Авион Фоке Вулф A 17 је био једномоторни путнички авион који је пројектовала и производила компанија -{Focke-Wulf Flugzeugbau AG}- почев од 1927. годинеhttps://aviastar.org/air/germany/fw_a-16.php. Пројектовање и развој мини|лево|150px|инж. Хенрих Фоке пројектант Фоке Вулф А 17 мини|десно|300п|Мотор Gnome-Rhône 9Ab Jupiter авиона Фоке Вулф A 17 мини|десно|300п|Цртеж авиона Фоке Вулф A 17 у 3 пројекције мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф A 17 у лету мини|десно|300п|Авион Фоке Вулф A 21 са BMW VI мотором мини|десно|300п|Aerobus постер са авион Фоке Вулф A 17 Авион А 17 је пројектован на бази позитивних искустава које су пројектанти стекли пројектујући и проверавајући лаки транспортни авионом А 16. Фоке-Вулф је такође видео добар продајни потенцијал за већи авион од А 16. Висока ефикасност и ниски трошкови набавке такође су били од највеће важности за А 17 али не на штету безбедности и удобности путника. У почетку су произведене две верзије: А 17 (радијални мотор Gnome et Rhône 9Aa Jupiter снаге 310 kW) произведен 1927. године и А 17а (Siemens Jupiter VI мотором са редуктором од 360 kW) произведен 1928. године. Први прототип је полетео 1927. годинеhttps://airwar.ru/enc/cw1/fwa17.html. Вођа пројектанског тима је био инж. Хeнрих Фоке (Henrich Focke).
Технички опис Фоке Вулф A 17 је био једномоторни конзолни висококрилац моноплан мешовите конструкције (челик и дрво) без крилних подупирача са фиксним стајним трапом. Имао је затворену пилотску кабину испред крила и затворену путничку кабину за 8 путника испод крилаhttps://histaviation.com/fw_a17_m%C3%B6we.htmlhttps://ntrs.nasa.gov/citations/19930090649.
Труп: се састојао од просторне решеткасте конструкције направљене од заварених челичних цеви, формиране тако да би се добио облик трупа (правоугаони попречни пресек). Поља решеткасте конструкције су укрућена дијагоналама или жичаним затезачима. Носач мотора од челичних цеви био је прекривен лимовима лаких легура до заштитног зида иза њега се налазила затвирена пилотска кабина са два паралална седишта (једно до другог) и дуплим командама за управљање авионом а испод пилотске кабине налазио се простор за пртљаг. У продужетку овог дела, налазила се путничка кабина са 8 седишта у 4 реда са пролазом по средини кабине. Део трупа у коме су се налазиле кабине био је обложен шпер плочама. Путничка кабина је шперплочама обложена и изнутра, нѕ крају путничке кабине се налазио тоалет и још један одељак за пртљаг. Остатак трупа и репна пераја су била обложена импрегнираним платном. Путничка кабина је са обе стране трупа имала по 4 велика прозора а при крају трупа са леве стране постојала су врата за улазак путника у авион.
Погонска група: у овај авион су уграђивани следећи мотори: радијални ваздухом хлађени мотори Gnome et Rhône 9Aa Jupiter, Siemens Jupiter VI, Siemens Sh 20u и течношћу хлађени линијски мотори Јункерс Jumo 5 C (Disel) и BMW VI. Све уграђиване елисе су биле вучне дрвене са фиксним кораком са два, три или четири крака.
Крило је било типа Занонија, предња ивица крила је била права, бочне ивице косе (у смислу повећања размаха крила) а задња ивица крила је имала облик елипсе. Предња ивица крила је била управна на осу авиона. Крила су била релативно велике дебљине и имала два носача (рамењаче) која су направљена од дрвета и ребра направљена од шперплоче. На предњој ивици крила у шупљинама крила били су смештени резервоари за гориво и чинили су део предње ивице а омогућавали су максимално време лета од приближно четири сата. Конструкција крила је делимично обложена шпером и импрегнираним платном. Крило је са својом највишом тачком било поравнато са горњом страном трупа. Крила су била опремљена крилцима исте грађе као и крило.
Репне површине: су се састојале уобичајено од вертикалног стабилизатора са кормилом правца и хоризонталних стабилизатора са кормилима висине. Карактеристика овог авиона је у томе што је конзолни хоризонтални стабилизатор био постављен при горњој површини трупа а вертикални стабилизатор је био троугластог облика. Сви елементи репа су били формирани од дрвених оквира пресвучених импрегнираним платном.
Стајни трап: се састоји од два велика независна точка (без осовине) везаних директно за труп авиона посредством хоризонталне троугласте виљушке и вертикалног носача у коме се налази амотризер удара а који повезује рукавац точка и крила авиона и еластичне дрљаче испод репа авиона као треће ослоне тачке авиона.Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936..
Верзије А17 - Путнички авион за осам путника са мотором Gnome et Rhône 9Aa Jupiter снаге 310 kW. Један прототип и 11 производних авиона. А 17a - Конверзија А 17 са Siemens Jupiter VI мотором са редуктором од 360 kW. А 17b - Конверзија са Siemens Sh 20u мотором. Један конвертован. A 17c - Конверзија са дизел мотором Junkers Jumo 5 C од 390 kW. Један конвертован. А 21 Фотомове - Фотографски опремљен мотором BMW VI (два направљена) А 26 - Конвертован А 17 коришћен као експериментални авион код Deutsche Versuchsanstalt für Luftfahrt (DVL). А 29 - производна верзија А 17 са мотором BMW VI . Произведено пет примерака
Оперативно коришћење Укупно је произведено 20 примерака овог авиона од тог броја само три су коришћена за ван путничку делатност (један за експерименте а два за фотограметрију). Остали авиони су коришћени за путнички саобраћај. Први А 17, након летова за сертификацију типа у DFL-у из Адлерсхофа, користила је компанија Norddeutsche Luftverkehrs AG за чартер летове до одмаралишта на Северном мору. Године 1928, Deutsche Luft Hansa (DLH) наручила је десет авиона верзије А 17а. Они су ушли у употребу исте године и коришћени су на редовним линијама у Немачкој, поред превоза путника ови авиони су коришћени и за прикупљање метеоролошких података. Већ почетком 1929. године, Луфтханза је користила овај тип авиона и на међународним линијама Берлин–Цирих и Берлин–Париз, прешавши преко милион километара до августа 1929. Током прве две и по године употребе, авиони А 17 и А 17а опслуживали су приближно 12 % укупног редовног ваздушног саобраћаја Луфтханзеhttps://airwar.ru/enc/cw1/fwa17.htmlhttps://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft34130.htmhttps://1000aircraftphotos.com/Contributions/Braas/12883.htm. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. . . Karl-Dieter Seifert: Der deutsche Luftverkehr 1926–1945 – auf dem Weg zum Weltverkehr (= Die deutsche Luftfahrt Band 28). Bernard & Graefe, Bonn 1999, , Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936.
Види још Дорније Komet III Фарман F.190 Јункерс K 16 Јункерс J 15 Јункерс F 13 Арадо V I Фоке Вулф A 16 Фоке Вулф A 20 Фоке Вулф A 32 Фокер F.V Авија 51
Спољашње везе https://aviastar.org/air/germany/fw_a-16.php https://airwar.ru/enc/cw1/fwa17.html https://histaviation.com/fw_a17_m%C3%B6we.html https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft34130.htm https://aircraft-catalog.com/pl/Focke-Wulf/A.17-Mowe/#google_vignette https://1000aircraftphotos.com/Contributions/Braas/12883.htm https://ntrs.nasa.gov/citations/19930090649 http://www.airhistory.org.uk/gy/reg_D-a.html
Категорија:Фоке Вулф авиони Категорија:Школски авиони