мини|upright=1.3|Детаљ два соколара из средњовековног дела De arte venandi cum avibus, Употреба птица од стране људи хиљадама година обухвата како економске сврхе, попут исхране, тако и симболичке сврхе у уметности, музици и религији.

Што се тиче економске употребе, птице су се ловиле ради хране још од палеолита. Хватане су и узгајане као живина ради меса и јаја барем од времена старог Египта. Неке врсте су такође коришћене за проналажење или хватање хране, као што је случај са риболовом помоћу корморана и употребом медовођа. Перје се дуго користило за постељину, као и за пера за писање и за израду стрела. Данас се многе врсте суочавају са губитком станишта и другим претњама које изазивају људи; групе за заштиту птица раде на њиховом очувању и врше притисак на владе да чине исто.

Птице се појављују у митологијама и религијама многих култура још од древног Сумера. На пример, голубица је била симбол древне месопотамске богиње Инане, хананске богиње мајке Ашере и грчке богиње Афродите. Атина, грчка богиња мудрости, имала је кукумавку као свој симбол, док је у древној Индији паун представљао Мајку Земљу. Птице су често посматране као симболи, било да доносе несрећу и смрт, било да су свете, или се користе у хералдици. Што се тиче забаве, птице грабљивице су се користиле у соколарству, док су се птице певачице држале у кавезима због њиховог пева. Друге птице су узгајане за традиционалне спортове попут борби петлова и трка голубова. Посматрање птица је такође постало велика рекреативна активност. Птице су присутне у разним облицима уметности, укључујући сликарство, вајарство, поезију и прозу, филм и моду. Птице се такође појављују у музици, као и у традиционалном плесу и балету. У одређеним случајевима, као што је сликарство птица и цвећа у Кини, птице су у средишту уметничког жанра.

Контекст

Култура се састоји од друштвеног понашања и норми које се налазе у људским друштвима и преносе се путем социјалног учења. Културне универзалије у свим људским друштвима укључују изражајне форме попут уметности, музике, плеса, ритуала, религије и технологија као што су употреба алата, кување, обезбеђивање склоништа и одеће. Концепт материјалне културе покрива физичке изразе попут технологије, архитектуре и уметности, док нематеријална култура обухвата принципе друштвене организације, митологије, филозофије, књижевности и науке. Овај чланак описује улоге које птице играју у људској култури дефинисаној на овај начин.

Економска употреба

Птице су економски важне, јер обезбеђују значајне количине хране, посебно протеина, углавном (али не искључиво) од домаће кокошке; перје и паперје се користе за постељину, изолацију и друге сврхе.

Као храна

мини|лево|Патке су биле честе у старом Египту, као што је приказано на овој фајанс вази из 3. века п. н. е.

Птице су биле међу дивљим животињама које су се ловиле ради хране пре неолитске револуције и развоја пољопривреде. На пример, у епипалеолиту Леванта, између приближно 14.500 и 11.500 година пре нове ере, јеле су се и водене птице и селице. Археолози су проучавали енергетску исплативост уловљене хране у поређењу са енергијом утрошеном на њено хватање; птице пружају мањи поврат енергије од крупније дивљачи попут јелена, али бољи од многих биљних материјала. На пример, водене птице ухваћене у хајци могу донети око 2.000 kcal/сату, док антилопа може донети чак 31.000 kcal/сату, а дивља раж око 1.000 kcal/сату.

мини|upright|Батеријски узгој кокошака: живина је главни извор хране, при чему само кокошка обезбеђује 20% животињских протеина у свету.

Птице су припитомљене и узгајане као живина за исхрану најмање четири хиљаде година. Најважнија врста је кокошка. Изгледа да је припитомљена до 5000. године п. н. е. на североистоку Кине, вероватно због борби петлова, а тек касније је коришћена за исхрану. У старом Египту, живина укључујући патке, гуске и голубове хватана је мрежама и затим узгајана у заточеништву.

Пилетина данас обезбеђује око 20% животињских протеина које поједе људска популација у облику меса и јаја. Кокошке се често интензивно узгајају у батеријским фармама; ово олакшава производњу, али је критиковано због добробити животиња. Друге врсте укључујући домаће патке, гуске, фазане, бисерке и ћурке су економски значајне широм света. Ређе узгајане врсте као што је ној почињу да се узгајају због свог меса, које има мало холестерола; такође се држе због перја и због коже која се користи за штављење.

Птице се лове у многим земљама широм света. У развијеном свету, патке као што су глувара, звиждара, пловка кашикара и крџа вековима су хватане од стране ловаца на водене птице, док су фазани, јаребице, тетреби и шљуке међу копненим птицама које се лове из спорта, углавном ватреним оружјем. У другим деловима света, традиционални лов за преживљавање и даље траје, као у руралној северној Папуи, где се казуари, крунасти голубови, кљунорози и мегаподе хватају за храну. Морске птице попут зовоја, пингвина и њорки ловиле су се за храну, раније таквим интензитетом да су многе популације биле угрожене, а неке, попут велике њорке, истребљене. Лов на морске птице наставља се и данас у умеренијим оквирима, на пример са традиционалним маорским сакупљањем пилића тамног зовоја.

Помоћ ловцима и сакупљачима мини|лево|upright|Неке народе у Африци до гнезда дивљих пчела води птица медовођа.

Археолошки и историјски записи сугеришу међузависност између људи и лешинара која траје милионима година. Као и друге животињске врсте, рани хоминини су вероватно користили ове птице као путоказе који су сигнализирали локацију меса, у облику лешина, у пејзажу.

Риболов корморанима је традиционални метод пецања у којем се обучени корморани користе за хватање рибе у рекама. Историјски гледано, риболов корморанима се одвија у Јапану и Кини од око 960. године нове ере.

Медовођа води људе у неким деловима Африке до гнезда дивљих пчела. Ова птица-водич привлачи пажњу особе цвркутавим зовом и лети у кратким скоковима према пчелињем гнезду. Када човек који сакупља мед узме свој део, медовођа поједе оно што остане. Народ Оромо (Борана) из источне Африке користи специфичан звиждук, који удвостручује стопу сусрета са медовођама; они су открили да коришћење медовође смањује време проналаска меда за две трећине. Бушмани у Калахарију захваљују се медовођи поклоном у виду меда.

Материјали мини|upright|Фармер на Исланду одваја паперје прикупљено из гнезда гавки од помешаног сена

Перје се користи за израду топле и меке постељине, укључујући јоргане од паперја са стомака гавке, као и за зимску одећу јер има високу моћ задржавања ваздуха у односу на своју тежину, пружајући одличну изолацију. Перје се користило и за пера за писање, за израду стрела, и за украшавање мамаца за пецање.

Кости птица су користили народи каменог доба за израду шила и других алата. Гвано, измет морских птица, богат азотом, фосфором и калијумом, некада је био важан као пољопривредно ђубриво и још увек се користи у органској пољопривреди. Тихоокеански рат 1865. године делимично се водио око тога која ће земља имати контролу над територијом која садржи вредне изворе гвана. Данас се птице попут кокошке и јапанске препелице користе као моделни организми у орнитолошким и шире у биолошким истраживањима, на пример у токсикологији.

Одећа и мода мини|лево|Мушкарци из народа Бороро носе перјанице јарких боја

Перје је представљало важан и живописан део одеће и моде још пре настанка цивилизације. Сложене перјанице јарких боја носе аутохтони народи Америке, попут народа Бороро из области Мато Гросо. У Полинезији, перје птице лори (sega ula) било је важан трговачки артикал и користило се за украшавање висококвалитетних простирки на Самои и Тонги. Употреба птичјих кожа за инуитску одећу документована је код свих инуитских група, мада је била најчешћа у источном и западном Арктику, где су веће животиње попут карибуа биле мање доступне.

У западној култури, перје се користи у боама и за украшавање сложених шешира и других делова женске одеће. Перје у моди било је статусни симбол дубоко у деветнаестом и двадесетом веку. Ера бел епока прекривала је своју одећу перјем као украсима. Компанија Хадсоновог залива у Канади трговала је лабудовима и понекад гускама због њихове коже и перја током 18. и 19. века; коже су затим слате у Европу.Houston, C. S., Ball, T. F., & Houston, M. (2003). Appendix E: The nineteenth-century trade in swan skins and quills. In Eighteenth-century naturalists of Hudson Bay. Montreal, Que: McGill-Queen's University Press. Нојево перје је вековима било луксузна роба у Европи, што је довело до озбиљне штете по популације дивљих нојева и каснијег оснивања фарми нојева. Током 19. и почетком 20. века, лов ради перја за перје које се користило у шеширима десетковао је популације птица, посебно на америчком Југу, где су снежна чапља и ружичаста кашикара биле честе мете. Напори раних група за заштиту природе да зауставе пад броја птица узрокован овим праксама довели су до стварања првог националног резервата за дивље животиње, Пеликан Ајланда. Класични холивудски филмови из 1930-их користили су перје у изобиљу, вероватно као метафору женске сексуалности. На пример, у мјузиклу Цилиндар из 1935. године, Џинџер Роџерс је плесала уз песму „Cheek to Cheek” прекривена белим перјем које је наглашавало њене покрете. Дизајнери с краја двадесетог века попут Ив Сен Лорана и Александра Маквина користили су перје да би дали модне изјаве.

Спортови и хобији лево|мини|Црвени ара вози трицикл на представи у Шпанији

Птице грабљивице од орлова до малих соколова вековима су се користиле у соколарству, често за хватање других птица, било из задовољства или ради хране.

Борба петлова је древни гледалачки спорт. Био је део културе старих Индијаца, Кинеза, Грка и Римљана. И даље се практикује у Јужној Америци и широм јужне и југоисточне Азије, често у комбинацији са клађењем на резултат. Практикује се и у верским обредима у хиндуистичким храмовима на Балију, али је сада забрањена у многим земљама због суровости према животињама.

Трке голубова укључују пуштање посебно обучених голубова писмоноша да се врате својим домовима преко измерене удаљености између 100 и 1000 км. Овај спорт је популаризован у Белгији у 19. веку, а сада је такмичарски распрострањен широм света. Такође у Белгији и Фландрији постоји vinkensport, у којем се учесници такмиче чији ће мужјак зебе произвести највише птичјих зовова у сат времена.

Посматрање птица је од деветнаестог века постало велика рекреативна активност. Милиони људи широм света, што у неким развијеним земљама чини скоро половину свих домаћинстава, постављају хранилице како би привукли птице у своје баште или на прозорске даске, уз трошак од више милијарди долара сваке године.

Као кућни љубимци мини|upright|Чарлс Дарвин је приметио да су узгајивачи голубова створили многе врсте голубова, као што су превртачи (1, 12), лепезани (13) и гушани (14) помоћу селективног узгоја.

Птице које се држе у кавезу, као што су канаринци, тигрице, какадуи, агапорниси (љубавне птице), препелице, зебе и папагаји, популарни су кућни љубимци, било због своје песме, понашања, шареног перја или способности да опонашају људски говор. Међу разлозима за њихову популарност је и тај што се могу држати у домовима који су премали или на други начин неподобни за псе или мачке. Трговина птицама у неким деловима света прети одређеним врстама изумирањем, када се птице илегално хватају у дивљини. На пример, у Индонезији је најмање 13 врста близу изумирања, укључујући индонежанску националну птицу, јаванског орла, док је пет подврста, укључујући црвеногрудог лорикија, можда већ изумрло у дивљини. Птице као кућни љубимци држе се у милионима примерака, баш као и домаћа живина, бантам кокошке и голубови. Ови последњи су имали важан утицај на еволуциону биологију, јер се Чарлс Дарвин посебно заинтересовао за узгој голубова, и сам је прихватио тај хоби, и искористио је велику варијацију међу расама као аргумент за моћ селекције у својој књизи О пореклу врста из 1859. године.

Симболичка употреба

Инспирација