„Глас у ноћи” () је приповетка британског писца Вилијама Хоупа Хоџсона, први пут објављена у новембру 1907. године у часопису Blue Book Magazine. Бизарне гљиве у облику животиња или људи представљају мотив који се понавља у Хоџсоновим причама и романима; на пример, у роману Чамци са Глена Керига преживели са насуканог брода наилазе на биљке налик дрвећу које опоншају (или су можда апсорбовале) птице и људе.
Приповетка се на српском језику први пут појавила 2018. у оквиру истоимене збирке прича издавачке куће Орфелин, у преводу Аријане Лубурић Цвијановић.
Радња Једној шкуни која је остала без ветра у северном Пацифику у сред мрачне ноћи без звезда прилази мали чамац. Путник у чамцу одбија да приђе близу брода и тражи од морнара да угасе и склоне своје фењере. Молећи за храну за своју вереницу, добија нешто порција које су му послали у плутајућој дрвеној кутији. Касније исте вечери, он се враћа да јави да је његова вереница захвална на храни, али да ће ускоро умрети, те морнарима почиње да прича своју причу.
Он и вереница су били на броду Албатрос када их је посада напустила и побегла последњим чамцима за спасавање. Након што су направили сплав, успели су да побегну са брода који је тонуо и пронашли наизглед напуштен брод у оближњој лагуни, потпуно прекривен израслинама налик гљивама. Покушали су да уклоне ове израслине из просторија за боравак, али у томе нису успели — гљиве су наставиле да се шире, па су се вратили на свој сплав. Оближње острво такође је било прекривено овим израслинама, изузев уске пешчане обале. Временом су човек и његова вереница приметили да гљиве почињу да им расту по кожи и осетили су незаустављиву жељу да их једу. Открили су да су други људи са острва потпуно упијени и апсорбовани у ове чудне гљивичне израслине.
Док се човек у чамцу удаљава веслајући, у тренутку када небо почиње да свиће, приповедач у чамцу једва назире гротескно изобличену фигуру која се једва може препознати као људско биће.
Адаптације Филм Прича је екранизована два пута. Прва и вернија адаптација, под насловом Глас у ноћи, снимљена је као 24. епизода прве сезоне телевизијске серије Suspicion (1958). Ово је била једна од 10 епизода ове серије у продукцији компаније Shamley Productions, продукцијске куће коју је основао Алфред Хичкок ради снимања серије Алфред Хичкок представља. Епизоду је режирао Артур Хилер према сценарију Стирлинга Силифанта.McCarty, John and Kelleher, Brian. Alfred Hitchcock Presents: An Illustrated Guide to the Ten-Year Television Career of the Master of Suspense. St. Martin's Press, New York, 1985. Pages 326–329. Главне улоге тумачили су Барбара Раш, Џејмс Доналд, Патрик Макни и Џејмс Коберн."Voice in the Night", Suspicion, National Broadcasting Company, 1958.
Друга филмска адаптација била је јапански играни филм Матанго (1963).
Епизода 229 јапанске аниме серије Наруто: Шипуден, под насловом „Једи или умри! Печурке из пакла!”, представља својеврсну адаптацију ове приче, у којој печурке преузимају брод којим тим плови. Након што се поједу, печурке почињу да ничу из коже онога ко их је појео и преузимају контролу над његовим поступцима.
Стрипови Ова прича је послужила као одскочна даска за стрип причу Забрањено воће у 9. броју издања серијала The Haunt of Fear.
Даг Вилер је адаптирао овај концепт током свог рада на стрипу Swamp Thing за DC Comics, давши чак главном негативцу име Матанго.Lineage of the Elementals at Roots of the Swamp Thing
Референце
Спољашње везе The Voice in the Night на сајту Manybooks.net
Категорија:Приповетке