Зограф Радул (око 1630 - око 1690) је био српски протојереј, писац, сликар и дрворезбар. Таква комбинација за тај период није била неуобичајена. Према историчарима уметности, на Радула је утицао Кир Козма. Био је савременик Кира Козме и Авесалома Вујичића, још једног српског иконописца који је живео и радио у истом периоду. Његов ученик био је Димитрије Даскал.
Радул је био сликар манастира Пећка патријаршија у време патријарха Максима I. Углавном је сликао олтарске слике, али је био активан и као портретиста.
Његова дела могу се пратити од 1665. до Деизиса у цркви манастира у Црној Реци и од 1671. у цркви Светог Јована с почетка 14. века, у изолованом српском селу Црколез у српској покрајини Косово, као и иконе у цркви Светог Николе у Пећкој патријаршији, док се његови списи налазе у архиви цркве Свете Тројице у манастиру Прасквица (1681) у Српској православној митрополији Црне Горе и Црногорског приморја.
Радулова најважнија дела су иконе које је насликао у периоду од 1673. до 1677. године када га је наручио патријарх Максим (1655–1674) за цркву Светог Николе у Пећи и цркву Светих Арханђела у Сарајеву.
Референце
Категорија:Српски књижевници из средњег века Категорија:Свештеници СПЦ Категорија:Српски иконописци