Златица Поповић (Инђија, 6. јул 1947 — Шабац, 26. фебруар 2015) била је српска културна радница, библиотекарка, директорка Шабачког позоришта и архивисткиња. Њен рад обухватао је библиотекарство, позоришну уметност, културну организацију и научно‑истраживачки рад у области књижевне и позоришне историје.
Преминула је у Шапцу 26. фебруара 2015. године.
Образовање и запослење Оновну школу завршила је у Шапцу 1962, а гимназију Шабачка гимназија (тада Гимназија „Вера Благојевић“)1966. године. Похађала је Академију струковних студија Шабац (тада Педагошка академија у Шапцу) (1966–1968), а потом студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је дипломирала 1974. године на Катедри за књижевност народа Југославије и српскохрватски језик.
Професионални рад започела је као библиотекарка у Библиотеци шабачкој (тада Народна библиотека „Жика Поповић“) у Шапцу, где је била директорка од 1978. до 1983. године. Током њеног мандата адаптирана је зграда некадашњег Владичанског двора у Шапцу, уведено парно грејање и проширен простор за културне активности.
Од 1983. до 2000. године била је директорка Шабачког позоришта (тада Народног позоришта „Љубиша Јовановић“). За време њеног руководства позориште је реализовало 110 премијера и освојило 112 награда на домаћим и међународним фестивалима. У том периоду изграђена је нова сцена са пратећим простором и опремом. Била је и директорка фестивала „Свечаности Љубиша Јовановић“ (1984–2000), на коме је установљена награда „Златни медаљон“.
Кратко је обављала и функцију директорка Јавног предузећа „Глас Подриња“ (1995–1996), данас лист Глас Подриња и Радиотелевизија Шабац. Од 2002. до 2006. радила је као архивисткиња у Међуопштинском историјском архиву у Шапцу, где је истраживала историју Библиотеке шабачке.
Културни ангажман Била је чланица програмског савета фестивала „Јоаким Вујић“ (1983–2000) и председница међународног фестивалског одбора (1984–1988). Од 1997. до 2000. године била је чланица Републичког одбора за културу и комисије за доношење Закона о позоришту.
Научни и књижевни рад Објавила је више научних радова у часописима и зборницима, међу којима су:
Прота Јован Павловић као књижевни радник, писац и преводилац (1982), И тако се градила култура (1983), Десет година свечаности „Љубиша Јовановић“ (1984), Послератни репертоар шабачког позоришта 1944–1984 (1986),
Ауторка је шест позоришних комада за децу, извођених у Шапцу, Пироту и Сомбору, као и збирке поезије Напуштени дом (1996).
Референце
Литература
Спољашње везе
https://www.teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=4242
Категорија:Жене Категорија:Култура Категорија:Директори Категорија:Шапчани