Исламски феминизам је облик феминизма који се бави улогом жена у исламу. Циљ му је потпуна равноправност свих муслимана, без обзира на пол, у јавном и приватном животу. Исламске феминисткиње се залажу за женска права, родну равноправност и социјалну правду утемељене у исламском оквиру. Иако је укорењен у исламу, пионири покрета су такође користили секуларне, западне или на други начин немуслиманске феминистичке дискурсе и препознали су улогу исламског феминизма као дела интегрисаног глобалног феминистичког покрета.

Заговорници покрета настоје да истакну учења о једнакости у религији и подстакну преиспитивање патријархалних тумачења ислама реинтерпретацијом Курана и хадиса.

Истакнути мислиоци су Бегум Рокеја, Амина Вадуд, Лејла Ахмед, Фатема Мерниси, Азиза ал-Хибри, Рифат Хасан, Асма Ламрабет и Асма Барлас.

Дефиниција и позадина Од средине 19. века, муслиманке и муслимани су критиковали ограничења која су наметнута женама у вези са образовањем, изолацијом, хиџабом, полигинијом, ропством и конкубинатом. Модерни муслимани су довели у питање ове праксе и залагали се за реформе. У току је дебата о статусу жена у исламу. Конзервативне исламске феминисткиње користе Куран, хадис и истакнуте жене у муслиманској историји као доказ за дискусију о правима жена. Феминисткиње тврде да је рани ислам представљао егалитарније идеале, док конзервативци тврде да су родне асиметрије „божански одређене“.

Исламске феминисткиње су муслиманке које тумаче Куран и хадис на егалитаран начин и залажу се за права и једнакост жена у јавној и личној сфери. Исламске феминисткиње критикују патријархална, сексистичка и мизогина схватања ислама. Исламске феминисткиње схватају Куран као заговарање родне равноправности. Исламски феминизам је утемељен у дискурсу ислама, а Куран је његов централни текст."Exploring Islamic Feminism" by Margot Badran, Center for Muslim-Christian Understanding, Georgetown University, November 30, 2000 Историчарка Маргот Бадран наводи да исламски феминизам „црпи своје разумевање и мандат из Курана, тражи права и правду за жене и за мушкарце, у тоталитету њиховог постојања.“., 2009.

Исламисти су заговорници политичког ислама, схватања да Куран и хадис налажу исламску владу. Неки исламисти заступају права жена у јавној сфери, али не оспоравају неједнакост полова у личној, приватној сфери. Суад ел-Фатих ел-Бадави, судански академик и исламистички политичар, тврдио је да је феминизам неспојив са таквом (исламским схватањем побожности), те да се стога ислам и феминизам међусобно искључују. Бадран тврди да ислам и феминизам нису међусобно искључиви.

Исламске феминисткиње су се разликовале у својим схватањима и дефиницијама исламског феминизма. Исламска научница Асма Барлас дели Бадранине ставове, расправљајући о разлици између секуларних феминисткиња и исламског феминизма, а у земљама где муслимани чине 98% становништва није могуће избећи ангажовање са „његовим основним веровањима“. Главна разлика између два аспекта хипотезе засноване на полу је чињеница да се исламски феминизам бави теологијом и црпи из куранских стихова о једнакости. Овај постулат Запад често погрешно тумачи и меша са термином фундаментализам; против којег се истовремено бори. Фундаментализам се може објаснити као активни савремени покрети организовани како би се заштитио уочени напад на верске темеље друштвеног поретка. Подстиче се основном претпоставком да су модернизам и секуларизам криви за моралну дегенерацију друштва. То представља „протест против напада на патријархалне структурне принципе“.

Елизабет Сегран наводи да само говорење о људским правима поменутим у Конвенцији о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW) не ствара непосредну резонанцу код обичних муслиманки; пошто је ислам извор њихових вредности, интеграција оквира људских права са исламом има смисла.

Јужноафричка муслиманска научница Фатима Сидат слаже се и са Барласом и са Бадраном око важности феминизма у исламском свету. Међутим, она расправља о томе да је термин „исламски феминизам“ непотребан, јер је феминизам „друштвена пракса, а не само лични идентитет“. Сидат верује да конвергенција исламског и феминистичког ствара више сукоба и отвара више врата „исламистима“ да тумаче или погрешно тумаче Куран како би одговарао њиховим политичким потребама. Она верује да је важно говорити о томе и илустровати како је феминизам постојао у стиховима Курана. Раздвајањем њих двоје и давањем сваког од њих, биће инклузивније за све (мушкарце, жене, муслимане и немуслимане). У истом чланку, „Феминизам и исламски феминизам: између неадекватности и неизбежности“, Сидат објашњава да постојање таквог термина одваја муслимане и изолује их од остатка света и универзалног феминистичког покрета. У свом есеју наводи важност дељења са остатком света онога што ислам нуди феминизму и приказивања праве слике ислама тако што се не називају исламским феминисткињама.

Неке муслиманске књижевнице и активисткиње избегавају да се идентификују као исламске феминисткиње из уверења да је западни феминизам искључив за муслиманке и жене других раса уопште. Азиза ел-Хибри, либанско-америчка муслиманска научница, себе је идентификовала као „феминисткињу“.

Исламске феминисткиње схватају Куран као заговарање родне равноправности. По мишљењу феминистичке правнице Азизе ел-Хибри, Куран учи да су сва људска бића Божја створења од једне душе, која је подељена на народе и племена да би се међусобно упознала, а најпоштованије особе су оне које су најпобожније. Стога, ал-Хибри пише да Куран признаје разлике између људских бића док истовремено тврди њихову природну једнакост и да ниједан човек није препознат као супериорнији само на основу свог пола.Al-Hibri, Azizah. "An Introduction to Muslim Women's Rights" in Windows of Faith: Muslim Women Scholar-Activists in North America, edited by Gisela Webb. Syracuse University Press. pp. 52–53. .

Према речима Ајше Хидајатулах, многе феминистичке тумачице Курана користе историјски контекст објављивања стиха како би утврдиле да ли је заповест стиха била специфична за ситуацију његовог објављивања или је била намењена као опште упутство. За многе феминистичке егзегете, читање првог као другог ризикује универзализацију историјске ситуације Арабије седмог века, укључујући сексизам присутан у том друштву, јер такви стихови не наводе директно универзалне принципе Курана, већ их примењују на специфичне ситуације у време објаве. Амина Вадуд користи историјску контекстуализацију да критикује тумачења стиха 4:34 која га схватају као тврдњу мушке супериорности, залажући се за тумачење које инсистира на узајамности између мушкараца и жена. За Вадуда, стих не тврди мушку супериорност, нити универзално додељује мушкарцима улогу издржаваоца породице. Како је навео Хидајатулах, Вадуд схвата стих као прописивање одговорности мушкарца да осигура „да жена није оптерећена додатним одговорностима [у контексту рађања деце]“. Међутим, мушка улога „квимаха“ или економског снабдевача не одражава увек савремену друштвену стварност. Ипак, стих приказује као идеалан „праведан и међусобно зависан однос“ што показује куранско инсистирање на „узајамној одговорности између мушкараца и жена“. Таква узајамна одговорност није ограничена на одређено време или место и може се применити у модерним друштвима.

Модерне муслиманске феминисткиње и прогресивни муслимани су као узоре узели ране личности из исламске историје, укључујући Хатиџу, Аишу, Хафсу, Ум Саламу, Фатиму и Зајнаб бинт Али. Заинаб Алвани наводи Аишу као оснажену и интелигентну жену која се више пута суочавала са мизогинијом других сахаба.Alwani, Zainab. "Muslim Women as Religious Scholars: A Historical Survey," in Muslima Theology: The Voices of Muslim Women Theologians, edited by Ednan Aslan, Marcia Hermansen, and Elif Medini, Peter Lang, Frankfurt, 2013, Мароканска феминисткиња Асма Ламрабе је такође тврдила да је Ајша била оснажена интелектуалка, супротно ономе што Ламрабе види као мизогину интелектуалну историју. Ламрабе је такође похвалила Ум Саламу као феминистичку фигуру.

Ирански револуционарни мислилац Али Шаријати написао је „Фатеме је Фатеме“, биографију Мухамедове ћерке Фатиме, у којој је сматра узором женама. Еднан Аслан сугерише да је Фатима пример оснаживања жена у раном исламу, јер се није плашила да се супротстави Абу Бакру и захтева своје наследство.Aslan, Ednan. "Early Community Politics and the Marginalization of Women in Islamic Intellectual History ," in Muslima Theology: The Voices of Muslim Women Theologians, edited by Ednan Aslan, Marcia Hermansen, and Elif Medini, Peter Lang, Frankfurt, 2013,

Неке муслиманске феминисткиње тврде да је и сам Мухамед био феминиста.

Референце

Категорија:Глобализација Категорија:Исламизам Категорија:Феминистичка теорија