Осман-ага Темишварски (; Темишвар, 1670 — Истанбул, 1725) био је османски војни заповједник, историчар и путописац, као и један од ријетких писаца сопствене биографије на турском језику у то доба. Овај бивши ратни заробљеник биљежио је углавном своје догодовштине — и затвореништво — у Хабзбуршкој монархији. Његова биографија представља јединствено свједочанство те врсте у цјелокупној османској књижевности.

Биографија Осман је рођен у Темишвару (Темишварски пашалук, данас у западној Румунији), вјероватно у породици јужнословенског поријекла. Говорио је њемачки, српски, мађарски, а служио се и румунским. У то доба, Темишвар су насељавали Румуни, Срби и Мађари, а Османско царство га је освојило 1552. године.

Осман-ага је био нижи војни официр у Темишвару, који се истицао у учењу туђих језика и коњаничкој вјештини.

Након неуспјешне опсаде Беча 1683, ратна срећа се преокренула и Света лига европских држава почела је да потискује Османлије из Угарске током Великог турског рата, који је трајао између 1683. и 1699. године.

Војна служба Аустријанци нису успјели да заузму Темишвар током овог рата. Године 1688, Османовом одреду од 80 коњаника повјерен је задатак да пренесе плате војним заповједницима у Липову, сјеверно од Темишвара. Међутим, у Арадском округу напале су их надмоћне хабзбуршке војне снаге. Тамошње градско вијеће одлучило је да се преда, па је тако Осман, у својој осамнаестој години, пао у ропство као ратни заробљеник.

Заробљеништво Осман-ага је додијељен као ратни плијен једном војном судији у аустријској војсци, који је за њега тражио откупнину. Иако је имао могућности да плати своју слободу, из заробљеништва није био избављен. Потом је био препродаван различитим господарима у Капфенбергу и Бечу. Током првих година заробљеништва, провео је неколико мјесеци у тамницама, гдје су га господари често тукли и бичевали. Ипак, његова коњаничка вјештина и успјешно учење њемачког језика помогли су му да у каснијим годинама живи сношљивијим животом, лишеним великих тегоба. Један од господара понудио му је слободу у замјену за прелазак у хришћанску вјеру, што је Осман-ага одбио. Након склопљеног Карловачког мира 1699, вратио се у Темишвар 1700. године.

Аустријско-османски рат и каснији живот мини|десно|Аустријске снаге предвођене Еугеном Савојским опсједале су Београд 1717, током Аустријско-турског рата (1716—1718).

Захваљујући њемачком језику, који је савладао током свог сужањства, постављен је за званичног драгомана (тумача) у Темишвару, те је учествовао у неколико дипломатских поклисарстава у Аустрији. Међутим, његов изнова уређен и спокојан живот прекинут је избијањем новог рата између Османлија и Аустријанаца 1715. године. Овог пута, аустријски војсковођа Еуген Савојски заузео је Темишвар 1716, због чега је Осман-ага пребјегао у Београд.

Упркос Османовом узмаку, Београд је доживио исту судбину 1717. године. Непосредно прије коначног аустријског јуриша на град, нападачи су 14. августа 1717. године дигли у ваздух тврђавску барутану. У тој страховитој експлозији страдало је три хиљаде људи, међу којима и већи дио Османове породице. Након пада Београда, службовао је у Видину (данас у Бугарској), а потом је стигао у Истанбул, гдје је наставио своју чиновничку службу као тумач.

Радови Најзначајније дјело Осман-аге је Сужањ међу невјерницима (1724), у којем је сажео своје догодовштине у Аустрији између 1688. и 1700. године. Саставио је и Историју Аустрије (), недовршено дјело које описује догађаје до 1662. године. Његови остали списи обухватају забиљешке о дипломатским поклисарствима након 1700. године.

Историја Аустрије (, 1722), недовршено дјело које сеже до 1662. године. Сужањ међу невјерницима (, , 1724), сажетак његових догодовштина у Аустрији између 1688. и 1700. године (Британски музеј, бр. MS Or. 3213). Издање на енглеском језику објавио је Универзитет у Калифорнији у септембру 2021. године ().

Види још Николај Спафариј

Референце

Категорија:Рођени 1670. Категорија:Темишварци Категорија:Умрли 1725. Категорија:Драгомани Категорија:Османска војна лица Категорија:Османски историчари