Библиотека „Вук Караџић” своју библиотечку делатност обавља у Ковину и седам огранака: Баваништу, Мраморку, Делиблату, Гају, Дубовцу, Скореновцу и Плочици.

Последњом ревизијом библиотечко–информационе грађе 2021. утврђено је да поседује укупно 100.843. библиотекачких јединица.

У оквиру установе налази се одељење за одрасле, дечје одељење, завичајна збирка и читаоница. Циљ библиотеке је да промовише културу читања, негује завичајност и да својим корисницима омогући перманентно образовање.

Историјат Године 1814. Арсеније Предраговић, парох Прве ковинске парохије, увео је „Дан за одрасле” како би „Школску библиотеку” могли да користе и одрасли, а књиге су позајмљивали недељом, после богослужења. Следеће године основана је „Српска читаоница”. Књиге су набављене у Бечу, Пешти, Темишвару, Карансебешу и у Београду. Од 1810. до 1815. године и до после револуције 1848. постојала је и „Књижница” при Католичкој цркви и Немачкој школи. Грађанско друштво „Касина” основано је 1904. године, бавило се спортским активностима и читалачко библиотекарском делатношћу. Ово грађанско друштво бринуло је о „Варошкој читаоници” у којој су се могле читати новине и позајмљивати књиге. Читаоница се налазила у просторијама, код парка Принцезе Јелене, преко пута Грађанске школе, данашње Основне школе „Јован Јовановић Змај”. У рукопису прот. Ђорђа Јовановића помиње се да је 1904. године у Ковину постојала „Српска читаоница Касина”, румунска „Сала за читање” и „Књижница” при Римокатоличкој цркви. Делиблато је школску и црквену библиотеку добило 1872. године под називом „Световна”. Године 1892. Управа општине Делиблато донела је одлуку да се библиотеци доделе нове просторије и да се отвори као „Српска световна читаоница” Делиблато. Библиотеке читаонице су отворене у осталим местима у Мраморку 1843, Гају 1872, Дубовцу 1880, Баваништу 1833. и у Плочици 1893. године. Овако организоване библиотеке читаонице функционисале су у насељеним местима општине Ковин, у школама, до краја Првог светског рата.

Од 1950. године надлежност у области културе преузима у општини Културно–просветна заједница и одговарајуће одељење општинске управе. Тада се осамостаљују биоскопи, а библиотеке добијају своје прве библиотекаре. Године 1953. када се у Ковину оснива Дом културе, у граду ради Градска библиотека „Вук Караџић” која се налази у Задружном дому, под надзором Културно-просветне заједнице општине Ковин. Библиотеке у општини Ковин радиле су у Баваништу, при Дому културе, у Плочици при Задружном дому и у Делиблату при Задружном дому. У осталим насељима се бележи да постоје библиотеке при школама и при културно–просветним друштвима, углавном националних мањина. У архивама о периоду између 1953. до 1966. године, нема података о раду библиотека.

Године 1966. обједињен је књижни фонд на нивоу општине, оснивањем Културног центра Ковин. Градска библиотека Ковин прераста у Општинску матичну библиотеку Културног центра Ковин, са одељењима у Баваништу, Делиблату, Мраморку, Гају, Скореновцу, Плочици и Дубовцу. Библиотека обележава 30. март као Дан библиотеке, на тај дан 1967. године подноси извештај о обједињавању књижног фонда на нивоу Општине и набавку књига. У свим одељењима и Матичној библиотеци, после ревизије и отписа једног дела књига, Културни центар Ковин примио је 9000 књига. Матична библиотека Центра за културу Ковин касније је купила у току године по 400 нових књига за свако одељење и педесет посебних издања, енциклопедија за Матичну библиотеку. Године 1970. садржала је књижевни фонд од 34.000 књига. Скупштина Општине Ковин је 30. марта 1995. донела Одлуку о оснивању Библиотеке „Вук Караџић” Ковин.

Референце

Спољашње везе

Званични веб сајт Библиотеке „Вук Караџић” Ковин

Категорија:Култура у Ковину Категорија:Библиотеке у Србији