Порез на мокраћу () је био римски порез на сакупљање и дистрибуцију мокраће из јавних нужника. Првобитно је закон увео цар Нерон у 1. веку, а обновљен је у време цара Веспазијана 70. године нове ере. Овај необичан порез остао је упамћен у историји по томе што је од њега настала чувена латинска изрека новац не смрди ().
Важност мокраће Мокраћа је у античком Риму била изузетно вредна сировина која је имала кључну улогу у економији, текстилној индустрији, хигијени, па чак и у медицини. Због високог садржаја азота и амонијака, Римљани су је сматрали драгоценим ресурсом.
Скупљала се из јавних тоалета и користила у разним индустријама, пре свега у штављењу коже и прању тканина. Амонијак из мокраће је помагао у чишћењу и обради материјала, па је имао стварну тржишну вредност..
Порез на урин Овај порез је у 1. веку увео цар Нерон, али је он убрзо укинут, да би га око 70. године обновио цар Веспазијан. Порез је поново успостављен ради пуњења државне касе након крвавог грађанског рата 69. године. Међутим, овај намет нису плаћали обични грађани, већ занатлије попут текстилаца и штављача коже, који су урин користили као вредну индустријску сировину.
Према записима римских историчара Светонија и Диона Касија, Веспазијанов син Тит отворено је критиковао свог оца због увођења тако бизарног и одвратног пореза. Веспазијан је тада узео златник из прве наплаћене серије, принео га Титовом носу и упитао га да ли му смрди. Када је Тит одговорио да не смрди, Веспазијан је рекао: „А ипак, настао је од урина.“ Из ове анегдоте развила се изрека , која се и данас користи да опише како вредност новца не зависи од његовог порекла.
Референце
Категорија:Антички Рим