Вилијам Едвард Николсон (; 26. јануар 1919 — 23. октобар 2004) био је енглески фудбалер, тренер, менаџер и скаут који је остварио 55-годишњу повезаност са Тотенхем хотспером. Сматра се једном од најзначајнијих личности у историји овог клуба, са којим је освојио осам великих трофеја током свог 16-годишњег менаџерског мандата, од којих је најзначајније вођење тима до освајања „дупле круне” у сезони 1960/61.

Рани живот Рођен у Скарбороу, у северном јоркширском Рајдингу, као осмо од деветоро деце, Николсон је похађао школу „Гледстон Роуд”, а потом и Високу школу за дечаке у Скарбороу. Након завршетка школовања кратко је радио у вешерници, али је у доби од 17 година позван на пробу у Тотенхем hotспер, где је стигао 16. марта 1936. године, након што је у младости наступао за Јанг Либералс и локални раднички клуб. Након месец дана пробе, примљен је као члан помоћног особља на терену уз плату од 2 фунте недељно. Играо је за Тотенхемов филијалу Нортфлит јунајтед, са којим је освојио и локални Кент Сениор куп. Потписао је пуни професионални уговор са Тотенхемом у августу 1938. године, а свој деби у Фудбалској лиги забележио је 22. октобра 1938. на Ивуд Парку против Блекберн роверса.

Играчка каријера Након избијања Другог светског рата 1939. године, Николсон се придружио Дарамској лакој пешадији. Као професионални фудбалер послат је на курс физичког васпитања и постао је наредник-инструктор, обучавајући нове регруте током рата. Током рата је наступао као гостујући играч за неколико клубова, укључујући Њукасл јунајтед, за који је одиграо 19 утакмица. Иако га је рат вероватно коштао половине играчке каријере, касније је истицао да не жали због тога јер су га та искуства научила вештинама управљања људима које су имале огроман утицај на његов каснији рад.

Године 1946. Николсон се вратио у први тим Спурса, играјући као централни одбрамбени играч две сезоне, пре него што се преселио на позицију десног крилног халфа где је провео наредних шест година. Био је кључни део легендарне Тотенхемове екипе која је примењивала тактику „повежи и трчи” (push and run) и освојила шампионску титулу у сезони 1950/51.

Свој једини наступ за репрезентацију Енглеске забележио је 19. маја 1951. против Португалије на Гудисон Парку. Оставио је тренутан утисак постигавши гол из свог првог додира са лоптом након само 19 секунди игре. То је остао његов једини репрезентативни наступ због повреда, његове навике да увек ставља клуб испред репрезентације и доминације Билија Рајта. Николсон је остао упамћен као једини играч који је постигао гол за Енглеску из свог првог додира на дебију, а да након тога никада више није заиграо за национални тим.

Менаџерска каријера Након завршетка играчке каријере, Николсон је завршио тренерски курс Фудбалског савеза Енглеске и придружио се стручном штабу Тотенхема, поставши тренер првог тима 1955. године. Потом је помагао селектору Енглеске Валтеру Винтерботому на Светском првенству 1958. у Шведској.

За менаџера Тотенхема именован је 11. октобра 1958. године наследивши Џимија Андерсона. У том тренутку клуб се налазио на шестом месту од дна Прве дивизије. Истог поподнева, у првој утакмици под Николсоновим вођством, Тотенхем је савладао Евертон резултатом 10:4 на Вајт Харт Лејну. То је представљало нови клупски рекорд, који је надмашен само победом од 13:2 против Кру Александра у поновљеној утакмици ФА купа у сезони 1959/60.

Мање од две године касније, Спурси су се уписали у историју освајањем прве „дупле круне” у 20. веку у сезони 1960/61. Тим је потпуно доминирао лигом, победивши у првих 11 утакмица и постигавши 115 голова. Наредне године поново су освојили ФА куп, а тесно су поражени у полуфиналу Купа шампиона од Бенфике.

У сезони 1962/63. Николсон је поново одвео Спурсе у историју када су постали први британски клуб који је освојио велики европски трофеј, победивши Атлетико Мадрид са 5:1 у финалу Купа победника купова у Ротердаму. Трећи ФА куп у седам година освојио је 1967. победом над Челсијем у првом свелондонском финалу. Уследила је серија трофеја почетком 1970-их — Лига куп (1971. и 1973.) и Куп УЕФА 1972. године.

Како су 1970-е одмицале, Николсон је постајао све више разочаран модерним фудбалом, посебно порастом плата играча и хулиганизмом, који је кулминирао на финалу Купа УЕФА против Фајенорда. Одлучио је да поднесе оставку у септембру 1974. године након лошег почетка сезоне и пораза од Мидлсброа резултатом 4:0 у Лига купу. Николсон је касније изјавио: „Једноставна истина је била да сам био прегорео и нисам имао више шта да понудим.” Његов одлазак прошао је у затегнутим односима са управом, која је прекинула све везе са њим уз исплату од 10.000 фунти и одбила да му организује опроштајни меч.

Каснија каријера и признања Након одласка из Спурса, провео је годину дана у Вест Хем јунајтеду као саветник и скаут. Када је Кејт Буркиншо постао менаџер Тотенхема 1976. године, један од његових првих захтева био је да се Николсон врати на Вајт Харт Лејн као консултант. Николсон је показао да и даље има одлично око за таленте, препоручивши клубу играче као што су Грејам Робертс, Тони Галвин и Гари Мабут. На позицији консултанта остао је до 1991. godine, када му је додељена титула почасног председника клуба.

Николсон је одликован Орденом Британске империје (ОБЕ) 1975. године.Daily Telegraph obituary Retrieved 4 February 2011 Године 1999. прилазни пут стадиону Вајт Харт Лејн назван је Bill Nicholson Way у његову част. У августу 2001. клуб је организовао опроштајни меч у његову част против Фиорентине. У енглеску Фудбалску кућу славних примљен је 2003. године. Преминуо је 23. октобар 2004. након дуге болести. Његов пепео, заједно са пепелом његове супруге, сахрањен је испод терена стадиона Вајт Харт Лејн, а касније поново положен на приватнај церемонији на месту где се нови терен Тотенхемовог модерног стадиона преклапа са старим. Историјске капије стадиона, познате као „Капије Била Николсона”, враћене су на нови стадион током лета 2025. године на простору PAXTON17.

Трофеји

Као играч Тотенхем хотспер Прва дивизија Фудбалске лиге: 1950/51. Друга дивизија Фудбалске лиге: 1949/50. ФА Комјунити шилд: 1951.

Као тренер Тотенхем хотспер Прва дивизија Фудбалске лиге: 1960/61. ФА куп: 1960/61, 1961/62, 1966/67. Лига куп: 1970/71, 1972/73. ФА Комјунити шилд: 1961, 1962, 1967 (дељен) Куп УЕФА: 1971/72. (енглески вицешампион: 1973/74) Куп победника купова: 1962/63. Англо-италијански лига куп: 1971.

Референце

Категорија:Рођени 1919. Категорија:Умрли 2004. Категорија:Британски војници у Другом светском рату Категорија:Тренери ФК Тотенхем хотспур Категорија:Енглески фудбалски тренери Категорија:Фудбалери на Светском првенству 1950. Категорија:Енглески фудбалски репрезентативци Категорија:Енглески фудбалери Категорија:Фудбалери Енглеске фудбалске лиге Категорија:Фудбалери Тотенхем хотспура Категорија:Везни играчи у фудбалу