Суманутост прогањања, позната и као суманутост прогона, јесте врста суманутог стања у којем оболела особа верује да ће јој се нанети зло од стране прогонитеља, упркос јасном недостатку доказа. Особа може веровати да је на мети појединца или групе људи. Суманутости прогањања су веома разноврсне по садржају и варирају од могућих, иако мало вероватних, до потпуно бизарних. Суманутост се може наћи у различитим поремећајима, а чешћа је код психотичних поремећаја.

Суманутост прогањања је на тежем крају спектра параноје и може довести до више компликација, од анксиозности до суицидалних идеја. Суманутости прогањања имају високу вероватноћу да буду спроведене у дело; на пример, не напуштање куће из страха или насилно понашање. Суманутост прогањања је чест тип и преовлађује код мушкараца.

Суманутости прогањања могу бити узроковане комбинацијом генетских (породична историја) и срединских (употреба дрога или алкохола, емоционално злостављање) фактора. Ова врста суманутости је отпорна на лечење. Најчешћи методи лечења су когнитивно-бихејвиорална терапија, лекови, односно прва и друга генерација антипсихотика, а у тежим случајевима, хоспитализација. Дијагноза стања се може поставити коришћењем ДСМ-5 или ИЦД-11.

мини|Илустрација Џејмс Тили Метјуза о банди шпијуна која користи „ваздушни разбој“ да га мучи на даљину

Знаци и симптоми Суманутости прогањања су упорна, узнемирујућа веровања да ће неко бити или да ће бити повређен, која се настављају и када се предоче докази о супротном. Ово стање се често виђа код поремећаја попут шизофреније, шизоафективног поремећаја, суманутог поремећаја, маничних епизода биполарног поремећаја, психотичне депресије и неких поремећаја личности. Поред суманутости љубоморе, суманутост прогањања је најчешћи тип суманутости код мушкараца и чест симптом психозе. Више од 70% особа са првом епизодом психозе пријавило је суманутости прогањања. Суманутост прогањања је често удружена са анксиозношћу, депресијом, поремећеним сном, ниским самопоштовањем, руминацијом и суицидалним идејама. Високе стопе бриге, сличне онима код генерализованог анксиозног поремећаја, присутне су код особа са суманутошћу, а ниво бриге је повезан са упорношћу суманутости. Особе са суманутошћу прогањања имају повећану потешкоћу у приписивању менталних стања другима и често погрешно тумаче намере других.

Особе које испољавају овај облик суманутости често се налазе у доњих 2% по питању психолошког благостања. Утврђена је корелација између замишљене моћи прогонитеља и контроле коју оболели има над суманутошћу. Особе са јачом корелацијом између ова два фактора имају вишу стопу депресије и анксиозности. У урбаним срединама, излазак напоље доводи до великог повећања нивоа параноје, анксиозности, депресије и нижег самопоштовања. Особе са овом суманутошћу често живе неактивнијим животом и имају већи ризик од развоја високог крвног притиска, дијабетеса и болести срца, што резултира животним веком краћим за 14,5 година у просеку.

Особе са суманутошћу прогањања имају највећи ризик да поступе у складу са тим мислима у поређењу са другим врстама суманутости; такви поступци укључују одбијање да напусте кућу из страха од повреде или насилно понашање због перципиране претње. Често се срећу и сигурносна понашања — особе које осећају претњу предузимају радње како би спречиле да се њихова замишљена суманутост оствари. Избегавање је уобичајено: појединци могу избегавати улазак у просторе за које верују да би могли бити повређени. Неки такође могу покушати да умање претњу, на пример излазећи из куће само са особом од поверења, смањујући своју видљивост коришћењем алтернативних рута, повећавајући будност осматрањем улице или се понашајући као да ће пружити отпор нападу тако што су спремни да узврате ударац.

Узроци Студија која је процењивала пацијенте са схизофренијом и суманутошћу прогањања открила је значајно више нивое емоционалног злостављања у детињству код тих особа, али није пронашла разлике у трауми, физичком злостављању, физичком занемаривању и сексуалном злостављању. Будући да особе са овим поремећајем теже да на суманутост одговарају бригом уместо да оспоравају њен садржај, брига је одговорна за развој и одржавање прогонитељских мисли у уму појединца. Биолошки елементи, попут хемијске неравнотеже у мозгу и употребе алкохола и дрога, доприносе суманутости прогањања. Сматра се да и генетски фактори утичу — чланови породице са схизофренијом и суманутим поремећајем имају већи ризик од развоја суманутости прогањања.

Сматра се да су суманутости прогањања повезане са проблемима у контроли себе и других, односно када појединац прилагођава репрезентацију себе и других у друштвеним интеракцијама.На пример, приликом емпатисања са другима, сопствено ментално и емоционално стање се привремено ставља по страни. Због овог недостатка, особа може погрешно приписати сопствене негативне мисли и емоције другима. Друга теорија је да сумануто веровање настаје услед ниског самопоштовања. Када се појави претња, особа се штити од негативних осећања окривљавањем других.

На развој ових суманутих веровања може утицати и ранија историја прогонитељских искустава — ухођења, дрогирања или узнемиравања. Одређени фактори томе додатно доприносе, укључујући низак социоекономски статус, недостатак приступа образовању, доживљавање дискриминације, понижења и претњи током раног живота, као и статус имигранта.

Лечење Суманутост прогањања се тешко лечи и отпорна је на терапију. Често се користе лекови за схизофренију, нарочито када су присутни позитивни симптоми. И прва генерација антипсихотика и друга генерација антипсихотика могу бити корисни. Пошто су ове суманутости често праћене бригом, употреба когнитивно-бихејвиоралне терапије за решавање оваквих мисли показала је смањење учесталости самих суманутости, побољшање благостања и мање руминације. Када је присутан недостатак витамина Б12, суплементи су показали позитивне резултате у лечењу пацијената са суманутошћу прогањања. Когнитивна терапија виртуелном стварношћу, као начин лечења суманутости прогањања, показала је смањење параноидног размишљања и дистреса. Виртуелна стварност омогућава пацијентима да буду уроњени у свет који реплицира стварни живот, али са смањеним страхом. Пацијентима се затим предлаже да у потпуности истраже окружење без упуштања у сигурносна понашања, чиме оспоравају своју перципирану претњу као неосновану.

Дијагноза Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (ДСМ-5) наводи једанаест типова суманутости. Међународна класификација болести (ИЦД-11) дефинише петнаест типова суманутости; оба укључују суманутост прогањања. Наводи се да је тип прогањања честа суманутост која укључује веровање да се према особи или некоме блиском тој особи злонамерно поступа. Ово обухвата мисли да је особа дрогирана, ухођена, повређена, исмевана, преварена, да се против ње кује завера, да је прогоњена, узнемиравана и слично, те може тражити правду подношењем пријава, предузимањем радњи или насилним реаговањем.

У настојању да се добију детаљнији критеријуми за поремећај, дијагностичку табелу су предложили Данијел Фриман и Филипа Герети. Подељена је на два критеријума која морају бити испуњена: појединац верује да ће му се у садашњости или будућности догодити зло, и да то зло чини прогонитељ. Постоје и појашњења: суманутост мора изазивати дистрес код појединца; зло нането само некоме блиском особи не рачуна се као суманутост прогањања; појединац мора веровати да ће прогонитељ покушати да му науди и суманутости односа се не рачунају у категорију веровања прогањања.

Види још

Данијел Паул Шребер Декомпензација Групно ухођење Грандиозне суманутости Џејмс Тили Метјуз О пореклу „машине утицаја“ у схизофренији Параноја У теорији објектних односа видети: цепање (психологија), параноидно-схизоидна и депресивна позиција и параноидна анксиозност

Напомене

Референце

Категорија:Параноја Категорија:Симптоми шизофреније Категорија:Суманути поремећаји