Аљоша Јосић (Бечеј, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, 24. мај 1921 — Париз, Француска, 10. март 2011), у Француској познат као Alexis Josic, био је српско-француски архитекта, урбаниста и универзитетски професор. Сматра се једним од најзначајнијих архитеката српског порекла који су остварили међународну каријеру у другој половини 20. века.
Најпознатији је по раду у архитектонском бироу Candilis–Josic–Woods, једном од водећих представника послератног модернизма, као и по учешћу у пројектовању комплекса Слободног универзитета у Берлину и новог града Le Mirail у Тулузу. Током каријере бавио се архитектуром, урбанизмом, истраживањем и наставом, а након напуштања бироа Candilis–Josic–Woods основао је сопствени атеље Atelier Josic у Француској.
Биографија
Рани живот и образовање После матурирања у београдској Реалци 1939. године, похађа сликарску школу свог оца Младена Јосића. Упоредо се бави спортом и као веома млад мачевалац осваја државно првенство 1939. године. Међутим, опредељује се за архитектуру и 1948. године дипломира у првој послератној генерацији свршених студената Архитектонског факултета у Београду.
Рани стваралачки период Ране успехе показује и у области илустровања омладинских часописа и књига (опрема прво издање Јежеве куће Ћопића, Шаљиве народне приповетке, 1949. године Сремчевог Поп Ћиру и поп Спиру и др.), као и у филмској сценографији радећи са режисером Владимиром Погачићем (Прича о фабрици, 1949. године).
Каријера у Француској Од 1953. године је у Паризу где интердисциплинарна искуства примењује делујући унутар АТБАТ (Atelier des Bâtisseurs), пројектантског бироа са наглашеним истраживачким приступом и склоношћу ка синтезијском искуству архитектонског стваралаштва. Са већ потврђеним ауторима, Georges Candilis и Shadrach Woods, доскорашњим архитектима АТБАТА-Африка, 1955. године оснива независни архитектонски биро Candilis–Josic–Woods коме се придружује и архитект Г. Бринаш, грађевински инжењери А. Пио и П. Дони. Раздобље стварања у овом атељеу обележено је великим међународним успесима, у коме, премда најмање јавно експониран, често преузима водећу стваралачку улогу (пројекти Habitat évolutif, 1959. године Cuvette Saint-Martin у Чаду, 1962. године), те извођењем бројних грађевина широм света, од Француске, преко Немачке, до далеког Пакистана и Перуа, стамбених насеља, па чак и читавих градова. Интернационални пробој тим ће остварити освајањем прве награде за комплекс универзитетских зграда у Берлину (1963. године, 1967-1979. године), као и планирањем и извођењем новог града Le Mirail, Тулуза (данас преко 100.000 становника), реализација од 1964-1977. године. Шездесетих година посвећује се педагошком раду, предаје на École des Beaux Arts (1960-1964. године), током осме деценије и на Архитектонском факултету Unité Pédagogique 5 (1971-1974.године) у Паризу, а као гостујући професор држи наставу у Цириху и на још неколико француских високошколских установа. Напустивши "модернистички тријумвират" 'Candilis–Josic–Woods 1963. године, оснива Atelier Josic у Севру крај Париза, у коме ради са супругом Душанком, а касније и са синовима Јованом и Марком. Пројектовање у оквирима модернистичке матрице, ослањање на методологију и праксу модуларних система, уз предвиђање могућности сталног раста успостављених архитектонских групација или система, одређују његов општи приступ архитектури.
Значајни пројекти +ПројекатЛокацијаПериодСтамбено насеље у Бобињију (Bobigny)Француска 1956-1962.Урбанистичко проширење Бањол сир Сез (Bagnols-sur-Cèze)Француска1956-1961.Habitat évolutifФранцуска1959.Cuvette Saint-MartinЧад1962.Club MéditerranéeТахити1963.Нови град Тулуза (Toulouse) Le MirailФранцуска 1962-1977.Обнова центра СевранаФранцуска1965-1972.Комплекс зграда Слободног универзитета у Берлину Немачка1967-1979.Стамбени комплекс у ШамарандуФранцуска1968.Хотел ХилтонПакистан1970-1971.Нови град Lille-Est /Ville nouvelle de LilleФранцуска 1972-1978.Шездесет породичних кућа у Нажак-МержијеуФранцуска 1974.Вила Петит у Magny-en-VexinФранцуска 1978.Надоградња и проширивање старог дела СевранаФранцуска 1978-1988.Вила Балан у Шалон-сир-СонаФранцуска 1979.Социјални станови у кварту Пон де Буа у Вилнев-д’АскуФранцуска
Признања За допринос научном планирању и пројектовању градова, Београдски универзитет доделио му је титулу почасног доктора, 2004. године.
Референце
Спољашње везе
https://aas.org.rs/josic-aleksa-josic-alexis/- званични сајт Академија архитектуре Србије https://pop.culture.gouv.fr/notice/merimee/EA30000024?- званични сајт Министарства културе Француске
Види још
Младен Јосић Georges Candilis Shadrach Woods Категорија:Архитекти Категорија:Архитекти 20. века Категорија:Урбанисти Категорија:Француска Категорија:Модернизам Категорија:Сликарство 20. века Категорија:Професори