Dasein ( ; ) је термин у филозофији Мартина Хајдегера. Преузет из обичне немачке речи са значењем 'постојање',Дословно 'бити-ту' или 'присутност', од 'ту' + 'бити'. Након објављивања дела Биће и време, Хајдегер је почео да преферира писање термина са цртицом: . Хајдегер га је користио да означи начин бића за који је веровао да је својствен људским бићима, која су свесна и морају да се суоче са питањима као што су личност, смртност и дилема или парадокс живљења у односу са другим људима, а да у крајњој линији остају сами са собом.
Значење У немачком, је разговорни израз за „постојање”. Изведено је од da-sein, што дословно значи „бити-ту” или „ту-битак”.J. Childers/G. Hentzi eds., The Columbia Dictionary of Modern Literary and Cultural Criticism (1995) p. 70 У филозофском контексту, први су га користили Лајбниц и Волф у 17. веку, као и Кант и Хегел у 18. и 19. веку; међутим, Хајдегерово касније повезивање речи са људском егзистенцијом било је неуобичајено и без посебног филозофског значаја током тог периода.
DaseinПошто је Хајдегерова употреба нестандардна и тешко одредива, термин је ушао у литературу на енглеском. Оба превода дела Биће и време (Џон Маквори и Едвард Робинсон и Џоун Стамбау [1992, ревидирано 2010]) задржавају немачки израз произведен у римском фонту, без италика за стране речи. за Хајдегера је начин бића укљученог у непосредни свет у коме живи и брине о њему, при чему увек остаје свестан контингентног елемента те укључености, приоритета света над сопством и еволуирајуће природе самог сопства.
Супротност овом аутентичном сопству је свакодневни и неаутентични Dasein, губитак сопственог индивидуалног смисла, судбине и животног века, у корист (ескапистичког) урањања у јавни свакодневни свет анонимни, идентични свет Оног и Они.Collins, J.; Selina, H.; & Appignanesi, R. (1998). Heidegger for Beginners (Duxford, Cambridge: Icon Books), pp. 64–81.
У складу са Ничеовом критиком субјекта, као нечега што се може дефинисати у смислу свести, Хајдегер је разликовао Dasein од свести како би нагласио начин на који „Битак” обликује наше целокупно разумевање и тумачење света.
„Ово биће које свако од нас сам јесте...означићемо термином 'Dasein (Хајдегер, прев. 1927/1962, стр.27).Heidegger, M. (1962). Being and Time, Translated by John Macquarrie & Edward Robinson. London: S.C.M. Press.
„[Dasein је] оно биће коме у његовом Бићу управо то Биће представља питање...” (Хајдегер, прев. 1927/1962, стр.68).
Хајдегер је настојао да употреби концепт Dasein-а да открије исконску природу „Битка” (Sein), слажући се са Ничеом и ДилтајемCollins, J.; Selina, H.; & Appignanesi, R. (1998). Heidegger for Beginners (Duxford, Cambridge: Icon Books), p. 48. да је Dasein увек биће ангажовано у свету: ни субјект, ни објективни свет сам по себи, већ кохерентност бивствовања-у-свету. Ова онтолошка основа Хајдегеровог дела се тако супротставља картезијанском „апстрактном агенсу” у корист практичног ангажмана са својим окружењем.Collins, J.; Selina, H.; & Appignanesi, R. (1998). Heidegger for Beginners (Duxford, Cambridge: Icon Books), p. 61. Dasein се открива пројекцијом у лични свет и ангажманом са њим непрекидни процес укључености у свет посредством пројеката сопства.
Хајдегер је сматрао да језик, свакодневна радозналост, логички системи и уобичајена веровања прикривају природу Dasein-а од њега самог.Collins, J.; Selina, H.; & Appignanesi, R. (1998). Heidegger for Beginners (Duxford, Cambridge: Icon Books), pp. 69–70. Аутентични избор значи окренути се од колективног света Њих, суочити се са Dasein-ом, сопственом индивидуалношћу, сопственим ограниченим животним веком, сопственим бићем.Collins, J.; Selina, H.; & Appignanesi, R. (1998). Heidegger for Beginners (Duxford, Cambridge: Icon Books), pp. 81–89. Хајдегер је стога намеравао да концепт Dasein-а пружи одскочну даску у преиспитивању тога шта значи бити имати сопствено биће, сопствену смрт, сопствену истину.Roudinesco, E., Jacques Lacan: An Outline of a Life and History of a System of Thought (Cambridge: Polity Press, 1999), p. 96.
Хајдегер је такође видео да се питање Dasein-а протеже изван домена откривених позитивном науком или у историји метафизике. „Научно истраживање није једини начин Бића који ово биће може имати, нити је оно које му је најближе. Штавише, сам Dasein има посебну особеност у поређењу са другим бићима; [...] онтички се одликује чињеницом да му је, у самом његовом Бићу, то Биће питање.”Heidegger, Martin. "The Ontological Priority of the Question of Being." Being and Time / Translated by John Macquarrie & Edward Robinson. London: S.C.M., 1962. 32 Биће и време нагласило је онтолошку разлику између бића и битка бића: „Битак је увек битак бића.”Heidegger, Martin. "The Ontological Priority of the Question of Being." Being and Time / Translated by John Macquarrie & Edward Robinson. London: S.C.M., 1962. 29. Успостављање ове разлике је општи мотив који се провлачи кроз Биће и време.
Неки научници се, међутим, не слажу са овим тумачењем, тврдећи да је за Хајдегера Dasein означавао структурирану свест или институционални „начин живота”.Види чланак Џона Хаугланда "Reading Brandom Reading Heidegger". . Други су заузврат сугерисали да је Хајдегерово рано инсистирање на онтолошком приоритету Dasein-а ублажено у његовим послератним списима.
Порекло и инспирација
Неки су тврдили да Dasein води порекло из кинеске филозофије и јапанске филозофије: према Томонобуу Имамичију, Хајдегеров концепт Dasein-а био је инспирисан — иако је Хајдегер о томе ћутао — концептом das-in-der-Welt-sein (бити-у-свету) Окакуре Какуза израженим у Књизи о чају да опише Чуанг Цеову таоистичку филозофију, коју је Имамичијев учитељ понудио Хајдегеру 1919. године, након што је претходне године пратио његове часове. Паралелни концепти се такође налазе у индијској филозофији и у предању америчких староседелаца.
Друге примене Ееро Тарасти сматрао је Dasein веома важним у Егзистенцијалној семиотици. По Тарастијевом мишљењу, термин Dasein је добио „шире” значење, престао је да означава стање индивидуалног бића баченог у свет, уместо тога је почео да означава „егзистенцијалну фазу” са социоисторијским карактеристикама из којих знаци опсежно настају.
Са ове тачке гледишта, трансценденција је жеља да се превазиђе реалистичко прихватање света какав јесте и да се крене ка политичкој, етичкој и планској стварности субјективности у семиотичким односима са светом.
Жак Лакан се 1950-их окренуо Хајдегеровом Dasein-у за своју карактеризацију психоаналитичара као бића-за-смрт (être-pour-la-mort).Roudinesco, É., Jacques Lacan (1999) p. 249-50 Слично томе, видео је аналитичара како трага за аутентичним говором, насупрот „субјекту који губи свој смисао у објективизацијама дискурса...[који] ће му дати средства да заборави сопствену егзистенцију и сопствену смрт”.Jacques Lacan, Ecrits (1997) p. 70
Алфред Шуц је правио разлику између директног и индиректног друштвеног искуства, наглашавајући да у овом другом, „Моја оријентација није према егзистенцији (Dasein) конкретног индивидуалног Ти. Није према било којим субјективним искуствима која се сада конституишу у свој својој јединствености у уму другог”.
Александар Дугин користи Dasein као основу за Четврту политичку теорију, наглашавајући Dasein и његову улогу у руском друштву. Он то поставља насупрот западном (конкретније америчком) друштву, које је сувише индивидуалистичко са неаутентичним погледом на индивидуалност.
Реторичка употреба на немачким изборима у новембру 1933. Хајдегер је користио концепт Dasein-а да расправља о нацистичкој идеологији и да се заложи за подршку Хитлеру. У контексту немачких избора у новембру 1933.на којима је бирачком телу представљена јединствена листа кандидата коју су одобрили нацистирекао је следеће: Немачки народ је позван од стране Фирера да гласа; Фирер, међутим, не тражи ништа од народа; напротив, он даје народу могућност да, директно, донесе највишу слободну одлуку од свих: да ли оноцео народжели сопствену егзистенцију (Dasein), или је не жели. [...] 12. новембра, немачки народ у целини изабраће своју будућност, а та будућност је везана за Фирера. [...] Не постоје одвојене спољне и унутрашње политике. Постоји само једна воља за пуним постојањем (Dasein) Државе. Фирер је пробудио ту вољу у целом народу и сковао је у јединствену одлуку.Heidegger, M., "German Men and Women!", a speech delivered on 10 November 1933 at the University of Freiburg; printed in the Freiburger Studentenzeitung, November 10, 1933. English translation in R. Wolin, ed., The Heidegger Controversy (MIT Press, 1993), chapter 2.
Критика
Теодор Адорно критиковао је Хајдегеров концепт Dasein-а као идеалистичко повлачење из историјске стварности.
Ричард Рорти сматрао је да је са Dasein-ом Хајдегер стварао конзервативни мит о битку, саучеснички са романтичарским елементима нацизма.
Према Џулијану Волфрису, „Не постоји директна релација 'лице'-у-'лице' за Хајдегера; упркос његовој непроцењивој критици онтологије, он и даље своди однос између Dasein-а и Dasein-а као посредован питањем и проблематиком битка.”
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе Martin Heidegger (Станфордова енциклопедија филозофије)
Категорија:Онтологија Категорија:Феноменологија Категорија:Егзистенцијалистички концепти Категорија:Филозофија 20. века Категорија:Немачка филозофија Категорија:Филозофија Мартина Хајдегера