Полуистина је обмањујућа изјава која садржи неки елемент истине. Изјава може бити делимично тачна, може бити потпуно тачна, али да представља само део целе истине, или може користити неки обмањујући елемент, попут неправилне интерпункције или двоструког значења, посебно ако је намера да се неко превари, избегне одговорност, пребаци кривица или погрешно представи истина.

Сврха Сврха и/или последица полуистине је да нешто што је заправо само веровање прикаже као знање, или да се истинита изјава представи као цела истина, што може довести до погрешног закључка. Редослед којим се истините и лажне информације износе унутар полуистине може утицати на њену коначну уверљивост. Барчети и његове колеге су показали да када се две неповезане изјаве споје синтаксом која сугерише узрочност, изјави се верује ако је премиса тачна (чак и ако је закључак неповезан или лажан). Обрнуто, ако се лажна изјава стави у премису, мања је вероватноћа да ће се у комбиновану изјаву поверовати. Стога редослед излагања може утицати на кредибилитет полуистините изјаве, што је названо „ефектом полуистине”.

Примери У јануару 2018. године, амерички председник Доналд Трамп тврдио је на Твитеру: „због моје политике, управо је објављено да је незапосленост црнаца на НАЈНИЖОЈ СТОПИ ИКАДА ЗАБЕЛЕЖЕНОЈ!”. Иако је стопа незапослености међу Афроамериканцима заиста била на рекордно ниском нивоу, она је континуирано опадала од 2010. године, седам година пре него што је Трамп преузео дужност. Коришћење техникалија: бивши амерички председник Бил Клинтон чувено се послужио полуистином када је сведочио: „Нисам имао сексуалне односе са том женом, госпођицом Левински”. Овде се послужио логичком грешком еквивокације како би намерно указао на једно специфично значење фразе „сексуални односи”, док је имао на уму друго значење, са циљем да свесно доведе суд у заблуду, а да касније ипак може да тврди: „моје изјаве су биле технички тачне”. Још један пример коришћења техникалија била је тврдња председника САД Доналда Трампа да се пореска средства издвајају за слање кондома у Појас Газе током Рата у Гази, док је стварна локација била провинција Газа у Мозамбику. Класична прича о слепим људима и слону. Сваки слепац додирује различит део слона и долази до другачијег закључка о његовој природи; иако је искуство сваког човека са слоном тачно, ниједан нема потпуно разумевање природе ове животиње. Један можда додирује реп и верује да је слон дугачак и танак; други можда додирује стомак и каже да је округао и велик.

Политика Неки облици полуистина су неизбежан део политике у представничким демократијама. Репутација политичког кандидата може бити непоправљиво нарушена ако буде ухваћен у лажи, па се развио комплексан стил изражавања како би се та могућност свела на минимум. Ако неко нешто није изговорио, не може се разумно оптужити за лаж. Као последица тога, политика је постала свет у којем се полуистине очекују, а политичке изјаве се ретко прихватају здраво за готово.

Вилијам Сафир дефинише полуистину, у политичке сврхе, као „изјаву која је довољно тачна да захтева објашњење; а што је објашњење дуже, већа је вероватноћа да ће реакција јавности бити половично веровање”.

Показало се да редослед унутар полуистине чини разлику у пријављеном веровању у изјаву. То значи да када изјава почиње истинитом тврдњом након које следи друга неповезана тврдња (било истинита или лажна), у ту изјаву се верује. Међутим, када се лажна тврдња стави на почетак, онда се у цео пакет мање верује без обзира на то да ли је други део аргумента тачан или лажан. Ово такође указује на ефекат сидрења, што је склоност људи да верују првој изговореној ствари која служи као тачка ослонца у веровању, или неверовању, оном што следи, а што се такође може наћи у референтном одређивању цена које се користи у промоцијама. Студије понашања потрошача и психологије показују снажан утицај редоследа и презентације информација на то каква ће уверења људи генерално вероватно формирати, као и ставке које служе као мамац а које могу представљати ране информације.

У свом делу из 1990. године Чаробна лампа: Револуција из 1989. виђена у Варшави, Будимпешти, Берлину и Прагу, Тимоти Гартон Еш је одговорио на позив Вацлава Хавела за „живот у истини”:

Филозоф Алфред Норт Вајтхед је цитиран како каже: „Не постоје целе истине; све истине су полуистине. Покушај да их третирамо као целе истине је оно што ствара проблеме”.Alfred North Whitehead, Dialogues, 1954: Prologue. Ако је ово тачно, изјаве, или истине, које су према Вајтхеду све полуистине, подложне су стварању обмањујућих и лажних закључака.

Теорија мемова Ричард Броди повезује полуистине са мемовима, пишући: „истинитост било ког предлога зависи од претпоставки које доносите приликом његовог разматрања — карактеристичних мемова које користите у размишљању о њему”. Броди сматра полуистине неопходним делом људске интеракције јер оне омогућавају практичну примену идеја када је непрактично пренети све информације потребне за доношење потпуно информисане одлуке, иако неке полуистине могу довести до погрешних закључака или инференција у свету логике.

Цитати Појам полуистина постојао је у различитим културама, стварајући неколико епиграмских изрека. Карл Краус, аустријски новинар, критичар, драматург и песник, приметио је: „Афоризам никада не може бити цела истина; он је или полуистина или истина и по”.Како је цитирано у: Томас Сас, Артур Кестлер, мађарско-британски аутор и новинар, написао је: „Две полуистине не чине истину, и две полукултуре не чине културу”.Како је цитирано у: Џонатон Грин,

Селективна истина

Селективна истина је чин изношења само одређеног дела истине селективно, било намерно или ненамерно.

Ни намерна ни ненамерна селективна истина уопште нису истина.

Етика и морал Иако информација која представља селективну истину није истинита информација, питање да ли се изношење селективне истине сматра обмањивањем или лагањем, као и питање њеног морала, предмет су дебате. Неки научници сматрају да је то обмана и лаж, док други мисле супротно. Неки филозофи сматрају селективну истину обмањујућом, али не и лажју. Неки филозофи је једноставно не сматрају лажју.

Види још

Алтернативне чињенице Казуистика Степен истине Штедљив са истином Логичка грешка једног узрока Фази логика Језуитски одговор Брзоплето закључивање Лаж Ограничено признање (дезинформације) Минимизација (психологија) Модификовано ограничено признање Вишевредносна логика Пристрасност пропуста Политичка коректност Принцип биваленције Цитат ван контекста Софизам Истинитост (осећај) Ласичје речи Склоност потврђивању

Референце

Спољашње везе Истраживачки пројекат SNSF-а Полуистине. Истина, фикција и завера у 'постчињеничном добу', који води проф. др Никола Гес (Универзитет у Базелу, Швајцарска). Лагање помоћу статистике – Примери злоупотребе статистичких, математичких и научних принципа Полуистине и развој пореске политике

Категорија:Технике пропаганде Категорија:Обмана Категорија:Истина Категорија:Пеjоративни изрази