Одбрана геј паником или одбрана од хомосексуалног набацивања је стратегија окривљавања жртве у правној одбрани, где хетеросексуална особа оптужена за насилни злочин против истополно привучене особе тврди да је изгубила контролу и реаговала насилно због нежељеног сексуалног приласка који јој је био упућен.Више референци: Окривљени ће искористити доступне правне одбране против напада и убиства са циљем да добије ослобађајућу пресуду, ублажену казну или осуду за блаже кривично дело. Окривљени може тврдити да су му истополни сексуални приступи били толико увредљиви или застрашујући да је био испровоциран да реагује, да је деловао у нужној одбрани, био умањене урачунљивости или привремено неурачунљив, и да је та околност ослобађајућа или представља олакшавајући фактор.
Одбрана транс паником је уско повезана правна стратегија која се примењује у случајевима напада или убиства трансродне особе са којом је нападач (или више њих) ступио, или био близу ступања у сексуалне односе, тврдећи да није знао да је жртва трансродна особа, што је код нападача наводно изазвало реакцију транс панике. У већини случајева, насиље или убиство врши хетеросексуални цисродни мушкарац над хетеросексуалном транс женом.
Шире гледано, ове одбране могу се назвати „одбрана геј и транс паником” или „одбрана ЛГБТ+ паником”.
Историја Одбрана геј паником настала је из комбинације правних одбрана из средине деветнаестог века и менталног поремећаја описаног почетком двадесетог, у покушају да се примени правни оквир одбране привременим лудилом, одбране провокацијом или нужне одбране, често коришћењем менталног стања познатог као „поремећај хомосексуалне панике”.
Поремећај хомосексуалне панике
Хомосексуална паника схваћена као поремећај менталног здравља разликује се од одбране хомосексуалном паником унутар правног система. Док се поремећај хомосексуалне панике у једном тренутку сматрао дијагностикованим медицинским стањем, правна одбрана имплицира само привремени губитак самоконтроле.
Едвард Џ. Кемпф, психијатар, сковао је термин „хомосексуална паника” 1920. године. Идентификовао га је као стање „панике услед притиска неконтролисаних перверзних сексуалних жудњи”, и класификовао га као акутни пернициозни дисоцијативни поремећај, што значи да укључује поремећај типичних функција перцепције и памћења. Кемпф је идентификовао ово стање током и након Првог светског рата у болници Света Елизабета у Вашингтону.
Поремећај је накратко био укључен у ДСМ-1 као додатни термин у Додатку Ц, али се није појавио ни у једном наредном издању ДСМ-а, те га стога Америчко удружење психијатара не сматра стањем које се може дијагностиковати.
За разлику од правне одбране која је касније настала и добила име по њему, почетак стања није се приписивао нежељеним хомосексуалним приласцима. Кемпф је навео да је оно узроковано сопственим „пробуђеним хомосексуалним жудњама” појединца.
Врсте одбрана Стратегија одбране геј паником обично спада у три категорије одбрана: одбрана провокацијом, нужна одбрана (укључујући прекорачење нужне одбране) и одбране засноване на неурачунљивости (укључујући привремено лудило, неодољиви импулс и умањену урачунљивост). Одбрана геј паником није самостална одбрана, већ правна тактика коју браниоци користе како би издејствовали ослобађајућу пресуду, ублажену казну или осуду за блаже кривично дело.
Ова одбрана се обично дефинише као покушај пребацивања кривице на сексуалну оријентацију или родни идентитет жртве као вид окривљавања жртве.
Јурисдикције Аустралија У Аустралији је позната као „одбрана од хомосексуалног набацивања” (енгл. homosexual advance defence - HAD). О њеном статусу у Аустралији, Кент Блор је 2012. године написао:
У Аустралији, до 2023. године, све аустралијске државе су у потпуности укинуле одбрану провокацијом (Тасманија 2003, Викторија 2005, Западна Аустралија 2008. и Јужна Аустралија 2020) или су ограничиле њену примену. Квинсленд је ограничио одбрану провокацијом 2011. године, и додатно је ограничио 2017. (са изузетком за „изузетне околности” које утврђује судија). Примењујући другачији приступ, Нови Јужни Велс, Престоничка територија Аустралије и Северна територија увели су промене којима је утврђено да ненасилни сексуални приступи (било које врсте, укључујући и хомосексуалне) не представљају ваљану одбрану. У Новом Јужном Велсу, закон о провокацији је измењен како би се предвидело да провокативно понашање преминулог мора истовремено представљати и тешко кривично дело.
Гари Вејт, 20-годишњи конобар, покренуо је неуспешну одбрану геј паником након што је оптужен за убиство 63-годишњег бившег савезног посланика Била Артура 1982. године. Вејт се изјаснио да није крив за убиство с предумишљајем, али је признао убиство из нехата, уз образложење да му је Артур упутио „хомосексуална набацивања”. Порота је одбацила његов приказ убиства, осудивши га за убиство с предумишљајем. Осуђен је на доживотни затвор.
Јужна Аустралија је била прва аустралијска јурисдикција која је легализовала споразумне хомосексуалне односе 1975. године; међутим, од априла 2017. то је била једина аустралијска јурисдикција која није укинула нити реформисала одбрану геј паником. Године 2015. влада државе Јужне Аустралије ишчекивала је извештај Института за реформу закона Јужне Аустралије и исход жалбе Вишем суду коју је упутио Апелациони кривични суд Јужне Аустралије. Мајкл Линдси је 2011. убио Ендруа Негреа претукавши га и избовши га ножем. Линдсијева главна одбрана била је да је он убо Негреа у груди и стомак, али да је Негреова смрт настала услед тога што му је неко други пререзао гркљан. Секундарна одбрана је била да је Линдси убо Негреа јер је изгубио самоконтролу након што му се Негре сексуално набацивао и понудио му новац за секс. Порота је осудила Линдсија за убиство и он је осуђен на доживотни затвор са периодом од 23 године без права на условни отпуст. Апелациони кривични суд потврдио је пресуду, закључивши да су упутства пороти у вези са одбраном геј паником била мањкава, али да би свака разумна порота закључила да обична особа не би изгубила самоконтролу и поступила као Линдси. Виши суд је закључио да би правилно упућена порота могла утврдити да понуда новца за секс коју је белац упутио Абориџину у његовом дому и у присуству његове супруге и породице може имати оштрину какву нежељени сексуални прилазак једног мушкарца другом у другим околностима не би имао. Линдсију је поново суђено и поново је осуђен за убиство. Апелациони кривични суд потврдио је пресуду, а захтев за посебно одобрење за жалбу Вишем суду је одбачен. У априлу 2017. године, Институт за реформу закона Јужне Аустралије препоручио је да се закон о провокацији реформише како би се уклонила дискриминација на основу сексуалне оријентације и/или рода, али да се укидање ненасилног сексуалног приласка као делимичне одбране од оптужбе за убиство одложи до израде друге фазе извештаја. Коначно, 2020. године, Јужна Аустралија је у потпуности укинула одбрану провокацијом.
Нови Зеланд Геј дизајнер ентеријера и бивши телевизијски водитељ Дејвид Макни убијен је 2003. године од стране хонорарног сексуалног радника Филипа Лејтона Едвардса. Едвардс је на суђењу изјавио да је Макнију рекао да није геј, али да ће мастурбирати пред њим по принципу „без додира” у замену за новац. Одбрана је успешно аргументовала да је Едвардс, који је имао 56 претходних осуда и био на условној слободи 11 дана, био испровоциран да претуче Макнија након што је овај прекршио њихов договор о „недодиривању”. Едвардс је осуђен на девет година затвора због убиства из нехата.
У јулу 2009. године, Фердинанд Амбах, 32-годишњи мађарски туриста, осуђен је за убиство Роналда Брауна, 69, тако што га је ударио бенџом и гурнуо врат инструмента у Брауново грло. Амбах је првобитно био оптужен за убиство с предумишљајем, али је оптужба преиначена у убиство из нехата након што се Амбахов адвокат успешно позвао на одбрану геј паником.
Парламент Новог Зеланда је 26. новембра 2009. изгласао укидање Одељка 169 Закона о кривичним делима из 1961. године, чиме је одбрана провокацијом уклоњена из новозеландског закона, иако су неки тврдили да је ова промена више резултат неуспешне одбране провокацијом на суђењу бившем дечку за убиство Софи Елиот.
Филипини Каплар Џозеф Скот Пембертон, амерички маринац из Масачусетса, осуђен је за убиство из нехата (али не и за убиство с предумишљајем) због убиства Џенифер Лауде у хотелској соби у Олонгапу на Филипинима 2014. године. Полиција је саопштила да се Пембертон разбеснео након што је открио да је Лауде трансродна особа. Након што је Пембертон одслужио шест година своје десетогодишње казне, председник Родриго Дутерте дао му је апсолутно помиловање. Сенаторка Име Маркос изјавила је да ће помиловање помоћи Филипинима да одрже „веома дубоке и веома срдачне” односе са САД.
Уједињено Краљевство Смернице које је браниоцима издала Краљевска тужилачка служба Енглеске и Велса наводе: „Чињеница да је жртва сексуално пришла оптуженом не представља аутоматски основ за одбрану нужне одбране за поступке које оптужени затим предузме.” У Уједињеном Краљевству, ова одбрана је деценијама позната као „Портсмутска одбрана” или „гардијска одбрана”. Овај други термин употребљен је у епизоди серије Rumpole of the Bailey из 1980. године.
Сједињене Америчке Државе Савезни закони Године 2018, сенатор Ед Марки (Д-Масачусетс) и представник Џо Кенеди III (Д-Масачусетс) представили су законе S.3188 и H.R.6358, респективно, који би забранили одбрану геј и транс паником на националном нивоу. Оба предлога су одбачена у одбору.
У јуну 2019. године, предлог закона је поново поднет у оба дома Конгреса као Закон о забрани одбране геј и транс паником из 2019. године (S.1721 и H.R.3133). Ови закони би забранили да федерални кривични оптуженик истиче, као одбрану, да ненасилни сексуални прилазак појединца, или перцепција или уверење о роду, родном идентитету, изражавању или сексуалној оријентацији појединца оправдавају понашање или ублажавају тежину кривичног дела. Слично предлогу S.3188, након што је упућен одбору, предлог је одбачен крајем 2020. године, те је поново поднет (као S.1137) у априлу 2021. године. Поново је поднет у јуну 2023. и 2025. године.
Државни закони мини|десно|upright=1.5|Државе које имају забрану (плаво) одбране геј и транс паником, од 2024. године.
Законодавство Калифорније је 2006. године изменило Кривични законик како би се укључила упутства пороти да при доношењу одлуке занемаре пристрасност, симпатије, предрасуде или јавно мњење, а дата је директива за едукацију канцеларија окружних тужилаца о стратегијама панике и начинима спречавања да пристрасност утиче на исход суђења. Америчка адвокатска комора (енгл. American Bar Association - ABA) је 2013. године једногласно усвојила резолуцију којом позива владе да следе пример Калифорније у прописивању експлицитних упутстава пороти да игнорише пристрасност, као и да едукују тужиоце о одбранама паником.
Након резолуције ABA из 2013. године, ЛГБТ комора је наставила рад са заинтересованим законодавцима на државном и локалном нивоу како би помогла у забрани употребе ове тактике у судницама широм земље.