Стара џамија у Биљачи грађена је у периоду од 1375. до 1380. године и била је најстарија џамија у овом делу западног Балкана. Градитељ је Мехмет Ага и припадала је турском стилу градње. Била је под заштитом Завода за заштиту споменика културе у Нишу, али је група грађана Биљаче у ноћи између 5. и 6. априла 2024. године бесправно срушила џамију до темеља, с образложењем да ће се на на њеном месту саградити нова. То је изазвало велико незадовољство у јавности. Против рушења су били староседеоци Биљаче турског порекла, али досељеници нису желели да одустану од своје идеје да поруше стару и на том месту саграде нову џамију, упркос томе што у месту већ постоји још једна, Нова или Доња џамија, саграђена 2007. године.

О џамији Стара џамија у Биљачи је изграђена 1375. године и представљала је најстарију џамију у овом крају западног Балкана. Била је под заштитом Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Рестаурирана је неколико пута: 1885, 1965–68. и 2007. године.

Џамија је имала минарет са шерефом и мејтеп. На табли која се налазила са десне стране улазних врата џамије писало је: Bilaç Camii, yapilis tarimi, Rumi 791, Miladi 1375, Yenilenme Tarimi 1968. (Билач џамија, датум изградње: 791. по Румијевом календару, 1375. по грегоријанском календару; датум реновирања: 1968).

Изнад улазних врата, са унутрашње стране мејтепа, до краја 90-их година прошлог века стајао је натпис Alij – radialahu anhum (Али – нек је Бог задовољан њиме). Имам Али се сматра предводником суфизма, односно дервиша, као истински едукатор на духовном путу сваког дервиша, односно салика, што значи да је та џамија била под утицајем суфијског, односно тарикатског учења.

У дворишту џамије постојји старо гробља са турбетима која датирају још од време изградње. Натписи на надгробним споменицима исписани су арапским писмом.

Легенда Према једној легенди, исти донатор заслужан је за изградњу три џамије – у Биљачи, Славујевцу (тадашњем Бугарињу) и у Табановцу. Када је позвао тадашње неимаре ради договора, рекао им је „ја ћу финансирати изградњу три џамије. Две ћете градити за моју душу а једну посветите себи“.

Када је изградња завршена он се вратио да види џамије. Након обиласка упитао је неимаре: „Коју сте џамију посветили себи а које мени”, на шта су они одговорили да су себи посветили џамију у Табановцу. Та џамија коју су посветили себи била је изграђена од клесаног камена, она у Славујевцу од нешто слабијег материјала, а у Биљачи од обичног камења. Tада је донатор рекао: „Молим бога да џамије у Биљачи и Славујевцу буду корисне до Судњег дана, а џамија у Табановцу да пропадне”.

Џамија у Табановцу била је активна кратак временски период, она у Славујевцу до недавно, а џамија у Биљачи, која је била саграђена од најскромнијег материјала, служила је сврси све до бесправног рушења у априлу 2024. године.

Види још

Списак џамија у Србији Џенет џамија у Бујановцу Градска џамија Бујановац

Референце

Литература

Категорија:Џамије у Бујановцу Категорија:Срушени објекти у Србији