Касни капитализам (или касни стадијум капитализма) јесте концепт у политичкој економији, политикологији и социологији. Њега користе друштвени критичари да опишу тренутну или савремену фазу капиталистичке цивилизације. Идеју је први употребио немачки економиста и социолог Вернер Зомбарт (1863—1941) како би назвао нови друштвени поредак који се појавио након Првог светског рата. Међутим, осим неких кратких коментара и скица, Зомбарт никада није пружио систематску нити свеобухватну теорију касног капитализма.
Од 1930-их до 1970-их, идеју „касног капитализма” користили су европски социјалисти као ознаку за нови облик државно регулисаног капитализма, са значењем сличним (али не и идентичним) марксистичко-лењистичкој теорији државног монополистичког капитализма. Постепено, термине попут „неокапитализам” и „касни капитализам” прихватили су многи западни марксисти и чланови Франкфуртске школе да би описали друштвени поредак после Другог светског рата. Белгијски економиста и филозоф Ернест Мандел пружио је свеобухватну марксистичку анализу у својој књизи Касни капитализам из 1972. и другим списима, а да се притом није експлицитно позивао на Зомбартове идеје. У Манделовој визији, касни капитализам је епоха буржоаског светског друштва која је неочекивано произашла из Другог светског рата, као нова фаза у глобалној историји капиталистичког империјализма.
У ери 21. века коју карактеришу глобални интернет, мобилни телефони и вештачка интелигенција у друштвеним медијима, идеја „касног капитализма” поново се користи у левичарским политичким дискусијама о декаденцији, дегенерацији, апсурдима и иронијама савремене пословне културе, често уз сугестију да се капитализам сада приближава крају свог постојања (или се већ трансформише у неки облик посткапитализма).
Првобитна употреба термина Термин касни капитализам (), који се понекад преводи и као касни стадијум капитализма, први је употребио у публикацији из 1925. немачки друштвени научник Вернер Зомбарт (1863—1941)Günther Chaloupek, "Spätkapitalismus". Stagnationstheorien deutscher Ökonomen zwischen den Weltkriegen", in: Volker Caspari (ed.), Stagnations- und Deflationstheorien. Studien zur Entwicklung der ökonomischen Theorie XXXVIII. Berlin: Duncker & Humblot, 2021, pp. 113- 140, at p. 116; Werner Sombart, "Prinzipielle Eigenart des modernen Kapitalismus". In: C. Brinkmann et al., Grundriss der Sozialwissenschaft, Band IV.1. ("Spezifische Elemente der modernen kapitalistische Wirtschaft", 1 Teil) Tübingen: Verlag J.C.B. Mohr, 1925, pp 1-26, at p. 26. Reprinted in: Alexander Ebner & Helge Peukert (eds.), Werner Sombart, Nationalökonomie als Kapitalismustheorie. Ausgewählte Schriften. Weimar bei Marburg: Metropolis Verlag, 2002, pp. 377-421. да опише нови капиталистички поредак који је настао након Првог светског рата.The German empirical sociologist René König (1906-1992) claimed in 1979 that the term "late capitalism" was originally coined by Werner Sombart "in the very first version of his work on 'The History of Capitalism,' a lecture in Zurich in 1912" (see: René König, "Gesellschaftliches Bewusstsein und Soziologie. Eine spekulative Überlegung". In: Günther Lüschen (ed.), Soziologie seit 1945. Entwicklungsrichtungen und Praxisbezug. Opladen: Westdeutscher Verlag, 1979, p. 358). As evidence for this claim, König cited the 1902 German edition of the first volume of Sombart's Modern Capitalism, without however providing any exact page reference. So far, neither the supposed 1912 lecture in Zurich, nor the supposed "late capitalism" quote in the first volume of Modern capitalism have been tracked down. What is true, is that in his 1913 work Der Bourgeois (republished in English as The quintessence of capitalism in 1967), Sombart already stated his belief that the "capitalist spirit" would eventually break up and decay (Werner Sombart, The quintessence of capitalism. New York: Howard Fertig, in 1967, p. 358). Зомбарт је тврдио да је то почетак нове фазе у историји капитализма.Günther Chaloupek, ""Werner Sombart's 'Spätkapitalismus' und die langfristige Wirtschaftsentwicklung'". Wirtschaft und Gesellschaft. Vol. 22, Issue 3, 1996, pp. 385-400, at p. 386. Његова визија о настанку, успону и паду капитализма била је под утицајем интерпретације људске историје Карла Маркса и Фридриха Енгелса у смислу низа различитих економских начина производње, од којих сваки има историјски ограничен век трајања.Eric J. Hobsbawm (ed.), Karl Marx: Pre-capitalist economic formations. New York: International Publishers, 2007.
Као младић, Зомбарт је био социјалиста који се дружио са марксистичким интелектуалцима и члановима Социјалдемократске партије Немачке. Фридрих Енгелс је похвалио Зомбартову рецензију првог издања Марксовог Капитала (том 3) из 1894. и послао му писмо.Friedrich Engels, "Supplement to Capital Vol. 3", in: Karl Marx, Capital Vol. 3, Penguin edition 1981, p. 1031. Werner Sombart, "Zur Kritik des ökonomischen Systems von Karl Marx". In: Heinrich Braun (ed.), Archiv für soziale Gesetzgebung und Statistik, Vol. 7, No. 4, 1894, pp. 555-594 (Berlin: Carl Heymann's Verlag). (English translation: Werner Sombart, "A contribution to the critique of Karl Marx's economic system" (1894), in: Richard B. Day & Daniel F. Gaido (ed.), Responses to Marx's Capital: from Rudolf Hilferding to Isaak Illich Rubin. Leiden/Boston: Brill Publishers, 2018, pp. 162-210. Friedrich Engels, "Letter to Werner Sombart", London, March 11, 1895. Marx/Engels Selected Correspondence, Moscow: Progress Publishers edition, 1975, pp. 454-456.. Као зрео академик који је постао познат по сопственим социолошким списима, Зомбарт је имао симпатично-критички став према идејама Карла Маркса — настојећи да критикује, модификује и разради Марксове увиде, док се истовремено одрицао марксистичког доктринаризма и догматизма.Friedrich Lenger, Werner Sombart 1863–1941: eine Biographie, 3rd edition. Munchen: Verlag C.H. Beck, 2012, chapter 4. Ово је изазвало критику Фридриха Полока, оснивача Франкфуртске школе на Институту за социјална истраживања.Friedrich Pollock, Sombarts "Widerlegung" des Marxismus. Leipzig: Hirschfeld, 1926 (a pamphlet). Зомбартови јасно написани текстови и предавања помогли су да „капитализам” постане уобичајена реч у Немачкој и шире, као назив за социоекономски систем са специфичном структуром и динамиком, историјом, менталитетом, доминантним моралом и културом.Francis X. Sutton, "The social and economic philosophy of Werner Sombart: the sociology of capitalism", in: Harry Elmer Barnes (ed.), An introduction to the history of sociology. Chicago: University of Chicago Press 1948, pp. 316-331.
Каснија модерна употреба Употреба термина „касни капитализам” за описивање природе модерне епохе постојала је већ четири деценије у континенталној Европи, пре него што су почели да га користе академици и новинари у енглеском говорном подручју — путем енглеских превода текстова на немачком језику о критичкој теорији, а посебно преко књиге Ернеста Мандела из 1972. Касни капитализам, која је објављена на енглеском језику 1975. године.Ernest Mandel, Late capitalism. London: New Left Books, 1975; Robert Rowthorn, "Late capitalism" [review essay]. New Left Review, July–August 1976. Reprinted in: Robert Rowthorn, Capitalism, conflict and inflation: essays in political economy. London: Lawrence and Wishart, 1980, pp. 95-128. Манделова нова теорија касног капитализма није била повезана са Зомбартовом теоријом, и Зомбарт се уопште не спомиње у Манделовој књизи.
За многе западне марксисте од тог времена, историјска епоха касног капитализма почиње са избијањем (или крајемDuring World War II, there were no battlefields in the North American continent itself (there was only the Attack on Pearl Harbor and a few other incursions). This advantaged American and Canadian economic development vis-a-vis Europe and other regions in the world, the latter which suffered heavy economic and infrastructural war damage. Some historians prefer to date the emergence of a new capitalist era in North America already before World War II began, during the days of the New Deal or else from the start of a war economy in 1941 (see War Powers Act of 1941).) Другог светског рата (1939–1945), и укључује економску експанзију после Другог светског рата, светску рецесију 1970-их и раних 1980-их, еру неолиберализма и глобализације, финансијску кризу 2008. и последице у мултиполарном светском друштву. Посебно 1970-их и 1980-их објављено је много економских и политичких анализа касног капитализма. Од 1990-их надаље, академске анализе су се више фокусирале на културу, социологију и психологију касног капитализма.For example, Jonathan Crary, Late capitalism and the ends of sleep. London: Verso, 2013; Benjamin Y. Fong, Death and mastery : psychoanalytic drive theory and the subject of late capitalism. Columbia University Press, New York, 2016; Anna Kornbluh, Immediacy, or The Style of Too Late Capitalism. London: Verso, 2023.
Према бази података Гугл букс енграм вјуер, учесталост помињања термина „касни капитализам” по години у публикацијама континуирано расте од 1960-их. Социолог Дејвид Инглис наводи да су „различите врсте немарксистичког теоретисања позајмиле или присвојиле општи појам историјске 'касноће' из оригиналног марксистичког концепта 'касног капитализма', и примениле га на оно што они сматрају тренутним обликом 'модерности'.” То доводи до идеје касне модерности као нове фазе у модерном друштву. Последњих година такође постоји оживљавање концепта „касни капитализам” у популарној култури, али са значењем које се разликује од претходних генерација.See the Humans of Late Capitalism website. Године 2017. чланак у часопису Атлантик истакао је да је термин „касни капитализам” поново у моди у Америци као ироничан термин за модерну пословну културу.Annie Lowrey, "Why the Phrase 'Late Capitalism' Is Suddenly Everywhere". In: The Atlantic, 1 May 2017. See also: Kimberley Amadeo, "What is Late Stage Capitalism?". The Balance (New York), 17 June 2024.; David Aviles, "We live in a time of 'late capitalism'. But what does that mean? And what's so late about it?" The Conversation, December 7, 2022 ; David Elias Aviles Espinoza, "Unpacking late capitalism". University of Sydney News, 20 December 2022.
У савременој академској или новинарској употреби, „касни стадијум капитализма” често се односи на нову мешавину: Снажан раст дигиталне, електронске и војне индустрије, као и њихов утицај у друштву. Економска концентрација корпорација и банака, које контролишу гигантска средства и тржишне уделе на међународном нивоу. Прелазак са фордистичке масовне производње у огромним фабрикама на покретним тракама на постфордистичку аутоматизовану производњу и мреже мањих, флексибилнијих производних јединица које снабдевају специјализована тржишта. Све већа економска неједнакост у приходима, богатству и потрошњи. Конзумеризам на кредит и све већа задуженост становништва.Harry R. Targ [Purdue University, West Lafayette, IN], Challenging late Capitalism, Neoliberal Globalization, & Militarism: building a progressive majority. Chicago: Changemaker Publications 2006, p. 15–28.
Године 2024, писац Волстрит журнала се пожалио да „Наши универзитети уче да живимо у последњим временима 'касног капитализма'.”Dominic Green, "'Naples 1925' Review: The Birth of Critical Theory". Wall Street Journal, 8 November 2024. Living in the End Times is a book by Slavoj Žižek, published by Verso Books in 2010. У јануару 2026. године, реклама за политичку кампању Зелене странке Уједињеног Краљевства Зака Поланског саветовала је гледаоцима да „престану да трче и погледају око себе... док се остали убијамо да бисмо створили богатство, готово ништа од тога се не враћа у наше заједнице, иде горе супербогатима”.”UK Green Party stuns with huge & brilliant new political ad”, The rational national, 23 January 2026 (on YouTube).
Скептицизам према касном капитализму