Крипто АГ () била је швајцарска компанија специјализована за комуникације и информациону безбедност коју је основао Борис Хагелин 1952. године. Компанију су тајно купиле 1970. америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) и западнонемачка Савезна обавештајна служба (БНД), и биле су у заједничком власништву до око 1993. године, а ЦИА је наставила да буде једини власник до око 2018. године. Мисија разбијања шифроване комуникације помоћу тајно поседоване компаније била је позната као Операција Рубикон. Са седиштем у Штајнхаузену, компанија је била дугогодишњи произвођач машина за шифровање и широког спектра уређаја за шифровање.
Компанија је имала око 230 запослених, са канцеларијама у Абиџану, Абу Дабију, Буенос Ајресу, Куала Лумпуру, Маскату, Селсдону и Штајнхаузену, и пословала је широм света. Власници Крипто АГ-а били су непознати, наводно чак и менаџерима фирме, а своје власништво су држали преко акција на доносиоца.
мини|Земље укључене у Операцију Рубикон
|350p
Компанија је критикована због продаје производа са бекдором („задњим вратима”) у корист националних служби за сигнално обавештавање САД, Велике Британије и Немачке: Националне безбедносне агенције (НСА), Владиног штаба за комуникације (GCHQ) и БНД-а. Крипто АГ је продавао опрему у више од 120 земаља, укључујући Индију, Пакистан, Иран и више нација у Латинској Америци и Африци. Иако ни Совјетски Савез ни Народна Република Кина нису били купци Крипто АГ-а, неколико њима пријатељских земаља користило је опрему ове компаније. Неколико „савезничких” чланица НАТО-а такође је користило опрему Крипто АГ-а, посебно јужноевропске земље и Белгија. Алтернативна архива као ЦРУ и БНД полвека прослушивали дипканалы 120 стран Дана 11. фебруара 2020. године, The Washington Post, ZDF и SRF открили су да је Крипто АГ био у тајном власништву ЦИА-е у строго поверљивом партнерству са БНД-ом, те да су шпијунске агенције могле лако да разбију кодове коришћене за слање шифрованих порука. Операција је прво била позната под кодним именом „Тезаурус” (), а касније ју је БНД назвао „Рубикон” (), док ју је ЦИА звала „Минерва” (). Према швајцарској парламентарној истрази, „швајцарске обавештајне службе биле су свесне и имале су користи од умешаности фирме Крипто АГ са седиштем у Цугу у шпијунирању предвођеном САД-ом”.
Историја Крипто АГ је у Швајцарској основао Швеђанин руског порекла, Борис Хагелин. Првобитно названа АБ Криптотекник () коју је основао Арвид Герхард Дам у Стокхолму 1920. године, фирма је производила C-36 механичку машину за криптографију коју је Дам патентирао. Након Дамове смрти, непосредно пред Други светски рат, Криптотекник је дошао под контролу Хагелина, раног инвеститора.
Хагелинова нада била је да уређај прода Америчкој војсци. Када је Немачка извршила инвазију на Норвешку 1940. године, преселио се из Шведске у САД и представио уређај војсци, која је затим уређај однела у Службу за сигнално обавештавање и разбијачима кодова у Арлингтон холу. На крају му је додељен уговор о лиценцирању. Током рата произведено је 140.000 јединица за америчке трупе.
Током боравка у Сједињеним Америчким Државама, Хагелин је постао близак пријатељ са Вилијамом Ф. Фридманом, који је 1952. постао главни криптолог за Националну безбедносну агенцију (НСА) и кога је Хагелин познавао још од 1930-их. Исте године, Хагелинов адвокат, Стјуарт Хеден, постао је заменик команданта у ЦИА-и, у канцеларији генералног инспектора.
Године 1948. Хагелин се преселио у Штајнхаузен у Швајцарској како би избегао плаћање пореза. Године 1952. компанија, која је до тада била регистрована у Стокхолму, такође се преселила у Швајцарску. Званични разлог је био то што је премештена као резултат планиране национализације војно важних технолошких извођача од стране шведске владе. Основана је холдинг компанија у Лихтенштајну.
Током 1950-их, Хагелин и Фридман су често размењивали писма, како лична, тако и пословна. Крипто АГ је слао нове машине у НСА, и водили су континуирану расправу о томе којим земљама ће или неће продати системе за шифровање, као и којим земљама ће продавати старије, слабије системе. Године 1958. када се Фридман пензионисао, Хауард Барлоу (), високорангирани радник НСА, и Лоренс Е. Шин (), директор сигналног обавештавања НСА у Азији, преузели су преписку.
У јуну 1970. године, компанију су у тајности купиле ЦИА и западнонемачка обавештајна служба БНД, за 5,75 милиона америчких долара. Ово је ефективно био почетак Операције Рубикон. Хагелину је прво било понуђено да компанију прода партнерству између француских и западнонемачких обавештајних служби 1967. године, али је Хагелин контактирао ЦИА-у, а САД нису желеле да сарађују са Французима. У том тренутку, компанија је имала 400 запослених, а приход је порастао са 100.000 швајцарских франака 1950-их на 14 милиона швајцарских франака 1970-их.
Године 1994, Крипто АГ је купио ИнфоГард АГ (), компанију која је пружала решења за шифровање банкама.
Године 2010, Крипто АГ је продао Џ. В. ЛЛЦ (), компанију из Вајоминга која је пружала решења за шифровање и пресретање комуникација.
Године 2018, Крипто АГ је ликвидиран, а његова имовина и интелектуална својина су продате двема новим компанијама. СајВан () је основан за швајцарску домаћу продају, док је Крипто интернашонал АГ () основан 2018. од стране шведског предузетника Андреаса Линдеа, који је преузео име бренда, међународну дистрибутивну мрежу и права на производе од оригиналног Крипто АГ-а. ИнфоГард АГ је постао власништво менаџмента у оквиру откупа од стране управе.
У 2020. години, након парламентарне истраге установљено је да су швајцарска влада и њене обавештајне службе годинама биле свесне шпијунских активности Крипта са седиштем у Швајцарској и да су „имале користи од шпијунирања под вођством САД-а”.
Компанија и њена историја биле су тема програма Archive on 4 на Би-Би-Си радију 4 у мају 2021. године.
Производи мини|Машина CX-52
Компанија је у свом портфељу имала системе за шифровање путем радија, етернета (), СТМ-а, ГСМ-а, телефона и факса.
Машине:
C-52 CX-52 CD-57 HX-63
Компромитоване машине
Према декласификованим (али делимично редигованим) документима америчке владе објављеним 2015. године, 1955. године (непосредно након што је шифровање додато на Америчку листу муниције 17. новембра 1954.) оснивач Крипто АГ-а Борис Хагелин и Вилијам Фридман склопили су неписани споразум у вези са машинама за шифровање C-52, чиме је угрожена безбедност неких купаца. Фридман је био истакнути криптограф америчке владе који је тада радио за НСА, главну службу за сигнално обавештавање у Сједињеним Америчким Државама. Хагелин је редовно информисао НСА и њену британску партнерску службу, GCHQ, о техничким спецификацијама различитих машина и о томе које земље купују које машине. Пружање таквих информација омогућило би обавештајним службама да смање време потребно за разбијање шифрираних порука које производе те машине са немогуће дугог на изводљиво. Тајна веза иницирана овим споразумом такође је укључивала то да Крипто АГ не продаје машине попут CX-52, напредније верзије C-52, одређеним земљама; као и да НСА пише упутства за употребу неких од CX-52 машина у име компаније, како би се осигурало да пуна снага машина не буде искоришћена, чиме би се поново смањио напор потребан за њихово разбијање.
Крипто АГ је већ раније био оптуживан за намештање својих машина у дослуху са обавештајним службама као што су НСА, GCHQ и БНД, омогућавајући тим агенцијама да читају шифровани саобраћај који машине производе. Сумње у ову заверу пробуђене су 1986. године након што је амерички председник Роналд Реган објавио на националној телевизији да, путем пресретања дипломатске комуникације између Триполија и либијске амбасаде у Источном Берлину, има необориве доказе да је Муамер Гадафи из Либије био иза бомбашког напада на дискотеку у Западном Берлину 1986. године. Председник Реган је тада наредио бомбардовање Триполија и Бенгазија у знак одмазде.
Додатни докази који указују на то да су машине Крипто АГ-а компромитоване откривени су након убиства бившег иранског премијера Шапура Бахтијара 1991. године. Дана 7. августа 1991, један дан пре него што је Бахтијарово тело откривено, Иранска обавештајна служба послала је шифровану поруку иранским амбасадама, постављајући питање: „Да ли је Бахтијар мртав?” Западне владе су дешифровале овај пренос, због чега су Иранци посумњали у своју опрему Крипто АГ-а.
Иранска влада је затим ухапсила врховног продавца Крипто АГ-а, Ханса Билера, у марту 1992. године у Техерану. Оптужила га је за цурење њихових кодова за шифровање западним обавештајним службама. Билер је испитиван девет месеци, али како је био потпуно несвестан било каквих мана у машинама, пуштен је у јануару 1993. након што је Крипто АГ положио кауцију Ирану у износу од 1 милион америчких долара. Убрзо након Билеровог ослобађања, Крипто АГ га је отпустио и покушао да од њега лично поврати цео износ кауције. Швајцарски медији и немачки часопис Der Spiegel преузели његов случај 1994. године, интервјуишући бивше запослене и закључујући да су Криптове машине заправо више пута биле намештене.
Крипто АГ је одбацио ове оптужбе као „чисту измишљотину”, тврдећи у саопштењу за јавност да је „у марту 1994. године, Швајцарско савезно тужилаштво покренуло опсежну прелиминарну истрагу против Крипто АГ-а, која је завршена 1997. Оптужбе у вези са утицајем трећих страна или манипулацијама, које су више пута изношене у медијима, показале су се као неосноване.” Каснији коментатори нису били убеђени овим демантијем, тврдећи да је вероватно да су производи Крипто АГ-а заиста били намештени. Лист Le Temps је тврдио да је Крипто АГ активно сарађивао са британским, америчким и западнонемачким тајним службама од 1956. године, идући тако далеко да је мењао упутства за употребу машина по налогу НСА. Ове тврдње су потврђене документима америчке владе декласификованим 2015. године.
У 2020. години, истрага коју су спровели The Washington Post, Zweites Deutsches Fernsehen (ZDF) и Швајцарски радио и телевизија (SRF) открила је да је Крипто АГ био, у ствари, у потпуности под контролом ЦИА-е и БНД-а. Пројекат, првобитно познат под кодним именом „Тезаурус”, а касније као „Рубикон”, деловао је од краја Другог светског рата све до 2018. године.
Одлука швајцарске владе да уведе извозне контроле компанији Крипто интернашонал АГ у светлу открића о Крипто АГ-у изазвала је дипломатске тензије са Шведском, што је наводно довело до тога да Шведска откаже планове за прославу 100 година дипломатских односа са Швајцарском. Извозне контроле које су спречавале шведске власти да набаве опрему од Крипто интернашонала наводно су биле разлог иза одлуке Шведске.
Види још Кетрин Ган Операција Рубикон Шпијунирање Уједињених нација (Сједињене Америчке Државе)
Референце
Спољашње везе
Crypto AG и Operation Rubicon на сајту Cryptomuseum The intelligence coup of the century чланак Грега Милера у новинама Washington Post који нуди детаље о умешаности ЦИА-е у Крипто АГ La Suisse sous couverture, Episode 1, Agents infiltrés, Radio Télévision Suisse, новембар 2019. (веза до Јутјуба са титловима на енглеском)
Категорија:Криптографска предузећа Категорија:Параванске организације Централне обавештајне агенције