мини|десно|300px|Територијална еволуција Русије од 1547. до 1725. године
Границе Русије мењале су се кроз војна освајања и идеолошке и политичке уније од 16. века.
Царска Русија
Формални крај владавине Татара над Русијом био је пораз Татара на Великом стајању на реци Угри 1480. године. Иван III (владао 1462—1505.) и Василиј III (владао 1505—1533.) консолидовали су централизовану руску државу након припајања Новгородске републике 1478, Твера 1485, Псковске републике 1510, Волоколамска 1513, Рјазања 1521. и Новгорода-Северског 1522. године. (2nd ed. 1967).
Након периода политичке нестабилности између 1598. и 1613. године, познатог као Смутно време, династија Романов је дошла на власт 1613. године, а процес експанзије и колонизације царства се наставио. Док је западна Европа колонизовала Нови свет, Руско царство се ширило копненим путем – углавном на исток, север и југ.
Ово се наставило вековима; до краја 19. века, Руска Империја се простирала од Балтичког мора до Црног мора и Тихог океана, и неко време је укључивала колоније у Америци (1732–1867) и незваничну колонију у Африци (1889) у данашњем Џибутију која је трајала само месец дана.
Експанзија у Азију и на Кавказ
мини|Руска експанзија у Евроазији између 1700. и 1900. године Прва фаза од 1582. до 1650. резултирала је североисточном експанзијом од Урала до Пацифика. Географске експедиције мапирале су већи део Сибира. Друга фаза од 1785. до 1830. била је усмерена ка југу на подручја између Црног и Каспијског мора. Кључне области биле су Јерменија и Грузија, уз дубљи продор у Османско царство и Персију. До 1829. године Русија је контролисала цео Кавказ, што је потврђено Једренским миром из 1829. године. Трећа ера, од 1850. до 1860. године, представљала је кратак период скока до источне обале, анексијом региона од реке Амур до Манџурије. Четврта ера, од 1865. до 1885. године, укључила је Туркестан и северне приступе Индији, изазивајући британски страх од претње Индији у оквиру Велике игре.Allen F. Chew, An Atlas of Russian History: Eleven Centuries of Changing Borders (2nd ed. 1967)
Историчар Мајкл Ходарковски описује царску Русију као „хибридну империју” која је комбиновала елементе континенталних и колонијалних царстава. Према казахстанском научнику Кереихану Аманжолову, руски колонијализам није имао „суштинску разлику у односу на колонијалистичку политику Британије, Француске и других европских сила”. Династија Ћинг поразила је Русију у раним руско-кинеским граничним сукобима, иако је Руска Империја касније добила Спољашњу Манџурију кроз припајање Амура путем Ајгунског споразума из 1858. године са Кином. Током Боксерског устанка, Руска Империја је извршила инвазију на Манџурију 1900. године, а догодио се и Масакр у Благовјешченску над кинеским становницима на руској страни границе. Руска Империја достигла је своју максималну територију у Азији до Руско-јапанског рата, где је након пораза Русија препустила Манџурију, јужни Сахалин, руски Даљен и Порт Артур Јапану Портсмутским миром, иако је задржала северни део Кинеске источне железнице.
Табела промена Промене територије Руског царства и Руске Империје, од 1547. до 1905, хронолошки приказане: ГодинаЦарЗаузета територијаПреузето од/од странеПозадинаМапа1552.Иван ГрозниКазањски канатКазањски канатРуско-казањски ратовиЛокација Казања|150px1556.Иван ГрозниАстрахански канатАстрахански канатРуска контрола над волшким трговачким путемЛокација Астрахана|150px1562.Иван ГрозниНевељВелика кнежевина ЛитванијаЛивонски рат1563.Иван ГрозниПолацк и ВелижВелика кнежевина ЛитванијаЛивонски рат1566.Иван ГрозниУсвјатиВелика кнежевина ЛитванијаЛивонски рат1580.Иван ГрозниГубитак УсвјатаДржавна заједница Пољске и ЛитванијеЛивонски рат1582.Иван ГрозниГубитак Полацка и ВелижаДржавна заједница Пољске и ЛитванијеЛивонски ратcenter|frameless|168x168px1585.Фјодор IСевскДржавна заједница Пољске и Литваније1598.Фјодор IСибирски канатСибирски канатОсвајање Сибирског канатаСибирски канат|150px1582–1778.РазниСибирДомородачки народиРуско освајање Сибираcenter|frameless|143x143px1617.Смутно времеГубитак Ингрије и округа КексхолмШведскаИнгријски ратcenter|frameless|110x110px1618.Смутно времеГубитак Северије, региона Смоленск, Себежа и НевељаДржавна заједница Пољске и ЛитванијеПољско-руски рат (1609—1618)center|frameless|125x125px1634.Михаил IГрад СерпејскДржавна заједница Пољске и ЛитванијеСмоленски ратcenter|frameless|142x142px1644.Михаил IГрад ТрубчевскДржавна заједница Пољске и Литваније1667.Алексеј IСмоленск, Лева обала Украјине, Кијев (привремено), Запорожје (кондоминијум са Пољском)Државна заједница Пољске и ЛитванијеПољско-руски рат (1654—1667)Андрусовско примирје 1667|150px1681.Фјодор IIIКасимски канат Касимски канатСмрт краљице Фатима СултанЛокација Касимског каната|150px1686.Петар ВеликиДобитак Кијева и ЗапорожјаДржавна заједница Пољске и ЛитванијеУнија са Пољском против Османског царства (Велики турски рат)150px|Унија са Пољском против Турске1700.Петар Велики Добитак Азова (привремено) Османско царствоРуско-турски рат (1686—1700) (Током Великог турског рата)1711.Петар ВеликиГубитак АзоваОсманско царствоРуско-турски рат (1710—1711)1721.Петар ВеликиЛивонија, Естонија, Ингрија и КарелијаШведскаВелики северни ратНиштатски мир|150px1723.Петар ВеликиДербент, Баку, Ширван, Гилан, Мазандаран и АстарабадСафавидско царствоРуско-персијски рат (1722—1723)Цариградски мир|150px1732.АнаГубитак Дербента, Бакуа, Ширвана, Гилана, Мазандарана и АстарабадаСафавидско царствоРуско-турски рат (1735—1739)1739.АнаПоновни повратак АзоваОсманско царствоРуско-турски рат (1735—1739)1743.ЈелисаветаЈугозападна КарелијаШведскаРуско-шведски рат (1741—1743)Абоски мир|150px1758.ЈелисаветаСамбија, Мала Литванија, НатангијаКраљевина ПрускаСедмогодишњи рат1762.Петар IIIГубитак Самбије, Мале Литваније, НатангијеКраљевина ПрускаЧудо породице Бранденбург1771.Катарина ВеликаКалмички канатКалмички канатЕгзодус Калмика у ЏунгаријуЛокација Калмичког каната|150px1772.Катарина ВеликаИнфлантско војводство и делови историјске Беле Русије (модерна источна Белорусија, и Невељ, Рудња, Себеж, Шумјачи, Усвјати, Велиж)Државна заједница Пољске и ЛитванијеПрва подела ПољскеПрва подела Пољске|150px1774.Катарина ВеликаЈужни ток реке Буг и КабардиноОсманско царствоРуско-турски рат (1768—1774)Кримски канат (у жутом)|150px1783.Катарина ВеликаКримски канатОсманско царствоАнексија вазалне државе1792.Катарина ВеликаЈедисанОсманско царствоРуско-турски рат (1787—1792)Локација Једисана|150px1793.Катарина ВеликаДесна обала Украјине, већи део Подолије, источна Волинија и БелорусијаДржавна заједница Пољске и ЛитванијеДруга подела ПољскеДруга подела Пољске|150px1795.Катарина ВеликаКурландија, Семигалија, Самогитија, Каунас, Вилњус, западно Полесје и ВолинијаДржавна заједница Пољске и ЛитванијеТрећа подела ПољскеПоделе Пољске|150px1799.Павле IАљаскаДомородачки народиРуска АмерикаРуска Аљаска 1860.|150px1801.Александар IИсточна ГрузијаКраљевина Картлија-КахетијаАнексија ГрузијеИсточна Грузија|150px1807.Александар IБјалистокКраљевина ПрускаНаполеонови ратовиcenter|frameless1809.Александар IТернопољ Аустријско царствоРат пете коалицијеВелико војводство Финска ШведскаФински ратВелико војводство Финска|150px1810.Александар IЗападна ГрузијаКраљевина ИмеретијаАнексија Грузије1812.Александар IБесарабија (Молдавија)Османско царствоРуско-турски рат (1806—1812)Локација Бесарабије|150px1813.Александар IВаршавско војводство (под окупацијом) ФранцускаНаполеонови ратовиВаршавско војводство|150px1813.Александар IГрузија, Дагестан, делови северног Азербејџана и делови северне Јерменије Каџарско царствоРуско-персијски рат (1804—1813)Губици Персије|150px1815. (Бечки конгрес)Александар I Конгресна Пољска Варшавско војводствоНаполеонови ратовиcenter|frameless|121x121pxГубитак Тернопоља Аустријско царство1828.Николај IПокрајина Игдир, остатак северног Азербејџана и Јерменија Каџарско царствоРуско-персијски рат (1826—1828)Губици Персије|150px1829.Николај IДелта Дунава, Анапа, Новоросијск, Поти, Ахалцихе и АхалкалакиОсманско царствоРуско-турски рат (1828—1829)center|frameless1856.Александар II Губитак делте Дунава и јужне Бесарабије Кнежевина Молдавија (Османско царство)Кримски ратcenter|frameless|145x145px1858.Александар IIСеверно од реке АмурЋинг царство (Кина)Други опијумски ратПекиншка конвенција|150px1859.Александар IIКавкаски имаматКавкаски имаматКавкаски ратcenter|frameless1860.Александар IIИсточно од реке УсуриЋинг царство (Кина)Други опијумски ратПекиншка конвенција|150px1730–1863.ПостепеноКазахстанМали жуз, Средњи жуз, Велики жузИнкорпорација Казашког канатаКазахстан|150px1864.Александар IIЧеркезијаЧеркезиКавкаски рат1866.Александар IIУзбекистанБухарски емиратРуско освајање Бухареосвајање Узбекистана|150px1867.Александар IIГубитак АљаскеСједињене Америчке ДржавеКуповина АљаскеРуска Аљаска 1860.|150px1873.Александар IIСеверни ТуркменистанХивански канатХиванска кампања 1873.освајање Туркменистана|150px1875.Александар IIСахалинЈапанско царствоГранични споразум са ЈапаномСахалин и Курилска острва|150px1876.Александар IIКиргистан и западни ТаџикистанКокандски канатАнексија вазалне државеосвајање Коканда|150px1878.Александар IIПоновни повратак јужне Бесарабије Османско царствоРуско-турски рат (1877—1878)center|frameless|126x126pxКарска област и Батумска област Карс и Батуми|150px1885.Александар IIIЈужни ТуркменистанТуркмениТуркменска кампања1895.Александар IIIИсточни ТаџикистанРетко насељеноИстраживање ПамираРегион Памир|150px1905.Николај IIГубитак јужног СахалинаЈапанско царствоРуско-јапански ратЈужни Сахалин|150px
Руска СФСР и Совјетски Савез Након Октобарске револуције новембра 1917, Пољска и Финска су се осамосталиле од Русије и такве остале након тога. Руска Империја је престала да постоји, а Руска СФСР (1917–1991) основана је на већем делу њене територије. Њено подручје ефективне директне контроле знатно је варирало током Руског грађанског рата од 1917. до 1922. године. На крају је револуционарна бољшевичка влада повратила контролу над већином бивших евроазијских земаља Руске Империје и 1922. године придружила Руску СФСР Белорусији, Закавказју и Украјини као четири конститутивне републике нове државе, Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР), који је трајао до децембра 1991. године. На Кавказу су 1921. године Карска област и јужна Батумска област (које је Руска Империја стекла 1878) уступљене назад Турској Карским миром.
мини|250px|Мапа територијалних промена у Европи после Првог светског рата (од 1923. године) Територије бивше Руске Империје које су трајно или привремено постале независне: Кримска Народна Република, 1917–1918. Република Арас, 1918–1919. Алашка аутономија, 1917–1920. Краљевина Литванија (1918), 1918. Украјинска Народна Република, Украјинска Држава, 1917–1921. Војводство Курландија и Семигалија, 1918. Прва република Јерменија, 1918–1920. Азербејџанска Демократска Република, 1918–1920. Република Финска, 1917– Краљевина Финска (1918), 1918–1919. Белоруска Народна Република, 1918–1919. Држава Балагад, 1919–1926. Севернокавкаски емират, 1919–1920. Република Летонија, 1919–1940. Република Средња Литванија, 1920–1922. Диктатура Центрокаспија, 1918. Демократска Република Грузија, 1918–1921. Молдавска Демократска Република, 1917–1918. Горска Република Северног Кавказа, 1917–1920. Привремена национална влада Југозападног Кавказа, 1918–1919. Северна Ингрија, 1919–1920. Закавкаска Демократска Федеративна Република, 1918.
Године 1919, северни окрузи Мглин, Новозибков, Стародуб и Сураж украјинске Черниговске губерније пребачени су из Украјинске ССР у нову Гомељску губернију руске републике. У фебруару 1924, окрузи Таганрог и Шахти пребачени су из Доњецке губерније Украјине у Севернокавкаски крај Русије.
До краја Другог светског рата Совјетски Савез је анектирао: мини|Републике СССР-а нумерисане по абецедном реду 1 Јерменија, 2 Азербејџан, 3 Белорусија, 4 Естонија, 5 Грузија, 6 Казахстан, 7 Киргистан, 8 Летонија, 9 Литванија, 10 Молдавија, 11 Русија, 12 Таџикистан, 13 Туркменистан, 14 Украјина, 15 Узбекистан