Теологија последње генерације (ЛГТ) или теологија „последње генерације“ је религијско веровање о моралном савршенству које постижу освећени људи у последњој генерацији пре Другог доласка Исуса. То је концепт који води порекло из веровања и учења пионира Хришћанске адвентистичке цркве,https://ted.adventist.org/images/departments/The_Perfect_Church_Plenary_TED_2019_Bible_Conference_J_Barna.pdf а постоје и стихови у Светом писму у текстовима као што су 2 Коринћанима 7:1, Матеј 5:48 и многи други. Адвентисти седмог дана верују да ће постојати остатак верника у последње време који је веран Богу, и који ће се јавити непосредно пре Другог доласка Исуса, како сугерише 144.000 светих описаних у Откривењу Јовановом у Новом завету.
Неки тврде да је ЛГТ повезана са „историјским адвентизмом“, али како истиче један присталица, разликује се по томе што представља проширење или развој „историјских“ или главних адвентистичких веровања,Лари Киркпатрик, у са Јулијусом Намом односно доводи их до логичног закључка. Слична је учењима Џона Веслија у његовој књизи Јасан приказ хришћанског савршенства о освећењу благодаћу.
Адвентисти седмог дана уче да је Исус Христос био не само Заменик него и Пример човеку, и да хришћани, кроз процес освећења, побеђују грех, и да се Христов карактер савршено одражава у њима кроз Светог Духа. Верници „последње генерације“ сматрају да ће Божји народ престати да чини грешна дела пре „завршетка пробе“ и пре „времена невоље“ (Данило 12:1; Јеремија 30:7; Исаија 26:20) непосредно пре Другог доласка Исуса Христа. Већина такође верује да је завршетак људске пробе одложен због људског греха и неверја у „лаодикијској цркви“ (шифра за Адвентистичку цркву), али да се може убрзати доследним светим животом (доследном послушношћу Десет Божјих заповести омогућујућом силом Божјом, силом Светог Духа) како би Христос могао доћи.
Адвентисти седмог дана уче да ће на крају времена постојати хришћански остатак веран Богу у држању свих Његових десет заповести (што укључује починак седмог дана седмице [суботе]), и који ће бити прогресивно освећен и затим запечаћен као „свет“ и „праведан“ пре Другог доласка Христовог.„сваки потпуно предани хришћанин мења се из дана у дан из славе у славу, све док се приликом Другог доласка његово преображење у слику Божју не доврши.“ Seventh-day Adventist Believe, A Biblical Exposition of 27 Fundamental Doctrines, Теологија последње генерације надовезује се на ово веровање, учећи да је могуће да та „последња генерација“ хришћанских верника победи грех попут Христа и постигне стање хришћанског савршенства. То је кључно учење за оне који прихватају „историјски адвентизам“. Верује се да ово постизање савршенства има велике есхатолошке импликације, јер коначно решава главна питања у великој борби о Божјем карактеру и Његовом закону. Заговорници теологије последње генерације не виде је као нови систем веровања, већ као проширење или развој адвентистичких веровања о остатку,Seventh-day Adventists Answer Questions on Doctrine [Washington, DC: Review and Herald, 1959], 192; цитирано у TRR 164-65. односно довођење истих до логичног закључка.
Учење Разумевање теологије последње генерације најбоље се сагледава у светлу доктринарног развоја Хришћанске адвентистичке цркве. Адвентисти седмог дана имали су четири општепризната изјаве вере, припремљене 1872., 1931., 1980. и 2005.. Изјаве вере из 1872. и 1931. припремљене су за информативну употребу, за оне изван покрета који су желели да разумеју шта адвентисти седмог дана заступају.
Адвентизам је укорењен у реформацији и рестаурационизму, комбинујући елементе лутеранске, анабаптистичке и методистичке или веслијанско-арминијанске гране протестантизма. Адвентистичка теологија нагиње веслијанско-арминијанском погледу са нагласком на освећење и могућност моралног савршенства у овом животу.Sinless Saints or Sinless Sinners? Ролф Ј. Пелер, Адвентисти верују да догађаји на крају времена показују да је Бог у својој милости обезбедио план спасења који долази када Христос дође да узме своје свете на небо приликом Другог доласка, а суд стиже на зле. У завршним данима Бог једноставно признаје слободну и коначну одлуку коју су Његова створења донела, и допушта правду за оне који следе свет, а даје вечни живот онима који су на крају запечаћени од Бога.„Они који се сједињују са светом примају светски калуп и припремају се за жиг звери. Они који су неповерљиви према себи, који се понижавају пред Богом и чисте своје душе послушношћу истини, примају небески калуп и припремају се за Божји печат на својим челима“ (Testimonies, том 5, стр. 214).
Адвентисти седмог дана уче да је Исус Христос био не само Заменик него и Пример човеку,„Узевши грешну плот и добровољно се ослонивши на свог Оца да га сачува од греха док је био на свету, Исус није само поставио пример свим хришћанима, већ је такође омогућио да за грешну плот послужи дар Његовог сопственог Духа и силу за послушност Божјој вољи.“ International Sabbath School Quarterly, „The Incarnation and the Priesthood“ (Senior Division, бр. 71, Прво тромесечје, 1913, Pacific Press), 15. и да се код хришћана кроз процес освећења Христов карактер савршено одражава у њима кроз преображавајућу силу Светог Духа, омогућујући победу над грехом. Адвентисти уче да ће они који победе грех на крају времена бити део остатка који је запечаћен, али ће тек у време Другог Христовог доласка бити уклоњени урођени грех, ожиљци греха и опасност од повратка у грех. Адвентисти сматрају да када особа прими Исуса Христа за свог личног Спаситеља, приписана праведност Христова даје потпуни опроштај за све наше преступе у прошлом животу. Затим подарена праведност Христова која живи у њиховом обновљеном срцу, ако се у потпуности присвоји вером, ослободиће верника од власти урођеног греха и тако га сачувати од грешних дела.
Адвентисти седмог дана сматрају да Христос није само наш пример, већ човечанству показује пут ка победи над грехом и испољавању Христовог савршеног и праведног карактера.Seventh-day Adventists Believe... #10 „Потпуно савршенство у Христу. Како можемо постати савршени? Свети Дух нам доноси Христово савршенство. Вером Христов савршени карактер постаје наш.“„Да буде наш пример. Да би показао пример како људи треба да живе, Христос је морао да живи безгрешним животом као људско биће. Као други Адам разбио је мит да људи не могу послушати Божји закон и имати победу над грехом. Показао је да је могуће да човечанство буде верно Божјој вољи. Где је први Адам пао, други Адам је однео победу над грехом и сатаном и постао и наш Спаситељ и наш савршени пример. У Његовој снази Његова победа може бити наша (Јован 16:33)... Гледајући у Њега, људи се „преображавају у исти лик из славе у славу“ (2 Кор. 3:18). „Управимо поглед на Исуса, зачетника и довршитеља вере... Помислите на онога који је поднео такво противљење грешника, да не малакшете и не клонете духом“ (Јевр. 12:2, 3, NIV). Заиста, Христос је „страдао за нас, оставивши нам пример, да идемо Његовим стопама“ (1 Петр. 2:21; уп. Јован 13:15).“[Seventh-day Adventists Believe, стр. 49-50]„Хитност постизања савршенства долази из сазнања да остатак мора живети савршено у време невоље на крају, како би доказао васељени да пала људска бића могу да држе Божји закон. Елен Вајт каже: ’Када напусти светилиште, тама покрива становнике земље. У то страшно време праведни морају живети пред светим Богом без посредника.‘ (ВБ 614). Они држе 28 основних веровања адвентиста седмог дана у којима се у тачки #10 наводи „даје нам се сила да живимо светим животом“, а непосредно пре тога „рођени смо наново и освећени“ кроз Светог Духа.
Заговорници теологије последње генерације верују да ће свети на крају времена победити и престати да греше пре завршетка пробе и пре времена невоље (Данило, 12. поглавље, 1. стих; Јеремија, 30. поглавље, 7. стих; Исаија, 26. поглавље, 20. стих) непосредно пре Другог доласка Исуса Христа. Неколико заговорника теологије последње генерације учи да је завршетак људске пробе одложен због греха и неверја у лаодикијској цркви, али да се може убрзати доследним светим животом (доследном послушношћу Десет Божјих заповести омогућујућом силом БОГА кроз силу Светог Духа).
Велика борба Адвентисти седмог дана сматрају Велику борбу једним од важних дела Елен Вајт, а поред главних адвентистичких издавачких кућа, књигу су штампале и дистрибуирале и разне независне иницијативе, понекад под другим насловима.Неки примери су: Will America Survive?, 1988; . Други је America in Prophecy. Remnant Publications поново је штампао меке корице из 1911, 196 страница, 1. децембра 2001; . Велика борба има следеће о савршенству оних који стоје на крају док Христос још посредује у Светињи над светињама:
„’Време невоље, каквог никада није било, ускоро ће се отворити пред нама; и биће нам потребно искуство које сада не поседујемо и које су многи сувише лењи да стекну. Често је случај да је невоља већа у ишчекивању него у стварности; али то није тачно за кризу пред нама. Најживописније приказивање не може досећи величину искушења. У то време искушења, свака душа мора да стане пред Богом сама за себе. ’Иако би Ноје, Данило и Јов били у земљи, жив сам ја, говори Господ Бог, неће избавити ни сина ни кћер; избавиће само своје душе правдом својом.‘ Сада, док наш велики Првосвештеник врши помирење за нас, треба да тежимо да постанемо савршени у Христу. Нашег Спаситеља ни помисао није могла навести да попусти сили искушења... То је стање у коме се морају наћи они који ће стајати у време невоље“ (ВБ 622–623).
Када се заврши порука трећег анђела, милост више не моли за криве становнике земље. Божји народ обавио је своје дело. Примили су „позни дажд“, „окрепу од лица Господњег“, и спремни су за тежак час пред њима. Анђели журе тамо-амо по небу. Анђео који се враћа са земље објављује да је његово дело завршено; последња проба је донета свету, и сви који су се показали верни божанским прописима примили су „печат живога Бога“. Тада Исус престаје са својим посредовањем у светилишту изнад. Подиже руке и јаким гласом каже: „Свршено је“; и сав анђеоски збор скида своје круне док Он изговара свечану објаву: „Ко је неправедан, нека буде неправедан још; ко је нечист, нека буде нечист још; ко је праведан, нека буде праведан још; ко је свет, нека буде свет још.“ (ВБ 613) Хитност постизања савршенства долази из сазнања да остатак мора живети савршено у време невоље на крају, како би доказао васељени да пала људска бића могу да држе Божји закон. Елен Вајт каже: „Када напусти светилиште, тама покрива становнике земље. У то страшно време праведни морају живети пред светим Богом без посредника.“ (ВБ 614).
И објашњава да је то неопходно зато што се „земљаност“ остатка мора очистити како би се Христова слика савршено одразила: „Божја љубав према Његовој деци за време њихове најтеже пробе је снажна и нежна као и у данима њиховог најсунчанијег благостања; али потребно је да буду стављени у огњену пећ; њихова земљаност мора бити сажежена, да би се Христова слика савршено одразила.“(ВБ 621).
И наглашава да ће постизање Божјег благослова значити одрицање од себе: „Они који нису вољни да се одрекну себе, да се боре пред Богом, да се дуго и усрдно моле за Његов благослов, неће га добити. Рвање са Богом – како мало њих зна шта је то!“ (ВБ 621).
Елен Вајт у својим списима не повезује савршенство са нечим што долази од верника, већ са оним што Бог чини за верника кроз Христа, а они који покушавају да се уздају у сопствену праведност не могу разумети како оно долази кроз Христа.
Остатак