Велшки теријер је раса ловачког пса развијена у Велсу, Уједињено Краљевство.
Историја расе Раса велшки теријер позната је у Великој Британији отприлике од средњег века. Велшки теријер дели заједничке претке са другом британском расом, староенглеским црно-жутим теријером.
Крв ирских теријера, језерских теријера и фокс теријера коришћена је у развоју расе.
Узгој чистокрвних велшких теријера почео је средином 19. века, а 1985. године Енглески кинолошки клуб одобрио је јединствени стандард за ову расу.
Велшки теријер је добио признање од Међународне кинолошке федерације (FCI) 1954. године.
Почетком 20. века, велшки теријери су коришћени за побољшање крвних линија немачког јагдтеријера.
Изглед Велшки теријер је пас средње величине, складно грађен квадратне грађе.
Висина паса ове расе је ограничена — не би требало да прелази 40 центиметара, без обзира да ли је пас женка или мужјак.
Пси ове расе карактеришу се енергичним, оштрим покретима. И у покрету и у стојећем положају, пас ове расе треба да оставља утисак будности и спремности за акцију.
Опис Глава велшког теријера је дуга и уска, са умерено дефинисаним стопом. Стоп је једва приметан због текстуре длаке.
Нос је прав, са добро дефинисаним врхом носа. Ови пси имају јаке вилице са добро развијеним виличним мишићима.
Очи велшког овчара су мале, са чврсто прилегајућим капцима. Изнад очију расте добро дефинисана, крута, декоративна длака.
Уши су мале, полуусправне и постављене напред.
Врат ових паса је дуг, високо постављен и има приметан, гладак прелаз ка гребену.
Тело је кратко, са снажним леђима и дубоким грудима. Сапи нису изражене. Стомак је умерено увучен, са јасно видљивим прелазом од ребара до стомачне линије.
Реп је високо постављен и има јаке мишиће. Може се купирати или оставити у својој природној дужини.
Удови су дуги, снажни и постављени дубоко испод тела. Зглобови су покретни и добро дефинисани. Лактови на предњим удовима су близу грудима, а скочни зглобови на задњим удовима су добро спуштени и добро савијени.
Шапе су чврсто збијене, прсти су кратки, а нокти су веома добро развијени. Јастучићи шапа су тврди и мали.
Длака је оштра, са жилавом, неправилно увијеном заштитном длаком која лежи близу једна другој и уз тело пса. Поддлака је веома густа и кратка, потпуно скривена испод заштитне длаке. На ушима и препонама, велшки теријери имају мекшу длаку која је знатно краћа.
Прихватљиве боје за ову расу укључују све варијације црне са жутосмеђом, седо црне и жутосмеђе са жутосмеђом.
Темперамент Темперамент велшких теријера је активан и лако се узбуди, при чему процеси узбуде значајно преовлађују над инхибицијом. Пси ове расе познати су по својој стабилној природи, страсти и упорности у раду.
Велшки теријери су генерално лојални људима, нису склони агресији и резервисани су у својој друштвености и потреби за наклоношћу. Међутим, веома цене активну игру и могу инсистирати на њој.
Велшки теријери су веома мотивисани и пажљиви током дресуре. Међутим, због своје живахне и активне природе, пси ове расе имају тенденцију да игноришу чак и добро дресиране команде када су заокупљени нечим.
Велшки теријери имају тенденцију да буду претерано радознали и агресивни према другим псима, укључујући и оне знатно веће од себе. Склони су доминацији и честим сукобима, што их чини непогодним за почетнике у власницима паса. Велшки теријери показују снажан ловачки инстинкт према другим животињама.
Одржавање и нега Велшким теријерима је потребна стална повећана физичка и ментална активност, као и активна шетња. Пси ове расе добро подносе разне временске услове и осећају се као код куће напољу без обзира на годишње доба. Упркос својој малој величини, не захтевају посебну одећу током хладне сезоне.
Длака ове расе захтева редовно шишање; не лиња се сама од себе.
Постоје две врсте неговања и обликовања длаке за ове псе: обликовање текстуре и облика помоћу тримера за шишање или коришћење класичне машине за шишање или маказа.
Длака ових паса нема изразит мирис, а због своје грубе структуре лако се чисти од прљавштине, тако да ови пси не захтевају често прање.
Примена Ова раса је првобитно развијена
Велшки теријери су узгајани као радна ловачка раса, коришћени за мамање и лов у јазбинама малих и средњих животиња, укључујући лисице и јазавце.
Данас су пси ове расе задржали своју првобитну намену и веома активно се користе како у практичном лову, тако и у спорту. Велшки теријери су такође популарни за употребу у разним псећим спортовима, у којима показују високе резултате.
Ова раса се ретко користи као пас пратилац због свог карактера и високог нивоа активности.
Референце
Категорија:Пси треће ФЦИ групе