Апостил (франц. Apostille) или Потврда Апостил је специјализовани печат односно потврда којом се, на основу Хашке конвенције из 1961. године, укида потреба за комплетном легализацијом страних јавних исправа. Овом потврдом се у међународном правном промету потврђује веродостојност потписа службеног лица, својство у коме је потписник иступио и истинитост печата или жига којим је исправа снабдевена. Документ који је снабдевен овом потврдом ослобођен је било какве даље овере и може се директно користити у свим државама потписницама поменуте конвенције.

Историјат и Хашка конвенција Потреба за увођењем Апостила настала је услед развоја међународно-правног саобраћаја како би се поједноставила компликована и дуготрајна процедура пуне легализације докумената преко министарстава и конзулата. Овај систем је званично успостављен 5. октобра 1961. године, када је усвојена Хашка конвенција о укидању потребе легализације страних јавних исправа. Република Србија је сукцесијом прихватила ову конвенцију, с обзиром на то да је тадашња ФНР Југославија ратификовала овај међународни уговор чиме је постала део глобалног система олакшане размене докумената.

Намена и примена Апостил се примењује искључиво на јавне исправе које су издате у једној држави потписници, а треба да се употребе на територији друге државе која је такође потписница Хашке конвенције. Најчешћи документи који захтевају ову врсту овере су изводи из матичних књига (рођених, венчаних, умрлих), дипломе, сведочанства, уверења о некажњавању, као и судске пресуде или оверена пуномоћја. Важно је напоменути да се Апостил односи само на потврду аутентичности формалних елемената документа (потпис и печат службеног лица), док се њиме не потврђује, нити мења садржина самог документа.

Изглед потврде Према одредбама Хашке конвенције, Потврда Апостил мора имати облик квадрата са страницама дужине од најмање 9 центиметара. Наслов потврде мора бити исписан на француском језику: „Apostille (Convention de La Haye du 5 octobre 1961)”. Сама потврда садржи укупно 10 обавезних и нумерисаних поља која обухватају следеће податке: Земља порекла документа Име лица које је потписало јавну исправу Својство/функција у коме је то лице иступило Назив органа чији печат или жиг документ носи Место овере Датум овере Назив органа који издаје Апостил потврду Серијски број Апостила Печат или жиг органа који је извршио овеу Апостилом Потпис службеног лица које је издало Апостил

Потврда се ставља на сам документ или на његов додатак (allonge).

Надлежност за издавање у Србији Свака држава потписница самостално одређује органе који су надлежни за издавање ове потврде. У Републици Србији, за издавање Апостила надлежни су основни судови, при чему се овера врши за документа која су издали органи са седиштем на подручју тог конкретног суда. Такође, за одређене врсте докумената надлежност може имати и Министарство правде Републике Србије, уколико поседује депонован потпис службеног лица и отисак печата органа који је документ издао. Након што се документ адекватно овери Апостилом у суду, најчешће се приступа превођењу целокупног текста од стране овлашћеног судског тумача.

Референце

Спољашње везе Званични веб-сајт Хашке конференције за међународно приватно право (HCCH) Информације о овери докумената на сајту Министарства спољних послова Републике Србије

Категорија:Међународно право