Порекло породице, приватне својине и државе: у светлу истраживања Луиса Х. Моргана () антрополошка је расправа Фридриха Енгелса објављена 1884. године. Дело се делимично заснива на белешкама Карла Маркса о књизи Луиса Х. Моргана Древно друштво (1877). Књига представља рани рад из области историјског материјализма и сматра се једним од првих значајних дела о економији породице.

Сажетак

Древно друштво Порекло породице, приватне својине и државе почиње опсежном анализом Моргановог Древног друштва, чији је циљ да опише главне ступњеве људског развоја. Енгелс се слаже са Моргановом тезом да је прва установа домаћинства у историји човечанства био матрилинеарни род. Морган је био пионир америчке антропологије и адвокат који се борио за имовинска права америчких староседелаца. Традиционално, Ирокези су живели у заједничким дугачким кућама заснованим на матрилинеарном пореклу и матрилокалном становању, што је женама обезбеђивало велики друштвени утицај и моћ. Енгелс је нарочито наглашавао теоријски значај Моргановог истицања матрилинеарног рода:

Првобитни комунизам, према Моргану и Енгелсу, био је укорењен у матрилинеарном роду у коме су жене живеле са својим класификационим сестрама — примењујући правило да је „дете моје сестре исто што и моје дете”. Пошто су живеле и радиле заједно, жене у овим заједничким Приступљено домаћинствима развијале су снажну међусобну солидарност, што им је по потреби омогућавало да предузму заједничке мере против непослушних мушкараца. Енгелс наводи одломак из писма Моргану које је написао мисионар са вишегодишњим искуством живота међу Сенека Ирокезима:

Према Моргану, појава отуђиве својине лишила је жене моћи изазивајући прелазак на патрилокално пребивалиште и патрилинеарно порекло:

Развој људског друштва и породице Енгелс је дао политичку тежину Моргановим студијама о женама у праисторији, описујући „обарање мајчинског права” као „светскоисторијски пораз женског пола”; он је овај пораз приписао почетку земљорадње и сточарства. Као реакцију на то, већина социјалних антрополога двадесетог века сматрала је теорију о приоритету матрилинеарности неодрживом, иако су феминистичке ауторке током 1970-их и 1980-их (посебно социјалистичке и радикалне феминисткиње) покушале да је оживе са ограниченим успехом.Leacock, E. B. 1981. Myths of Male Dominance. Collected articles on women cross-culturally. New York: Monthly Review Press. Последњих година, поједини заговорници покушавају да рехабилитују овај став позивајући се на ретке трагове матрилокалног брака у древним фосилним остацима. Међутим, огромна већина древних налаза показује патрилокалност и удају жена изван матичне заједнице. То важи чак и за популације неандерталаца.Laurits Skov et al, 2022. .

Енгелс наглашава значај друштвених односа моћи и контроле над материјалним ресурсима, уместо да се позива на наводне психолошке недостатке „првобитних” људи. За Моргана и Енгелса, појмови попут „дивљаштва” и „варварства” били су описи пуни поштовања, а не негативне вредносне одреднице. Енгелс сумира Морганове три главне фазе на следећи начин:

мини|десно|200пкс|Луис Х. Морган (1818—1881), чију је пионирску антрополошку студију о америчким староседеоцима адаптирао Фридрих Енгелс у књизи Порекло породице.

Дивљаштво – период у коме преовлађује човеково присвајање готових природних производа; производи људске радиности углавном су оруђа која помажу то присвајање. Варварство – период током кога човек учи да гаји домаће животиње и да се бави земљорадњом, те савладава методе за повећање производње природних добара људском активношћу. Цивилизација – период у коме човек савладава напреднију прераду природних производа, период праве индустрије и уметности.

У следећем поглављу о породици, Енгелс настоји да повеже прелазак кроз ове ступњеве са променом начина на који се породица дефинише и правилима која њоме управљају. Велики део тога је и даље преузет од Моргана, иако Енгелс почиње да у текст уноси сопствене идеје о улози породице. Морган разликује четири сукцесивне фазе у развоју породице.

Крвносродничка породица представља први ступањ породице и као таква главни је показатељ наше развијеније природе у поређењу са животињама. У овом стању брачне групе су раздвојене по генерацијама. Однос мужа и жене се непосредно и заједнички подразумева између свих мушких и женских чланова једне генерације. Једини табу јесте сексуални однос између различитих генерација (нпр. отац и ћерка, баба и унук).

Породица пуналуа, као други ступањ, проширује табу инцеста и на сексуалне односе између браће и сестара, укључујући и све рођаке исте генерације. Тиме је спречена већина инцестуозних односа. Подела на патријархалне и матријархалне линије раздвојила је породицу на родове (гентес). Родоскрнављење је било забрањено унутар истог рода, иако су први рођаци из различитих родова и даље могли ступати у односе.

У упареној породици, прве индикације спаривања налазе се у породицама где муж има једну примарну жену. Инцест је практично искорењен забраном брака чак и између удаљених сродника, док односи почињу да се приближавају моногамији. Имовина и економија почињу да играју све већу улогу, јер упарена породица преузима одговорност за власништво над одређеним добрима. Полигамија је и даље уобичајена за мушкарце, али не и за жене, чија је верност морала да гарантује легитимитет потомства. Жене задржавају важну улогу у породици као чуварке домаћинства и гарант легитимитета. Упарена породица је облик карактеристичан за ниже ступњеве варварства. Међутим, у овом тренутку, када би мушкарац умро, његово наследство је и даље припадало његовом роду, а не његовом потомству. Енгелс ову економску предност за мушкарце — у комбинацији са недостатком права жене да полаже право на имовину за себе или своју децу (која су остајала са њом након развода) — назива обарањем мајчинског права, што је био „светскоисторијски пораз женског пола”. За Енгелса је управо власништво над имовином створило прву дубоку поделу између мушкараца и жена у којој је жена стављена у подређен положај.

О моногамној породици Енгелс пише:

Породица и својина Енгелсове идеје о улози својине у стварању модерне породице, а тиме и модерне цивилизације, постају све јасније у другом делу другог поглавља, где детаљније разматра питање моногамног односа и слободе ступања у такав однос (или његовог одбијања). Буржоаско право диктира правила брачних односа и наслеђивања. Због тога двоје партнера, чак и када њихов брак није уговорен, увек морају имати на уму очување наследства, па тако никада нису потпуно слободни у избору партнера. Енгелс тврди да однос заснован на имовинским правима и присилној моногамији неумитно води ширењу сексуалног аморала и проституције.

Једина класа која је, према Енгелсу, ослобођена ових имовинских стега — а самим тим и опасности од моралног посртања — јесте пролетаријат, будући да му недостају новчана средства која чине основу (али и претњу) буржоаског брака. Моногамија је код пролетера загарантована тиме што је њихов однос добровољан и заснован искључиво на љубави.

Социјална револуција за коју је Енгелс веровао да предстоји елиминисала би класне разлике, а са њима и потребу за проституцијом и поробљавањем жена. Ако би мушкарци имали у виду само љубав, а не имовину и наследство, моногамија би се развила природним путем.

Историја објављивања мини|десно|200пкс|Корице првог издања на енглеском језику, које је објавио Charles H. Kerr & Co. из Чикага 1902. године.

Позадина Након смрти свог пријатеља и мисаоног саборца Карла Маркса 1883. године, Енгелс је преузео улогу његовог књижевног извршиоца, сређујући његове бројне списе и припремајући их за штампу. Иако је то захтевало много времена, ова активност није у потпуности испуњавала Енгелсово време, па је наставио да чита и пише о темама које су га интересовале.

Док је Енгелсов рукопис из 1883. године Дијалектика природе остао незавршен и необијављен, он је у пролеће 1884. године у Цириху успешно објавио дело Порекло породице, приватне својине и државе: у светлу истраживања Луиса Х. Моргана ().

Писање Порекла породице започето је почетком априла 1884. године, а завршено је 26. маја. Енгелс је започео рад на овој расправи након што је прочитао Марксов својеручни извод из књиге Луиса Х. Моргана Древно друштво, која је први пут објављена у Лондону 1877. године. Енгелс је сматрао да је Маркс имао намеру да напише критичку студију о Моргановим идејама, те је желео да изради такав рукопис како би испунио жељу свог покојног пријатеља.

Енгелс је потврдио ове мотиве у предговору првом издању, напоменувши да је „Маркс за себе резервисао право да прикаже резултате Морганових истраживања у вези са својим материјалистичким схватањем историје”, будући да је Морган у Америци „на свој начин изнова открио” теорију коју је Маркс поставио деценијама раније.Frederick Engels, "Author's Preface to the First Edition", in The Origin of the Family, Private Property and the State. Ernest Untermann, trans. Chicago: Charles H. Kerr & Co., 1902; pg. 9.

Процес писања Енгелсова првобитна намера била је да књигу објави у Немачкој, упркос томе што је влада канцелара Ота фон Бизмарка донела Законе против социјалиста. Дана 26. априла 1884. године, Енгелс је написао писмо свом блиском политичком сараднику Карлу Кауцком, наводећи да жели да „насамари Бизмарка” пишући нешто „што овај позитивно неће моћи да забрани”.Frederick Engels in London to Karl Kautsky in Zürich, April 26, 1884, in Karl Marx and Frederick Engels, Collected Works: Volume 47: Engels, 1883-86. New York: International Publishers, 1995; pp. 131-132. Међутим, убрзо је увидео да је то неоствариво због Морганових разматрања о природи моногамије и односу између приватне својине и класне борбе, због чега је било „апсолутно немогуће обликовати текст тако да буде у складу са Законом против социјалиста”.Engels to Kautsky, April 26, 1884, pg. 132.

Енгелс је у Моргановим открићима видео „чињеничну основу која нам је до тада недостајала” за праисторију савремене класне борбе. Сматрао је да би за теорију историјског материјализма било од изузетног значаја да се Морганове идеје „темељно прераде, правилно одмере и представе као кохерентна целина”. То је била основна политичка намера иза његовог рада на Пореклу породице.

Рад на књизи завршен је — са изузетком ревизије последњег поглавља — 22. маја 1884. године, када је рукопис послат Едуарду Бернштајну у Цирих.Frederick Engels in London to Eduard Bernstein in Zürich, May 22, 1884, in Karl Marx and Frederick Engels, Collected Works: Volume 47: Engels, 1883-86. New York: International Publishers, 1995; pp. 136-137. Коначну одлуку о томе да ли ће књига бити штампана у Штутгарту под псеудонимом како би се прикрило Енгелсово забрањено име, или одмах и без измена у швајцарском издању, Енгелс је препустио Бернштајну. Изабрана је ова друга опција, па је књига изашла из штампе почетком октобра.

Издања Прво издање књиге Порекло породице појавило се у Цириху у октобру 1884. године, док је објављивање у Немачкој било онемогућено Бизмарковим Законом против социјалиста. Два накнадна немачка издања, која су дословно пратила циришко, објављена су у Штутгарту 1886. и 1889. године.

Књига је већ током 1880-их преведена на више европских језика, укључујући пољски, румунски, италијански, дански и српски.

За четврто издање на немачком језику 1891. године, Енгелс је унео измене у текст са циљем да у дело угради најновија сазнања из области антропологије и етнографије.

Прво издање на енглеском језику објављено је тек 1902. године, када је Чарлс Х. Кер ангажовао Ернеста Унтермана да уради превод за популарну џепну серију издавачке куће Charles H. Kerr & Co. из Чикага. Дело је више пута прештампавано током 20. и 21. века и сматра се једним од најважнијих Енгелсових радова.

Види још Историјски материјализам Марксистички феминизам

Референце

Литература

Спољашње везе The Origin of the Family, Private Property and the State. — Превод Ернеста Унтермана (1909) Текст на енглеском језику на сајту Марксистичка интернет архива