство: најављивање отajства (нпр. „Прво славно отajство је Васкрсење Исуса Христа.”) Оче наш на великој перли Здраво Маријо на свакој од десет суседних малих перли Слава Оцу на простору пре следеће велике перле
За крај: Здраво Краљице (понекад са другим молитвама, држећи медаљу или велику перлу) знак крста
Варијације и уобичајени додаци
Уобичајени побожни додаци Круници се понекад умећу након сваке десетице и након изговарања молитве . Уместо да сваку десетицу завршава са , Папа Пије IX би додао: „Нека душе верних преминулих, по милосрђу Божјем, почивају у миру.”
Неки католици побожно додају Фатимску молитву након , још увек на великој перли. Неки додају молитву Чудотворне медаљице „О Маријо, без греха зачета, моли за нас који се теби утичемо”, док други додају еухаристијску молитву „О Пресвета Тајно, о Тајно Божанска, сва хвала и свака захвалност нека је сваког тренутка Теби” у част Исуса у Пресветој Тајни. У пракси Браће хришћанских школа, постоји шеста десетица за накане ученика или Дјевице Марије.
Други популарни додаци укључују краћи облик Молитве Светом Михаилу; молитву и молитву за папине накане. У многим случајевима, Лоретанске литаније се изговарају пре краја.
У пракси Доминиканског реда, почетне молитве крунице одговарају молитвама прецеса које започињу Часослов:
У име Оца и Сина и Светога Духа. Амен. Здраво Маријо, милости пуна, Господ је с Тобом. Благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, Исус. О Господе, отвори усне моје. И уста моја објавиће хвалу Твоју. Боже, у помоћ ми притеци. О Господе, похитај да ми помогнеш. Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, како беше на почетку, тако и сада и вазда и у векове векова. Амен.
Групно изговарање Крунице Када група изговара Круницу, уобичајено је да се молитве које чине десетице поделе на два дела. Други део Оче наша почиње са „Хлеб наш насушни дај нам данас”; други део Здраво Маријо почиње са „Света Маријо, Мajko Божија”; а други део Слава Оцу са „Како беше на почетку”. Ово је погодно за антифоно молитвено појање.
Понекад, изабрани вођа изговара прву половину молитве док остали учесници изговарају другу. У другом стилу, изговарање првог дела молитава се ротира међу различитим особама, уз задржавање традиционалне смене вођа-скупштина.
Отajства крунице мини|Прозор са приказом Крунице у Црној опатији, Килкени, Ирска.Горњи ред: Славна отajства – Васкрсење, Педесетница, Вазнесење, Узнесење, Крунисање Дјевице.Средњи ред: Жалосна отajства – Агонија у врту, Бичевање, Распеће, Крунисање трновом круном, Ношење крста.Доњи ред: Радосна отajства – Благовијест, Похођење, Рођење, Приказање, Проналажење у храму.
Отajства Крунице су разматрања о епизодама из живота и смрти Исусове, од Благовијести до Вазнесења и даље. Традиционално су груписана по пет у тематске скупове познате као Радосна отajства, Жалосна отajства и Славна отajства. Папа Јован Павле II препоручио је додатни скуп под називом Отajства светлости (или „Отajства светла”) у свом апостолском писму Rosarium Virginis Mariae (октобар 2002). Оригинална Отajства светлости написао је Георг Прека, једини малтешки званични католички светац, а касније их је реформисао папа.
Обично се сваком отajству додељује и духовни циљ познат као „плод”. Доле су наведени из додатка књиге Луја Марија де Монфора Тајна крунице за оригиналних 15 отajстава, са другим могућим плодовима наведеним у другим приручницима у заградама:
Радосна отajства Благовијест. Плод отajства: Понизност. Похођење. Плод отajства: Љубав према ближњем. Рођење Исусово. Плод отajства: Сиромаштво, Одвојеност од ствари света, Презир према богатству, Љубав према сиромашнима. Приказање Исусово у храму. Плод отajства: Дар мудрости и чистоте ума и тела (Послушност). Проналажење Исуса у храму. Плод отajства: Истинско обраћење (Побожност, Радост проналажења Исуса).
Отajства светлости Крштење Исусово на Јордану. Плод отajства: Отвореност за Светог Духа, Исцелитеља. Свадба у Кани. Плод отajства: Исусу кроз Марију, Разумевање способности да се манифестује кроз веру. Исусово проповедање Царства Божијег. Плод отajства: Поверење у Бога (Позив на обраћење Богу). Преображење. Плод отajства: Жеља за светошћу. Установљење Евхаристије. Плод отajства: Клањање.
Жалосна отajства Агонија у врту. Плод отajства: Жалост због греха, Сједињеност са Вољом Божијом. Бичевање на стубу. Плод отajства: Умртвљење (Чистота). Крунисање трновом круном. Плод отajства: Презир према свету (Морална храброст). Ношење крста. Плод отajства: Стрпљење. Распеће и смрт Господа нашег. Плод отajства: Истрајност у вери, Милост за свету смрт, Праштање.
Славна отajства Васкрсење. Плод отajства: Вера. Вазнесење. Плод отajства: Нада, Жеља да се вазнесе на небо. Силазак Светога Духа. Плод отajства: Љубав Божија, Света мудрост да се спозна истина и подели са свима, Божанска љубав, Клањање Светом Духу. Узнесење Маријино. Плод отajства: Сједињење са Маријом и истинска преданост Марији. Крунисање Дјевице. Плод отajства: Истрајност и раст у врлини (Поуздање у Маријин заговор).
Распоред молитве отajстава Традиционално, пуна Круница се састојала од молитве свих 15 традиционалних отajстава (Радосна, Жалосна и Славна) заједно. Алтернативно, један скуп од пет отajстава може се молити сваки дан, према следећој конвенцији: Дан у седмици Стандардно / Традиционално Са Отajствима светлости Недеља Током Адвента: Радосна отajстваТоком Великог поста: Жалосна отajстваТоком Ускршњег времена и Обичног времена: Славна отajства Славна отajства Понедељак Радосна отajства Радосна отajства Уторак Жалосна отajства Жалосна отajства Среда Славна отajства Славна отajства Четвртак Радосна отajства Отajства светлости Петак Жалосна отajства Жалосна отajства Субота Славна отajства Радосна отajства
Трајање Молитва пуне Крунице обично траје око 20 до 30 минута, али то може варирати. Бржи темпо може омогућити завршетак за око 15–20 минута, док спорији, медитативнији приступ, посебно у групи, може трајати 25–30 минута или дуже. Неки људи чак моле само једну десетицу, што може трајати око 2–3 минута.
Побожност и духовност
Папа Јован Павле II ставио је Круницу у само средиште хришћанске духовности и назвао је „међу најлепшим и најхвалнијим традицијама хришћанске контемплације.”. Alba House, Папа Пије XI наводно је рекао: „Круница је моћно оружје да се демони натерају у бекство.”
Светитељи и папе су наглашавали медитативне и контемплативне елементе крунице и давали посебна учења о томе како круницу треба молити, на пример потребу за „фокусом”, „поштовањем”, „побожношћу” и „чистотом намере” током изговарања и разматрања крунице. Светописамска разматрања у вези са круницом заснована су на хришћанској традицији Lectio Divina (дословно „божанско читање”) као начину коришћења Јеванђеља за започињање разговора између особе и Христа. Падре Пио, побожник крунице, рекао је: „Кроз проучавање књига тражимо Бога; медитацијом га налазимо.” Од шеснаестог века надаље, изговарање крунице често је укључивало „сликовне текстове” који су додатно помагали медитацију. Такве слике се и даље користе за приказивање Отajстава крунице.
Референце на Круницу биле су део разних пријављених Маријанских указања која обухватају два века. Поруке забележене из ових указања утицале су на ширење побожности крунице широм света. У апостолском писму Quamquam pluries, Папа Лав XIII повезао је побожност крунице са Светим Јосифом и доделио индулгенције у корист хришћана који би у месецу октобру додали Молитву Светом Јосифу на крају Свете Крунице.
Молитва Крунице може бити прописана од стране свештеника као врста покајања након Сакрамента покајања. Покајање углавном није замишљено као „казна”; радије, оно има за циљ да подстакне медитацију и духовни раст из прошлих грехова.No penance is meant as punishment, according to the Catechism: Catechism, the Sacrament of Penance
Историја
мини|Египатска, коптска круница са додатним коптским распећем
Узлова бројаница коришћена је у раном хришћанству; сматра се да су Пустињски оци први створили такве бројанице, користећи чворове за праћење броја изговарања Исусове молитве или 150 псалама.