мини|Капетан Хадок Капетан Арчибалд Хадок (француски: Capitaine Archibald Haddock) је фиктиван лик из стрипа "Авантуре Тинтина". Он је Тинтинов најбољи пријатељ, капетан трговачке морнарице, а први пут се појављује у "Раку са златним кљештима". Приликом првог појављивања, Хадок је приказан као алкохоличар са слабим карактером, али се у каснијим албумима приказује знатно угледније. Посебно се истакао у албуму "Тинтин на Тибету", где трезвено жртвује свој живот како би спасао пријатеља. Приликом првог појављивања Хадок је управљао теретним бродом. У каснијим албумима очигледно је пензионисан. Капетанова груба нарав и сарказам делују као контрапункт Тинтиновом импулсивном херојству; Хадок је нагао и са сувим коментарима кад год фоторепортер постане превише идеалистичан.
Историја Хадок се најпре појављује у албуму "Рак са златним кљештима", где је приказан као изманипулисани алкохоличар.Michael Farr Tintin: The Complete Companion, John Murray (2001) До Хадоковог појављивања, други ликови у стрипу појављују се спорадично, углавном у позадини, а њихова појава више је коришћена за изградњу континуитета, него као реални протагонисти радње. Међутим, Ерже је увидео Хадоков потенцијал као сушту супротност Тинтину и увео његов лик као редован. Улога Тинтиновог пса Снешка смањена је како би се прилагодила Хадоку.
Хадоков лик се временом развијао. У својој почетној авантури он је готово једнако опасан за Тинтина као негативни ликови. Приказан је као алкохоличар кратког темперамента, склон емотивним испадима, псовкама и неочекиваним изливима беса. Међутим, истовремено је капетанов лик осликан као добра душа којој је потребно излечење. До краја "Авантура Тинтина" он је успео да сузбије Хадоков алкохолизам и стекне себи верног пратиоца, иако је капетан и даље био склон честом изговарању псовки.Michael Farr Tintin: The Complete Companion, John Murray (2001)
Ерже је себи дозволио више уметничког изражавања кроз Хадокове црте лица, него кроз Тинтинове. Мајкл Фер, аутор књиге "Тинтин: Комплетан водич" (енг. Tintin: The Complete Companion) примећује: "Док је Ерже свео Тинтинове изразе лица на минимум...Хадоково лице се могло искривити од емоција". Фер даље пише да је "у Хадоку Ерже осликао свој најинспиративнији лик од стварања Тинтина", а продаја албума у којима се појављује Хадок указује на то да је лик добро прихваћен код читаоца. Након прилично озбиљне улоге у албуму "Тајанствена звезда", где је Хадок постао председник "Друштва трезних морнара", са кабином пуном вискија, он преузима значајнију улогу у наредној авантури, подељеној у два албума: "Тајна једнорога" и "Благо Ракама Црвеног".
Ерже надаље гради Хадоков лик, смештајући га у породичну вилу "Муленсар". Хари Томпсон, аутор књиге "Тинтин: Ерже и његова креација" (енг. Tintin: Hergé and His Creation), пише да је увођење ове сеоске виле служило да обезбеди одговарајући породични дом за Тинтина. Ерже до детаља описује Хадоково порекло, што Томпсон сматра посебно значајним, примећујући да: "Хадок је једини редован лик чији се рођаци уопште појављују у авантурама Тинтина".Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. .
Име Хадоково презиме предложила је Ержеова супруга, која је током вечере приметила да је бакалар (Хадок је једна врста бакалара) "тужна енглеска риба". Ерже је потом искористио име ове рибе за име енглеског капетана којег је управо уводио у стрип. Хадок је остао без личног имена све до последњег албума "Тинтин и Пикароси" (1976), када је предложено име Арчибалд. Како је Хадокова улога расла, Ерже је развијао свој лик заснивајући га на карактеристичном темпераменту донекле инспирисаним Тинтиновим колористом Е. П. Џејкобсом, док је његову отреситост преузео од Боба де Мура.Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. . Хари Томпсон је коментарисао како је Ерже искористио Хадоков лик да унесе хумор у заплете.Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. .
Иако није потврђено да је Ерже засновао Хадоков лик на било којој историјској личности, неколико Хадока служило је у морнарици. Многи Хадоци из Ли он Сија служили су у Британској краљевској морнарици у 17. веку, а адмирал сер Ричард Хадок је служио у бици код залива Сол.Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. . Ерже је можда употребио његово презиме и поморску традицију када је осмишљавао име за Тинтиновог пријатеља. "Tomb of Mary Anna Haddock in St Clement's Church". National Heritage List for England. Historic England. 25 April 2024 Brown, Mark (18 December 2024). "Tintin and the terrific tomb: Essex heritage listing is thrill for Hergé fans". The Guardian. Још један познати истоимени капетан трговачке морнарице био је Херберт Хадок из Рагбија (Ворикшир), капетан брода РМС Олимпик, с почетка 20. века. BBC: The forgotten first captain of the titanic Titanic officers: Captain Haddock timeline
Псовке У време настанка лика капетана Хадока, непосредно пред Други светски рат, његови манири представљали су морални проблем за Ержеа. Као морнар, очекивало би се да Хадок има веома живописан речник. Међутим, Ерже је морао то да уравнотежи будући да се лик појављивао у католичком дечјем часопису. Решење је наводно пронађено када се Ерже током 1933. године, убрзо након што је ступио на снагу "Пакт четворице", покушао да се умеша у дискусију између продавца и муштерије. Пре него што је то успео, продавац се толико разбеснео да је за тренутак изгубио контролу и свог купца оптужио да је "мировни споразум" (алузија на непопуларни Пакт четворице - у значењу "преварант").Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. . Било је то решење за Ержеа: Хадок би користио чудне или тешке речи које саме по себи нису увредљиве, али би их избацивао као да су веома увредљиве псовке.
Идеја је брзо реализована. У својој првој сцени беса капетан јуриша на групу бедуинских пљачкаша, вичући изразе попут "хидромедуза" (врста медузе), "троглодит" (становник пећине) и "ектоплазма". Бедуини су се одмах разбежали, али од француских Мехариста (северноафричка пустињска полиција) који се појављују иза капетанових леђа. Трик са лажним псовкама показао се успешним и био је главни ослонац у будућим албумима. Сходно томе, Ерже је активно почео да сакупља тешке и незграпне речи за употребу у капетановим нападима беса, због чега је повремено чак претраживао речнике како би пронашао инспирацију.Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. .
Једном приликом идеја му се обила о главу. У једном од својих испада беса, Ерже је капетану ставио у уста "псовку" пнеумоторакс (медицинска хитност узрокована колапсом плућа у грудима, повремено узрокована пресавијањем). Недељу дана након што се сцена појавила у албуму "Тинтина", Ерже је примио писмо од оца чији је син био велики Тинтинов обожавалац, а такође и о болесник од тешког облика туберкулозе. Према садржини писма, дечак је био скрхан због тога што се његов омиљени стрип ругао његовом стању. Испоставило се да је писмо било лажно и да га је подметнуо Ержеов пријатељ и сарадник Жак Ван Мелкебеке.Michael Farr Tintin: The Complete Companion, John Murray (2001) Thompson, Harry (1991). Tintin: Hergé and his creation (First ed.). Hodder & Stoughton. .
Референце
Спољашње везе David's Favourite Captain Haddock Curses Captain Haddock's Curses - an A to Z list
Категорија:Белгијски стрип јунаци