мини|десно|upright=1.3|Сонја Томас и Тим Џанус на такмичењу у једењу колача од ракова у Мидвеј Слотсу 2005. године
Такмичарско једење, или брзо једење, спорт је у којем се учесници такмиче једни против других у конзумирању великих количина хране, обично у кратком временском периоду. Такмичења најчешће трају од осам до десет минута, мада нека могу трајати и до тридесет минута, а победник је особа која поједе највише хране. Такмичарско једење је најпопуларније у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Јапану, где организована професионална такмичења у једењу често нуде награде, укључујући и новац.
Историја
Претече лево|мини|Николас Вуд, 1630. Рани такмичар у једењу био је Николас Вуд, Велики једач из Кента, чија је вештина описана у памфлету Џона Тејлора из 1630. године под називом The great eater, of Kent, or Part of the admirable teeth and stomacks exploits of Nicholas Wood. Памфлет, за који Тејлор тврди да је чињенично тачан, извештава о низу Вудових подухвата, укључујући поједену целу сирову овцу у једном седењу (без вуне, рогова и костију), седам туцета зечева у једном оброку и скоро 400 голубова у другом оброку. Био је локална славна личност у Кенту и наступао је на вашарима и фестивалима, прихватајући изазове у једењу од богатих покровитеља. Изгубио је опкладу у два наврата: једном јер није могао да поједе хлеб натопљен пивом, а други пут у дому сер Вилијама Седлија, када се прејео и пао у осмочасовну кому од хране; након што се пробудио, Седлијеве слуге су ставиле Вуда у стуб срама како би га осрамотиле због неуспеха.
19. век мини|Такмичење у једењу пита у школи Џеферсон у Вашингтону, 2. августа 1923. Прво забележено такмичење у једењу пита одржано је у Торонту 1878. године. Организовано је као добротворни догађај за прикупљање средстава, а победио је Алберт Пидингтон. Није познато колико је пита поједено. Награда је била „лепо повезана књига”. Након овога, такмичења у једењу — посебно она која су укључивала пите — постала су популарна широм Канаде и Сједињених Америчких Држава, традиционално на окружним вашарима.
Постоје неки значајни примери раних такмичара у једењу, као што је Џо Макарти, који је појео 31 питу на такмичењу одржаном у салону Чарлса Танбија 1897. године. Френк Доцлер је такође вредан пажње јер је појео „275 острига, 8 и 1/8 фунти одреска, 12 земички и 3 велике пите, а све то залио са 11 шољица кафе” на догађају који је организовао менхетнски Клуб дебелих људи 1909. године.
Савремено доба Недавни пораст популарности такмичарског једења великим делом је последица развоја Нејтановог такмичења у једењу хот догова, годишње празничне традиције која се одржава сваког 4. јула од 1916. године на Кони Ајланду. Иако се о пореклу расправља, верује се да је започело као резултат опкладе четворице имиграната који су покушали да поједу што више хот догова како би показали свој патриотизам. Међутим, 2010. године, промотер Мортимер Мац признао је да је, заједно са човеком по имену Макс Рози, раних 1970-их измислио легенду о датуму почетка 1916. године као део рекламног трика. Легенда је током година расла, до те мере да су Њујорк тајмс и друге публикације више пута наводиле 1916. као прву годину такмичења, иако не постоје докази о његовом постојању. Како се Кони Ајланд често повезује са рекреативним активностима током летње сезоне, неколико раних такмичења одржано је на друге празнике повезане са летом осим Дана независности; такмичења за Дан сећања била су заказана 1972, 1975, и 1978. године, а други догађај 1972. одржан је на Празник рада. мини|Џои Честнат након победе на Нејтановом такмичењу у једењу хот догова 2010. године на Кони Ајланду Организација Мејџор лиг итинга (МЛЕ) 1997. године такође је била кључни фактор у расту популарности овог спорта. Ова организација је одговорна за одржавање између 70 и 80 такмичења у једењу годишње широм Северне Америке, од којих је најпознатије Нејтаново такмичење у једењу хот догова, које се емитује на мрежи И-Ес-Пи-Ен од 2003. године.
Од 2023. године, најуспешнији мушки такмичар је Џои Честнат, који је освојио Нејтаново такмичење укупно шеснаест пута од 2007. године. Честнат такође држи рекорд по броју поједених хот догова на такмичењу, са 76 комада у 2021. години. Други најуспешнији је Такеру Кобајаши, који је освојио шест узастопних титула од 2001. до 2006. године. Обојица држе више светских рекорда у једењу; Кобајаши држи 5, а Честнат 14. Боб Шаудт, познат као „Notorious B.O.B.”, освојио је највећу награду икада у професионалном такмичењу у једењу на Филаделфија Винг Боулу 2017. године — 50.000 долара у наградама (аутомобил Хјундаи Санта Фе, 10.000 долара, прстен и медаљон).
Године 2011, Нејтаново такмичење у једењу хот догова увело је турнир само за жене. Најуспешнија такмичарка на овом турниру је Мики Судо, са девет победа од 2014. године. Она је актуелна женска шампионка од 2024. године и такође држи рекорд по броју поједених хот догова од стране женског такмичара, са 51 комадом. Тренутно држи 3 светска рекорда.
Структура такмичења Храна Врста хране која се користи на такмичењима увелико варира, при чему се на сваком такмичењу обично користи само једна врста хране (нпр. такмичење у једењу хот догова). Храна која се користи на професионалним такмичењима укључује хамбургере, хот догове, пите, палачинке, пилећа крилца, шпаргле, коприве, пицу, ребарца, целе ћурке, међу многим другим врстама хране. Храна може одражавати локалну културу, као што су вегански хот догови у Остину, Тексас.
Правила и преглед догађаја Такмичења у брзом једењу често се придржавају временског ограничења од 8, 10, 12 или 15 минута. Већину такмичења води водитељ програма, чији је посао да најави такмичаре пре такмичења и да задржи пажњу публике током такмичења ентузијастичним коментарисањем и забавним анегдотама. На крају такмичења обично се одбројава од 10, а свако једење престаје истеком времена.
Многа професионална такмичења такође ангажују низ судија чија је улога да спроводе правила такмичења и упозоравају такмичаре на прекршаје. Судије такође броје или мере храну сваког такмичара и потврђују резултате такмичења пре него што се прогласи победник.
Многи такмичари покушавају да ставе што је могуће више хране у уста током последњих секунди такмичења, што је пракса коју професионалци називају „чипманкинг” (енгл. chipmunking – као веверице које складиште храну у образима). Ако је чипманкинг дозвољен на такмичењу, такмичарима се даје разумна количина времена (обично мање од два минута) да прогутају храну или ризикују одузимање од коначног збира.
На многим такмичењима, такмичарима је дозвољено да умачу храну у воду или друге течности како би је омекшали и олакшали жвакање и гутање. Умакање се обично користи код хране која укључује пециво или друге тестасте делове. Професионална такмичења често ограничавају број пута када је такмичарима дозвољено да умоче храну.
Од такмичара се захтева да одржавају релативно чисту површину за једење током такмичења. Вишак мрвица након такмичења доводи до одузимања од коначног збира такмичара.
Ако, у било ком тренутку током или непосредно након такмичења, такмичар поврати било коју храну, биће дисквалификован. Повраћање, такође познато као „преокрет” (енгл. reversal), или како га И-Ес-Пи-Ен и Нејтаново такмичење називају „преокрет среће”, укључује очигледне знаке повраћања, као и било коју мању количину хране која може испасти из уста, а за коју судије сматрају да је дошла из желуца. Мале количине хране које су већ биле у устима пре гутања искључене су из овог правила.
Тренинг и припрема Многи професионални такмичари у једењу пролазе кроз ригорозне личне тренинге како би повећали капацитет желуца и брзину једења са различитим врстама хране. Еластичност желуца обично се сматра кључном за успех у једењу, а такмичари често тренирају пијући велике количине воде у кратком временском периоду како би растегли желудац. Други комбинују конзумирање воде са великим количинама нискокалоричне хране попут поврћа или салата. Неки такмичари жваћу велике количине жвакаћих гума како би ојачали вилицу. Можда парадоксално, сматра се да је одржавање ниског процента телесне масти корисно у такмичарском једењу; ово је познато као теорија појаса масти.
За главне догађаје попут Нејтановог такмичења у једењу хот догова, неки такмичари, као што је актуелни шампион Џои Честнат, почињу са тренинзима неколико месеци пре догађаја са личним пробним мерењима времена користећи такмичарску храну. Пензионисани такмичар Ед „Куки” Џарвис тренирао је конзумирајући целе главице куваног купуса, након чега је пио до два галона воде сваког дана две недеље пре такмичења. Због ризика повезаних са самосталним тренингом или без хитног медицинског надзора, ИФОЦЕ активно обесхрабрује тренинг било које врсте.
Организације
All Pro Eating Такмичари организације All Pro Eating укључују Моли Скајлер, Ерика „Сајло” Дала, Џејмија „Д Бер” Макдоналда и Стефани „Ксанаду” Торес (преминула).
ИФОЦЕ Међународна федерација такмичарског једења (ИФОЦЕ) организује скоро 50 догађаја под окриљем МЛЕ лиге широм Северне Америке сваке године.
Остали изазови Такмичења у једењу која спонзоришу ресторани могу укључивати изазов да се поједу велике или изузетно зачињене порције хране, укључујући огромне одреске, хамбургере и кари јела у одређеном временском року. Они који успеју да поједу целу порцију често буду награђени тако што добију тај оброк бесплатно, мајицу, и/или њихова слика буде додата на зид победника изазова. На пример, Ward's House of Prime који се налази у Милвокију, Висконсин, има изазов у једењу меса (прајм риб). Тренутни рекорд је 360 унци, који је поставила Моли Скајлер у јуну 2017. године.
Разни изазови овог типа приказани су у ријалити емисији Man v. Food на каналу Травел чанел, која је премијерно приказана 2008. године.
Ова врста изазова је сатиризована 1998. године у епизоди серије Кинг оф д хил под називом „And They Call It Bobby Love”. Сајт The A.V. Club тврдио је да је сцена у којој Боби завршава такмичење у једењу одресака како би пркосио својој бившој девојци вегетаријанки „остала једна од најбољих сцена у историји ове серије”.
Телевизијска такмичења Годишње Нејтаново такмичење у једењу хот догова, које се одржава сваког 4. јула од 1970-их, преноси се уживо на каналу И-Ес-Пи-Ен са Кони Ајланда у Бруклину, општини града Њујорка. Годишње такмичење у једењу хамбургера Krystal Square Off преношено је на И-Ес-Пи-Ен-у. Године 2002, мрежа Фокс емитовала је двосатно такмичење у брзом једењу под називом Глатон Боул. Канал Спајк ТВ (сада Парамоунт нетворк) емитовао је неколико такмичења у једењу одобрених од стране ИФОЦЕ-а као део своје серије „MLE Chowdown”.
Критике и опасности Једна од критика такмичарског једења је порука коју овај прождрљиви спорт шаље док нивои гојазности расту међу Американцима, као и пример који поставља младима. У Кини су такмичења у једењу критикована због промовисања бацања хране и „слављења прождрљивости” у време пораста дечје гојазности; Кина је 2021. године усвојила закон којим се забрањују такмичења у брзом једењу и „мукбенг” видео-снимци преједавања у настојању да се сузбије бацање хране, при чему се прекршиоци суочавају са казнама до 100.000 јуана.
Психијатар и специјалиста за поремећаје у исхрани Ким Денис изјавила је да је „када неко поједе 70 хот догова за 10 минута, то у одређеној мери самоповређивање” и упозорила да такмичарско једење носи „ризике у вези са развојем поремећаја у исхрани код особа које имају било какву генетску предиспозицију за то”. Такмичар у једењу Патрик Бертолети упоредио је само такмичарско једење са поремећајем у исхрани, рекавши: „То је као контролисана булимија. То је булимија за коју вас плаћају. Ја уновчавам свој поремећај у исхрани.”
Опасности Негативни здравствени ефекти такмичарског једења укључују одложено пражњење желуца, аспирациону пнеумонију, перфорацију желуца, Берхавов синдром и гојазност.