Нехотично сећање, у литератури познато још и као прустовско, несвесно, невољно или афективно сећање, представља ментално искуство у ком појединца спољашња сензација подсећа на тренутак у прошлости у је доживео исту ту сензацију. Таква сећања навиру спонтано, подстакнута искључиво сензацијама укуса, мириса, боје, додира или звука, који оживљавају живо сећање на сличан тренутак у прошлости, као и осећања у вези са истим.

Порекло феномена алт=|мини|Мадлена, француски бисквитни колачић, чији је укус оживео сећање на детињство у приповедачу "Трагања за изгубљеним временом" и постао препознатљив симбол нехотичног сећања Феномен потиче из романа „У трагању за изгубљеним временом”, француског аутора Марсела Пруста. Након што приповедач поједе мадлену умочену у липов чај, поново оживљава дуго заборављено сећање на детињство и мадлене са липовим чајем поједене у друштву тетке. Затим су почела да навиру сећања о дому у ком је живео као дете, као и Комбреу, месту у ком је одрастао.

Хотимично и нехотично сећање Пруст разликује две врсте сећања, нехотично и хотимично сећање ().

Хотимично сећање ослања се на разум и интелигенцију, и може се изазвати свесним напором воље, отуда се зове и вољно сећање. Међутим, то сећање није потпуно како оживљава само неке чињенице, имена или слике, не и целовити доживљај тог тренутка.

Нехотична сећања долазе сама и изненада. Она са собом носе снажан емоционални набој које Пруст описује као необјашњиву радост, спокојство и блаженство и доносе живу слику прошлости. Оно омогућава да се поново искуси проживљено осећање услед сличности прошле ситуације, из које је произашло, са садашњим тренутком. Неки материјални предмети у себи носе осећај који би могао да изазове у нама, али зависи од случаја хоће ли се појединац у току живота сусрести са њим или не.

Значај Значај феномена прустовског сећања није само у вези са носталгијом за личном прошлошћу: оживљавањем емотивних сећања из детињства или неког другог периода живота могуће је изнова повезати се са претходном верзијом себе, која је можда заборављена. Овај процес пружа другачију перспективу на сопствени живот и омогућава да се о њему промисли, упореде његова некадашња и садашња верзија и преиспитају животни избори, мотиви и жеље који су довели до тренутног исхода.

Пруст сматра да нехотично сећање омогућава појединцу да поврати прошлост коју сматра изгубљеном, те на тај начин заустави време, па чак и победи пролазност и смрт. Подсећањем на оно што је некад био, то биће, у ствари, и спасава од заборава и смрти и односи победу над Временом.

Референце

Литература