У психологији и когнитивној науци, когнитивне пристрасности су систематски обрасци одступања од норме и/или рационалности у просуђивању. Често се проучавају у психологији, социологији и бихевиоралној економији.
Пристрасност памћења је когнитивна пристрасност која или побољшава или умањује присећање меморије (било да утиче на вероватноћу да ће меморија уопште бити призвана, време потребно за призивање, или обоје), или мења садржај запамћеног.
Објашњења укључују правила обраде информација (менталне пречице), која се називају хеуристикама, а које мозак користи да би донео одлуке или судове. Пристрасности се јављају у различитим облицима, као когнитивна („хладна”) пристрасност, попут менталног шума, или мотивациона („врућа”) пристрасност, на пример када су уверења искривљена жељним размишљањем. Оба ефекта могу бити присутна истовремено.
Постоје и контроверзе око неких од ових пристрасности, односно да ли су оне бескорисне или ирационалне, или доводе до корисних ставова и понашања. На пример, приликом упознавања других, људи су склони да постављају сугестивна питања која делују пристрасно у правцу потврђивања сопствених претпоставки о тој особи. Међутим, за овакву пристрасност потврђивања се тврди и да је пример социјалне вештине, односно начин да се успостави веза са другом особом.
Иако ова истраживања углавном укључују људе, одређене студије су пронашле пристрасности и код животиња. На пример, аверзија према губитку је уочена код мајмуна, а хиперболичко дисконтирање код пацова, голубова и мајмуна.
Организација когнитивних пристрасности Иако је постојање ових пристрасности потврђено репродуктабилним истраживањима, често постоје несугласице око тога како ове пристрасности класификовати или објаснити. Познато је неколико теоријских узрока за неке когнитивне пристрасности, што омогућава класификацију према њиховом заједничком генеративном механизму (попут бучне обраде информација). Герд Гигеренцер је критиковао посматрање когнитивних пристрасности као грешака у просуђивању и залаже се за тумачење према коме оне настају као рационална одступања од логичког мишљења. Овај списак је организован на основу класификације према задацима коју су предложили . Класификација дефинише 6 задатака: процена, одлучивање, процена хипотезе, каузална атрибуција, присећање и извештавање о мишљењу. Пристрасности су даље условно разврстане у 5 поткатегорија или „укуса“:
Асоцијација: веза између различитих информација Основа: поређење нечега са перципираним стандардом или полазном тачком Инертност: невољност да се мења нешто што је већ успостављено Исход: усклађеност са очекиваним или жељеним резултатом Самоперспектива: под утицајем сопственог личног угла гледања
Процена У задацима процене или просуђивања, од људи се тражи да процене вредност неке величине.
Асоцијација Ефекат естетике на употребљивост: Склоност људи да перципирају атрактивне ствари као употребљивије.Kurosu, M., & Kashimura, K. (1995). Apparent usability vs. inherent usability: Experimental analysis on the determinants of the apparent usability. In Proceedings of the SIGCHI Conference on Human Factors in Computing Systems (pp. 292–293). ACM. https://doi.org/10.1145/223904.223966 Замена атрибута: Јавља се када треба донети суд о циљном атрибуту који је рачунски сложен, па се уместо њега користи лакше израчунљив хеуристички атрибут. Сматра се да се ова замена одвија у аутоматском, интуитивном систему просуђивања, а не у рефлексивнијем, самосвесном систему. Хеуристика доступности (позната и као пристрасност доступности) је склоност да се прецени вероватноћа догађаја који су „доступнији” у памћењу, на шта може утицати то колико су успомене свеже, необичне или емоционално набијене. Већа је вероватноћа присећања скорашњих, блиских или на други начин одмах доступних примера, те им се придаје већи значај у односу на остале. Конјункцијска заблуда, склоност да се претпостави да су специфични услови вероватнији од општије верзије тих истих услова. Јаз хладно-топле емпатије, склоност да се потцени утицај унутрашњих нагона на сопствене ставове, преференције и понашања. Тахипсихија: Стање у коме се субјективно време или развлачи, чинећи да се догађаји одигравају успорено, или сабија. Пристрасност уштеде времена, склоност да се потцени време које се може уштедети (или изгубити) при повећању (или смањењу) са релативно мале брзине, и да се прецени време које се може уштедети (или изгубити) при повећању (или смањењу) са релативно велике брзине.Svenson, O. (2008). Decisions among time‑saving options: When intuition is strong and wrong. Acta Psychologica, 128(2), 187–197. https://doi.org/10.1016/j.actpsy.2007.12.005 : Прецењивање значаја садашњег тренутка. Повезан је са хронолошким снобизмом, при чему је могуће да је део ове пристрасности и логичка грешка позивања на новину.
Основа Пристрасност сидрења, или фокализам, је склоност да се превише ослањамо — да се „усидримо” — за једну особину или информацију приликом доношења одлука (обично прву информацију стечену о тој теми). Заблуда основне стопе или занемаривање основне стопе, склоност да се игноришу опште информације и фокусира на оне које се односе само на конкретан случај, чак и када су опште информације важније. Даннинг-Кругеров ефекат, склоност неквалификованих појединаца да прецене сопствене способности и склоност стручњака да их потцене. Коцкарска заблуда, склоност да се верује да на будуће вероватноће утичу прошли догађаји, иако су оне у стварности непромењене. Заблуда произилази из погрешног разумевања закона великих бројева. На пример: „Бацио сам новчић и пет пута заредом је пала глава, па је шанса да у шестом бацању падне писмо много већа.”Tversky, A., & Kahneman, D. (1971). Belief in the law of small numbers. Psychological Bulletin, 76(2), 105–110. https://doi.org/10.1037/h0031322 Ефекат тежине задатка, склоност да се прецени сопствена способност за обављање тешких задатака, а потцени за обављање лаких. Заблуда вруће руке, уверење да особа која је доживела успех у случајном догађају има веће шансе за даљи успех у наредним покушајима.Gilovich, T., Vallone, R., & Tversky, A. (1985). The hot hand in basketball: On the misperception of random sequences. Cognitive Psychology, 17(3), 295–314. https://doi.org/10.1016/0010-0285(85)90010-6 Неосетљивост на величину узорка, склоност да се потцењује варијација у малим узорцима. Интероцептивна пристрасност или ефекат гладног судије: Склоност да телесне сензације утичу на просуђивање о спољним, неповезаним околностима (као на пример, код судија за условни отпуст који су попустљивији након оброка и одмора). или регресивна пристрасност: Склоност да се високе вредности и вероватноће/фреквенције памте као ниже него што су заиста биле, а ниске као више. На основу доказа, сећања нису довољно екстремна. Ефекат субадитивности: Склоност да се процени да је вероватноћа запамћеног догађаја мања од збира његових (више од две) међусобно искључивих компоненти. Систематска пристрасност: Суд који настаје када циљеви диференцирајућег просуђивања постану подложни ефектима регресије који нису еквивалентни. : Стандардна предложена количина (нпр. величина порције хране) се перципира као одговарајућа, те особа конзумира целу количину чак и ако је превелика за њу."Penn Psychologists Believe 'Unit Bias' Determines The Acceptable Amount To Eat". ScienceDaily (21. 11. 2005.) Веберов закон: Тешкоће у перципирању и упоређивању малих разлика у великим количинама.Fechner, G. T. (1860). Elemente der Psychophysik. Leipzig: Breitkopf & Härtel.
Инертност Пристрасност конзерватизма, склоност да се недовољно ревидира сопствено уверење када се суочи са новим доказима.
Исход : Склоност да се очекују или предвиђају екстремнији исходи од оних који се стварно догоде. Хедонска пристрасност присећања: Склоност људи задовољних својом платом да прецене колико зарађују, и обрнуто, оних који су незадовољни да је потцене. Илузија валидности, склоност да се прецени тачност сопствених судова, посебно када су доступне информације конзистентне или међусобно повезане. Пристрасност емоционалног утицаја: Склоност да се прецени трајање или интензитет будућих осећајних стања. Пристрасност исхода: Склоност да се одлука процењује по коначном исходу, уместо по њеном квалитету у тренутку доношења.Baron, J., & Hershey, J. C. (1988). Outcome bias in decision evaluation. Journal of Personality and Social Psychology, 54(4), 569–579. https://doi.org/10.1037/0022-3514.54.4.569 Планска заблуда, склоност људи да потцене време потребно за завршавање задатка. Пристрасност суздржавања, склоност да се прецени сопствена способност контроле пред искушењем.Nordgren, L. F., van Harreveld, F., & van der Pligt, J. (2009). The restraint bias: How the illusion of self‑restraint promotes impulsive behavior. Psychological Science, 20(12), 1523–1528. https://doi.org/10.1111/j.1467-9280.2009.02468.x Пристрасност прецењивања сексуалног интереса, склоност да се прецени сексуални интерес друге особе за нас, и пристрасност потцењивања сексуалног интереса, склоност да се он потцени.Haselton, M. G. (2003). The sexual overperception bias: Evidence of a systematic bias in men's judgments of women's sexual interest. Journal of Research in Personality, 37(1), 34–47. https://doi.org/10.1016/S0092-6566(02)00510-7
Самоперспектива Проклетство знања: Када је боље информисаним људима изузетно тешко да размишљају о проблемима из перспективе мање информисаних. Пристрасност спољашњих мотивација, изузетак од фундаменталне грешке атрибуције, где људи код других виде (ситуационе) спољашње мотивације, док код себе виде (диспозиционе) унутрашње мотивације.Ross, L., & Nisbett, R. E. (1991). The Person and the Situation: Perspectives of Social Psychology. McGraw-Hill. Ефекат лажног консензуса, склоност људи да прецене степен у коме се други слажу са њима. Илузија транспарентности, склоност људи да прецене у којој мери је њихово лично ментално стање познато другима, и да прецене колико добро разумеју лична ментална стања других.Gilovich, T., Savitsky, K., & Medvec, V. H. (1998). The illusion of transparency: Biased assessments of others' ability to read one's emotional states. Journal of Personality and Social Psychology, 75(2), 332–346. https://doi.org/10.1037/0022-3514.75.2.332 Наивни цинизам, очекивање веће егоцентричне пристрасности код других него код себе.Kruger, J., & Gilovich, T. (1999). Naive cynicism in everyday theories of responsibility assessment. Journal of Personality and Social Psychology, 76(5), 743–753. https://doi.org/10.1037/0022-3514.76.5.743 Пристрасност оптимизма: Склоност ка претераном оптимизму, потцењивању вероватноће непожељних и прецењивању вероватноће пожељних исхода (видети и жељно размишљање, ефекат валенце, пристрасност позитивног исхода, и упоредити са пристрасношћу песимизма). Пристрасност хомогености спољне групе, где појединци виде чланове других група као мање разноврсне од чланова сопствене групе. Пристрасност песимизма: Склоност да се прецени вероватноћа да ће се догодити лоше ствари (упоредити са пристрасношћу оптимизма).Sharot, T. (2011). The optimism bias. Current Biology, 21(23), R941–R945. https://doi.org/10.1016/j.cub.2011.10.030 Ефекат рефлектора: Склоност да се прецени колико други примећују нечији изглед или понашање.Gilovich, T., Medvec, V. H., & Savitsky, K. (2000). The spotlight effect in social judgment: An egocentric bias in estimates of the salience of one's own actions and appearance. Journal of Personality and Social Psychology, 78(2), 211–222. https://doi.org/10.1037/0022-3514.78.2.211 Ефекат гори од просека: Склоност да верујемо да смо лошији од других у тешким задацима.
Одлучивање У задацима одлучивања или избора, људи бирају једну од понуђених опција.
Асоцијација Ефекат амбигвитета, склоност да се избегавају опције са непознатом вероватноћом повољног исхода. Пристрасност ауторитета, склоност да се већа тачност приписује мишљењу ауторитета и да се буде под његовим већим утицајем, без обзира на садржај.