Побачај () је прекид трудноће одстрањењем или избачајем ембриона или фетуса из матернице. Настаје због смрти фетуса или резултира његовом смрћу. Побачај може настати спонтано, због компликација током трудноће или се побачај може изазвати. Да би задовољио дефиницију побачаја, мора се догодити пре 28. недеље трудноће, под условом да дужина плода буде мања од 35 центиметара, а маса мања од 1000 грама. Постављени услови нису апсолутни, јер је у многим случајевима, плод мањи од 35 и лакши од способан за живот.
Побачај има дугу историју и био је изазиван многим различитим методама, укључујући биљне абортификанте, употребом оштрих предмета, физичком траумом и другим традиционалним методама. Модерна медицина користи лекове и хируршке технике за изазивање побачаја. Легалност, учесталост и културни погледи према побачају су различити широм света. У многим деловима света воде се расправе између противника и поборника побачаја о етичким и правним аспектима. Приближан број намерних побачаја изведених у 2003. години у свету износио је око 42 милиона, што је пад у односу на готово 46 милиона побачаја изведених 1995. године.
Врсте побачаја Спонтани побачај мини|200px|Спонтани побачај око 6 недеља након зачећа.
Спонтани побачај је губитак ембриона или фетуса због случајне трауме или „природних“ узрока пре 28. недеља гестације. Разликује се рани спонтани побачај (пре 16. недеље трудноће) и касни спонтани побачај (од 17. до 28. недеље трудноће). Ако жена има два и више спонтана побачаја тада се говори о хабитуалним побачајима. Узроци спонтаног побачаја могу бити аномалије заметка (нпр. хромосомски поремећаји), аномалије полног система жене, хормонски поремећаји (поремећај лутеинске фазе) и болести мајке, и инсуфицијенција врата матернице.
Трудноћа која се заврши између 28. и 37. недеље гестације, ако резултира живорођеним дететом позната је као превремени пород. Када фетус умре у матерници након 28. недеље трудноће или умре током порођаја назива се мртворођенче (захваљујући достигнућима модерне медицине којима се омогућава опстанак све раније рођене деце, граница за мртворођенче помакнута је на гестацијско доба од 22. и више недеља или плод тежи више од 500 грама или плод чија је дужина теме-пета већа од 25 -{cm}-). Прематуруси и мртворођенчад се не сврставају под спонтане побачаје иако се употребе тих термина понекад преклапају. Већина спонтаних побачаја догађа се у раној трудноћи. Између 10 и 50% побачаја завршава клинички препознатим спонтаним побачајем."Q&A: Miscarriage". BBC. 2002-08-06. http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/2176898.stm. Приступљено 2009-04-07. У већини случајева побачај се јавља тако рано у трудноћи, док жена ни не зна да је трудна. У једној студији тестирани су хормони овулације и хормони трудноће. Откривено је да је 61,9% заметака побачено пре 12. недеља трудноће, а 91,7% тих побачаја било је субклиничко, без знања трудне жене.
Ризик спонтаног побачаја нагло се смањује након 10. недеље од посљедње менструације. Ризик спонтаног побачаја већи је код оних жена код којих у историји болести постоји већ неколико спонтаних или изазваних побачаја, оних са системским болестима и старијих од 35 година. Други узроци могу бити инфекције (било мајке, било фетуса), имунолошки одговори или озбиљне системске болести. Спонтани побачај може бити узрокован и случајном траумом. Намерна траума или стрес којим се покушава изазвати побачај сматра се намерним побачајем или абортусом.
Симптоми спонтаног побачаја зависе од трајања трудноће, а карактеристични су бол због контракција матернице, крварење, прснуће водењака и излажење плода. Посебан облик побачај је фебрилини побачај који се јавља због инфекције, а праћен је повишеном телесном температуром, те се може компликовати настанком шока. У лечењу спонтаног побачаја, у раним фазама, могу се користити хормони, токолитици (лекови који смањују трудове) и антибиотици (код фебрилних побачаја) како би се одржала трудноћа. Од општих мера приликом сумње на спонтани побачај, препоручује се мировање жене и лежање на левом боку. Одређени хируршки захвати (серклажа инсуфицијентног цервикса) могу спречити настанак спонтаног побачаја.
Побачај може бити потпун, када заједно са плодом изађе и постељица, и непотпун када постељица заостане у материшту. Код потпуног побачаја препоручено је да се изврши експлорација материшта и уклањање евентуалних заосталих делова матернице (обично постељица не изађе у целости), а код непотпуног побачаја евакуира се читава постељица.
Изазвани побачај
мини|десно|200px|Модел људског фетуса 8. недеља након зачећа, поређење величине с одраслим човеком.
Изазвани побачај или абортус је намерни прекид трудноће. Изабрани начин прекида трудноће зависи углавном од гестацијског доба ембриона или фетуса, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из 1978. који је још на снази у већини држава наследница прекид трудноће до 10. недеље од зачећа може се извршити на захтев трудне жене. О захтеву за прекид трудноће након 10. недеље, на жељу саме труднице или на предлог лекара, али увек уз пристанак труднице, одлучују одговарајуће комисије при болничким установама, односно гинеколошко-породилачким оделењима, на темељу медицинских, еугеничких и правно-етичких индикација. Разлози за извођење побачаја типично су карактерисани као терапијски или елективни. На терапијски се абортус првенствено мисли када га се изводи да би се: Сачувао живот труднице. Приступљено 2006-03-08.; Сачувало женино ментално и физичко здравље; Прекинула трудноћа којом би се родило дете са конгениталним поремећајима који би били фатални или повезани са значајним морбидитетом; Селективно редуковао број фетуса да би се смањио висок ризик повезан с вишеструком трудноћом.
Референце
Категорија:Гинекологија