Колекционар () је психолошки хорор филм из 1965. године у режији Вилијама Вајлера, који су према истоименом роману Џона Фаулса адаптирали Стенли Ман и Џон Кон. Насловну улогу тумачи Теренс Стемп као младић који киднапује прелепу студенткињу уметности коју игра Саманта Егар, и држи је заробљену у подруму своје изоловане сеоске куће.

Филм је премијерно приказан 20. маја 1965. на Канском филмском фестивалу, где су и Стемп и Егарова освојили награде за најбољег глумца, односно најбољу глумицу. Након што је почео да се приказује у биоскопима у јуну 1965. године, филм је наишао на изузетно позитивне критике. Саманта Егар је за своју улогу освојила Златни глобус за најбољу главну глумицу у драмском филму, а била је номинована и за Оскара за најбољу главну глумицу, док је Вајлер забележио своју дванаесту и последњу номинацију за Оскара у категорији за најбољу режију.

Радња Фреди Клег је усамљени, друштвено неприлагођен младић који новцем добијеним на спортској прогнози купује старинску сеоску кућу у Кенту. Као ентомолог аматер, он слободно време проводи хватајући лептире, којих има велику колекцију. Убрзо почиње да уходи Миранду Греј, студенткињу уметности из буржоаске лондонске породице. Једног дана прати Миранду до паба у Хампстеду, а потом је киднапује на улици, омамивши је хлороформом.

Миранда се буди у пространом каменом подруму Фредијеве куће, који нема прозоре, али га је он опремио креветом, намештајем, одећом, прибором за сликање и електричном грејалицом. Претпостављајући да је отета због откупнине или да би била сексуално искоришћена, она му наглашава да њен отац није богат. Фреди објашњава да не тражи ни секс ни новац; открива јој да су се пре неколико година возили истим аутобусом у Редингу и да је наставио да је прати у Лондону након што је уписала уметничку школу. Када јој изјави љубав, Миранда лажира напад слепог црева како би побегла, али он је хвата. Фреди тада пристаје на договор да је пусти након четири недеље — што је рок за који верује да ће јој бити довољан да га „упозна”.

Фреди временом почиње да јој допушта ситне луксузе, попут изласка из подрума на сунце и купања у кући под његовим надзором. Када је једном приликом грубо пригрли, Миранда му каже да се неће борити против њега ако одлучи да је силује, али да ће тада изгубити свако поштовање према њему. Током једног од њених купања, Фредијев комшија, пуковник Виткомб, долази до куће да се представи, због чега Фреди ставља Миранди повез преко уста и везује је за цеви у купатилу. Она изазива поплаву покушавајући да привуче пуковникову пажњу, али Фреди успева да га одврати причом како је његова девојка случајно оставила пуштену воду у кади.

Фреди константно спомиње једног од Мирандиних момака, са којим ју је често виђао у друштву. Дозвољава јој да напише писмо мајци, али у коверти проналази скривени комадић папира на којем она моли за помоћ, па цепа писмо пред њеним очима. Током разговора о уметности и књижевности, Миранда додатно одбија Фредија од себе, након чега је он оптужује да је елитисткиња и тврди да они у „стварном свету” никада не би могли да буду пријатељи.

Тридесетог — и наводно последњег — дана њеног заточеништва, Фреди спрема вечеру у кући и даје јој хаљину коју треба да обуче за ту прилику. Током вечере, он је проси. Она пристаје, али Фреди осећа да је неискрена. Оптужује је за дволичност и подсећа је да су за званичан брак потребни сведоци. Миранда га преклиње, подсећајући га на обећање да ће је пустити после четири недеље, али јој он хладно одговара да може да ради шта год пожели. Осећајући се потпуно сатерана у ћошак, Миранда покушава да побегне, али је он сустиже у свом кабинету, поново је омамљује хлороформом и леже поред ње у спаваћој соби на спрату. Када се она освести у подруму, Фреди је уверава да је није силовао, али јој саопштава да планира да је држи закључану све док „не покуша” да се заљуби у њега. Једне ноћи, након купања, Миранда безуспешно покушава да га заведе, али он прозире њену варку и пореди је са проститутком.

Док је Фреди по кишном времену враћа у подрум, Миранда граби лопату и удара га у главу. Иако рањен, Фреди користи њено тренутно оклевање и успева да је увуче назад у подрум. Током комешања, Миранда случајно ломи електричну грејалицу. Она остаје закључана у хладном подруму, мокра до голе коже, док Фреди одлази до болнице. Када се врати три дана касније, затиче је тешко оболелу од упале плућа. Он одлази у град по лекара, али када се врати — пошто се у међувремену предомислио око доктора — затиче Миранду мртву. Фреди закопава њено тело испод храста на свом имању.

Убрзо након тога, убеђен да је Миранда сама себи запечатила судбину, Фреди поново седа у свој комби и креће у вожњу, овога пута уходећи једну младу медицинску сестру у нади да ће са другачијим типом жене имати више успеха.

Улоге

| Теренс Стемп || Фредерик „Фреди” Клег |- | Саманта Егар || Миранда Греј |- | Мона Вошборн || тетка Ени |- | Морис Далимор || пуковник Виткомб |- | Алисон Ејмс || прва жртва |- | Едина Ронај || медицинска сестра |- | Вилијам Бекли || Крачли

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1965. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички психолошки трилери Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Амерички криминалистички филмови Категорија:Британски психолошки трилери Категорија:Британски драмски филмови Категорија:Британски криминалистички филмови Категорија:Филмови студија Columbia Pictures