Авион Фоке Вулф A 7 "Storch" (нем. Рода) је лаки немачки школско спортски авион пројектован и направљен 1921. године. Пројектовање и развој мини|лево|150px|инж. Хенрих Фоке један од пројектаната Фоке Вулф A 7 мини|десно|300п|Мотор Siemens & Halske Sh 4 авиона Фоке Вулф A 7 мини|десно|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф A 7 мини|десно|300п|Детаљ мотора и носача авиона Фоке Вулф A 7 мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф A 7 Авион А 7 су пројектовала два авио-конструктора, Хенрих Фоке (Henrich Focke) и Георг Вулф 1921. године као наставак свог пројекта А 5 који је прекинут избијањем Првог светског рата. Пројект А 5 као и наследник А 7 заснивао се на авиону Етрих Таубе. Изградњу авиона А 7 су пратиле многе потешкоће: почевши од неусловних просторија (подрум) у коме је прављен, затим условљавање Међусавезничке контролне комисије после првог лета новембра 1921. године јер је производња авиона Немачкој била строго контролисана Версајском уговором, недостатак мотора (коришћен је мотор Аргус са авиона А 5 који се покварио током испитивања), оштећење авиона у току олује зима 1921. године кад је авион претрпео прилична оштећења. Без обзира на све потешкоће ова два млада стручњака су успела да до јула 1922. године добију одобрење Комисије, набаве нови мотор Siemens Sh 4, и оспособе авион за јавну презентацију. Успешно представљање авиона као последицу је имало то, да су пословни људи из Бремена помогли инжењерима Х.Фоке и Г.Вулфу да формирају фирму за производњу авиона под називом Фоке-Вулф која је почела са радом 1. јануара 1923. годинеhttps://histaviation.com/fw_a7.html.
Технички опис Авион А 7 "Storch" (Рода) је био средњекрилни моноплан, дрвене конструкције, са облогом од шперплоча и импрегнираног платна, покретан Аргус мотором. Тандемски двосед је био опремљен фиксним стајним трапом а крила су му била учвршћена горњим и доњим жичаним затезачимаStützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. .
Труп: се састојао од просторне решеткасте дрвене конструкције формиране тако да би се добио облик трупа (правоугаони попречни пресек са заобљеном горњом страном). Поља решеткасте конструкције су укрућена дијагоналним жичаним затезачима. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега; остатак трупа био је делом обложен шперплочама а остатак је пресвучен импрегнираним платном. У трупу су се налазиле две отворене кабине у тандем распореду (једна иза друге). Обе кабине су биле опремљене управљачким уређајем за управљање авионом.
Погонска група: Прва погонска група овог авиона се састојала од Аргус линијског 4-ро цилиндричног мотора снаге 37 -{kW}- и двокраке дрвене вучне елисе фиксног корака. Још у току тестирања авиона овај мотор је замењен 5-то цилиндричним радијалним, ваздухом хлађеним мотором Siemens & Halske Sh 4 снаге 40 -{kW}-https://aeroenginesaz.com/en/brand_siemens-and-halske-ag са истом елисом. Овај мотор је трајао до расходовања авиона.
Крило је по облику било типа Занонија, предња ивица крила је била права, бочне ивице косе (у смислу повећања размаха крила) а задња ивица крила је имала облик елипсе. Предња ивица крила је била управна на осу авиона. Крила су била реллативно мале дебљине и имала два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. Конструкција крила је потпуно обложена импрегнираним платном. Крило је било постављено на средини висине трупа. Изнад пилотске кабине се налазила пирамида направљена од дрвета (или метала) за коју је сајлама било причвршћено крило. Са доње стране крила додатну крутост крилу су давале и сајле које су и са доње стране, крила причвршћавале за труп или носећу конструкцију стајног трапа. Крила су била опремљена крилцима исте грађе као и крило.
Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном.
Стајни трап: је био фиксан, састојао се од два троугласта челична носача и фиксне осовине на којој су се налазили точкови великог пречника. Веза између осовине и носача је била еластична, изведена помоћу гумених блокова. Предњи носачи стајног трапа били су додатно укрућени унакрсним жичанм затезачима. Испод репа авион је имао еластичну дрљачу као трећу ослону тачку авионаД. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936..
Оперативно коришћење Авион А 7 је произведен у једном примерку као прототип а први пут је полетео новембра месеца 1921. године. Авион је касније тешко оштећен на земљи у јакој олуји а пукла му је радилица у Аргус мотору. Тек лета 1922. године А 7 је обновљен, а труп је опремљен Сименсовим Sh 4 петоцилиндричним радијалним мотором снаге 40 -{kW}-. У децембру 1922. авион је добио немачку пловидбену дозволу и регистрован је као D-264. Од тада до 1928. године А 7 је у власништву Фоке Вулф где се користи ка авио такси и за обуку пилота. Дозвола за лет је повучена у фебруару 1932. када је А 7 направио укупно преко 3000 летоваhttps://airwar.ru/enc/law1/fwa7.htmlhttps://histaviation.com/fw_a7.html. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . . Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. . Manfred Griehl: Focke-Wulf. Seit 1925. In: Typenkompass. Motorbuch, Stuttgart 2009, . Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.
Види још Блерио XI Депердисен Етрих Таубе Chiribiri N.5 Avro F Morane-Saulnier L Спољашње везе
https://airwar.ru/enc/law1/fwa7.html https://histaviation.com/fw_a7.html https://aeroenginesaz.com/en/brand_siemens-and-halske-ag http://www.airhistory.org.uk/gy/reg_D-a.html
Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Школски авиони